Француска — разлика између измена

У [[4. век|4.]] и [[5. век]]у, Галију су преплавила [[Германи|германска]] племена: [[Бургунди]], [[Визиготи]] и [[Франци]], по којима је касније Француска добила име. Краљ салијских Франака [[Хлодовех I|Хлодовех]] из династије [[Меровинзи|Меровинга]] је примио [[хришћанство]] 498. године. Франци су били прво германско племе које је прихватило [[католицизам|католичанствохришћанство]] у правоверном облику, за разлику од осталих Германа који су хришћанство примили у облику [[аријанство|аријанства]]. Већину територије данашње Француске ујединио је Хлодовех 507. године, ставивши под власт Франака [[Алемани|Алемане]], Бургунде и Визиготе северно од Пиринеја. После Хлодовехове смрти Франачка је прошла кроз дуг период подела, грађанских ратова и уједињења. Током овог периода појавили су се ентитети [[Неустрија]], [[Аустразија]], [[Бургундија (вишезначна одредница)|Бургундија]] и [[Аквитанија]]. Власт краљева је све више слабила, док је власт мајордома (главног службеника краљевског двора) постајала све важнија функција. [[Пипин Хересталски]] је био први мајордом који је управљао целом државом од 687. до 714. године. Његови наследници су исто мајордоми. Син Пипина Млађег, [[Карло Мартел]] је владао неколико година без краља, иако сам себе није сматрао краљем. Заслужан је за одбрану Европе од [[Арапи|арапске]] инвазије у [[битка код Поатјеа|бици код Поатјеа]] 732. године.