Њемачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
мНема описа измене |
||
Ред 194:
[[Датотека:Holy Roman Empire 1648-sr.svg|мини|лево|200п|[[Свето римско царство]] 1648. године, након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] којим је завршен [[Тридесетогодишњи рат|{{nowrap|30-годишњи}} рат]]]]
Витенбершки монах [[Мартин Лутер]] године [[1517]]. објавио је својих „[[Деведесет пет теза]]”, осудивши дјеловање [[Католичка црква|Католичке цркве]] и започевши [[Протестантска реформација|Протестантску реформацију]]. [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршким миром]] из [[1555]]. године успостављено је [[Лутеранизам|лутеранство]] као прихватљива алтернатива [[католицизам|
У [[18. век|18. вијеку]], Свето римско царство се састојало од отприлике 1.800 [[Списак територија у Светом римском царству|територија]].{{sfn|Gagliardo|1980|pp=12—13}} Разрађени правни систем започет низом [[Империјалне реформе|Империјалних реформи]] (око 1450—1555) створио је [[Империјални посјед|империјалне посједе]] ({{јез-њем|Reichsstand}}, {{јез-лат|status imperii}}) и обезбиједио значајну мјесну аутономију међу црквеним, секуларним и насљедним државама, што се огледало у [[Рајхстаг (Свето римско царство)|Империјалној дијети]] ({{јез-њем|Reichstag}}, {{јез-лат|Dieta imperii}}). [[Хабзбурзи|Хабзбуршка династија]] је држала царску круну од [[1483]]. до [[1740]]. — године смрти [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]]. Немајући мушке насљеднике, он је убиједио {{nowrap|кнежеве-изборнике}} да задрже хабзбуршку [[хегемонија|хегемонију]] у царској канцеларији пристанком на [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]]. Ово је коначно ријешено [[Рат за аустријско наслеђе|Ратом за аустријско насљеђе]]; [[Ахенски мир (1748)|Ахенским миром]], кћерка Карла VI [[Марија Терезија]] владала је Царством као {{nowrap|[[Краљица-консорт|царица-консорт]]}} — док је њен супруг, [[Франц I, цар Светог римског царства|Франц I]], постао [[Цар Светог римског царства|свети римски цар]]. Од [[1740]]. године, [[Аустријско-пруско ривалство|дуализам]] између аустријске [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и [[Пруско краљевство|Пруског краљевства]] доминирао је њемачком историјом.
Ред 522:
Од оснивања 1871. године, Њемачка је имала двије трећине [[Протестантизам|протестаната]]{{efn|Њемачки протестантизам је претежно мјешавина лутеранства, реформизма (нпр. калвинизам) и Уједињених (лутеранске и реформистичке/калвинистичке) цркава, с примјесама баптиста, пентакосталаца, методиста и разних других протестаната.}} и једну трећину [[Католицизам|католика]], са значајном [[Јудаизам|јеврејском]] мањином. Постојале су и друге вјероисповијести у земљи, али никада нису достигле демографски значај и културни значај које су ове три имале. Њемачка је скоро потпуно изгубила јеврејску мањину током Холокауста.{{efn|Датума 19. маја 1943. године, Њемачке је проглашена „чистом од Јевреја” ([[Јуденрајн]]).}} Вјерски састав се постепено мијењао у десетљећима након 1945. године, јер је Западна Њемачка постајала религијски разноврснија због имиграције, а Источна Њемачка претежно нерелигиозна због [[Државни атеизам|државне политике]]. Вјерски састав наставља да се мијења након уједињења Њемачке 1990. године, са значајним падом религиозности широм Њемачке и константним повећањем [[Евангелизам|евангелистичких протестаната]] и [[муслимани|муслимана]].{{sfn|Solsten|1999|pp=173—175}}
Географски, протестантизам је концентрисан у сјеверном, средишњем и источном дијелу земље.{{efn|Лутеранизам је најчешће заступљен на сјеверу Њемачке, у Виртембергу и дијеловима [[Франконија|Франконије]]; калвинизам је заступљен на крајњем сјеверозападу и [[Липе (округ)|Липеу]], док се Уједињене цркве налазе у остатку Њемачке.}} Већином су припадници [[Евангелистичка црква у Њемачкој|Евангелистичке цркве у Њемачкој]], која обухвата лутеране, реформисте и административне или конфесионалне заједнице обје традиције које датирају од [[Пруска унија цркава|Пруске уније цркава]] 1817. године.{{efn|Иако је прва таква унија између лутераниста и калвиниста настала у августу 1817. у Војводству Насау (конфесионална унија); тј. прије Пруске уније у септембру 1817. године. У другим мањим њемачким државама било је унија које су настајале независно једна од друге.}}
Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{cite book|title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin|url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile|accessdate = 15. 8. 2017|language=de}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{cite web|url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table|title=Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %-|language=de|work=destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011)|publisher=Federal Statistical Office of Germany|page=Zensus 2011 – Page 6|date = 9. 5. 2011|accessdate = 9. 5. 2011}}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15|url=http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf|accessdate = 15. 8. 2017|language=de}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{cite book|title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014|date=2014|url=http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf|accessdate = 15. 8. 2017|language=de}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година.
| |||