Савезна Република Југославија — разлика између измена

Чинило се да је останак назива „Југославија“, који се односио на претходне две државе- [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] изабран препотентно, с обзиром да се и самим уставом, гарантовало да ће ову државу чинити само две последње пројугословенски расположене републике- [[Србија]] и [[Црна Гора]]. Становници тада непризнатих република: [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] сматрали су ово издајом, јер су до тада поштовали устав СФРЈ, а чак су желели и припајање Републици Србији, а и одреди [[Југословенска народна армија|ЈНА]] су са територије [[Црна Гора|Црне Горе]] [[1991]]. године интервенисали у [[Дубровник]]у, како би се [[Хрватска]] сачувала у саставу Југославије. Ипак [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и већина држава су прихватиле СРЈ, али је нису признале као наследника СФРЈ, често називајући ову државу називима као што су „простор Бивше Југославије“, „остатак Југославије“, неретко и њеним каснијим називом- „Србија и Црна Гора“, или пак само „Србија“. Већ [[15. мај]]а [[1992]]. године, [[Савет безбедности Организације уједињених нација]] увео је потпуни [[ембарго]] на увоз овој држави, због ратова у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и Хрватској, не признавши је, а самим тим је и не примивши у своје чланство. Тајно, ова држава је до почетка [[1994]]. године подржавала материјално, паравојним формацијама, и на разне друге начине српску страну током распада Југославије. Ипак, по наређењу председника Србије, [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], ова република је затворила границу према РС почетком горе наведене године, увевши на тај начин потпуни ембарго на увоз оружја и других сировина. То је довело до одлуке о делимичном суспендовању санкција, које су довеле до мањег смањења економске кризе и рекордне инфлације, којима је такође допринео и тада постављени нови гувернер Народне Банке- [[Драгослав Аврамовић]]. Такође, поред санкција према РС, поступно су прекидани сви контакти са РСК. То је ослабило положај Срба у овим државама, иако је неформалним каналима на ратиште, извесно, стигао одређен ратни материјал, пред [[НАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушну интервенцију НАТО пакта]] [[август]]а [[1995]]. године. Иако позвана, СРЈ (по Милошевићевом наређењу) је у исто време одбила да интервенише како би спречила нестанак [[Република Српска Крајина|РСК]], који се догодио након хрватске операције [[Операција Олуја|"Олуја“]].250 хиљада Срба је прогнано из Хрватске и већином су долазили у Србију. Сви ови догађаји из касног лета те године довели су до преговора о миру, одржаних у [[Дејтон]]у, у војној бази Рајт Петерсон, у [[новембар|новембру]] те године, на позив САД. Захтевало се присуство српског, црногорског (СРЈ још није била призната), муслиманског и хрватског руководства, представници Републике Српске нису били пожељни с обзиром да је против њих пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]] била подигнута оптужница, па је Милошевић заступао њигове интересе. Након „Олује“, питање Крајине су све стране сматрали решеним. Након готово три недеље преговора, постигнут је договор, којим је БиХ подељена на два самостална ентитета, призната под истом заставом и са свега неколико заједничких институција: [[Република Српска|Републику Српску]] и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију Босне и Херцеговине]]. Споразум је потписан [[21. новембар|21. новембра]] 1995. године, а мир је званично склопљен у [[Париз]]у [[14. децембар|14. децембра]] исте године. [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] су тада и укинуле санкције. Такође све суверене државе, изузев СРЈ и Хрватске (услед преостале српске територије у Западном Срему и околини Вуковара, која је била под контролом УН, до [[1998]]. године, када је мирно интегрисана у Хрватску) тада су успоставиле међусобне дипломатске односе.