Штерн-Герлахов експеримент — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 4:
Штерн-Герлахов експеримент је првобитно изведен са атомима сребра и добијено је цепање снопа на два дела. Ово цепање се није могло објаснити преко до тада познатог орбиталног момента атома. На основу експеримента, закључено је да честице морају имати и неки други орбитални момент који ће имати утицај у нехомогеном магнетном пољу и тај орбитални момент је назван унутрашњи орбитални момент, а окарактерисан новим [[квантн број|квантним бројем]] који је назван [[спин|спински квантни број]] или [[спин]].
Овај оглед су први пут су извели физичари [[Ото Штерн]] и [[Волтер Герлах]] [[1922]]. године, по којима је експеримент и назван. Штерн-Герлахов експеримент је првобитно био урађен на атомима [[сребро|сребра]]. Године [[1927]]. Филипс и Тејлор су експеримент поновили са атомима [[водоник]]а, а од тад је урађен и са другим елементима. На основу Штерн-Герлаховог експеримента, Уленбек и Гоулдсмит су као теоретско објашњење претпоставили постојање унутрашњег момента импулса, тј. претпоставили су постојање новог квантног броја, названог [[спин]]. Постојање унутрашњег моемента импулса имплицирало би постојање одговарајућег унутрашњег магнетног момента, па ће атом и у основном стању интераговати са магнетним пољем.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, pp.
== Анализа експеримента ==
Ред 24:
== Види још ==
* [[Спин]]
| |||