Душа — разлика између измена

'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref>

Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page|year=2004|idisbn=ISBN 978-86-19-02360-3|pages=}}</ref>

Код првих грчких филозофа није било јасног разликовања појмова душе (''психе'') и духа (''нус'').<ref name="Филозофски речник"/> [[Платон]] је сматрао душу за једно без делова и, према томе, непропадљиво. Пошто је још у античко доба било очигледно да се [[органска материја|органске материје]] разлажу, Платон је сматрао да нематеријалност душе представља фундаментални услов за њену [[бесмртност]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Platon''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref>

Ипак, за разлику од Платона, Аристотел је одбацивао сеобу душе из једне врсте у другу, послије смрти. Такође је био скептичан према могућности да душа опстане и функционише без тијела.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Aristotle''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Грчки атомисти [[Демокрит]] и [[Епикур]] су душу замишљали као супстанцију сложену из најљепших атома, те према томе пропадљиву (пропадање је исто што и разлагање).<ref name="Филозофски речник"/>

За [[Декарт]]а, душа је део духовне супстанције (лат. ''res cogitas'') и по својој природи је непросторна и без икаквих других својстава материје. Декарт је сматрао да само људска бића посједују душу и да њена нематеријална природа омогућава слободу, иако је људско тијело условљено детерминистичким [[физика|физичим]] законима.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''René Descartes''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> По Декартовом схватању, животиње су машине без душе.<ref name="Филозофски речник"/>

[[дуализам|Дуалисти]] су аргументовали да душа и тијело морају бити различити ентитети, како би се објаснила свијест код људских бића, као и могућност постојања бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''dualism''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> [[Материјализам|Материјалисти]] пак тврде, да свијест није ништа друго до резултат сложених физичких процеса [[организам|организма]], одбацујући могућност било каквог дуализма или бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''materialism''. Cambridge University Press 1995. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-84-460-0956-6|pages=}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv |last=Bremmer|first=Jan |title=The Early Greek Concept of the Soul |url=http://irs.ub.rug.nl/ppn/287753204 |format=PDF |accessdate = 16. 8. 2007 |year=1983 |publisher=Princeton University Press |location=Princeton |idisbn=ISBN 978-0-691-03131-6 }}

* [[Bruce Hood (psychologist)|Hood, Bruce]]. (2009). ''Supersense: From Superstition to Religion - The Brain Science of Belief''. Constable. {{page|year=2009|isbn=978-1-84901-030-6|pages}}

* [[Michael Martin (philosopher)|Martin, Michael]]; Augustine, Keith. (2015). [https://books.google.com/books?id=dlRuBwAAQBAJ&printsec=frontcover ''The Myth of an Afterlife: The Case against Life After Death'']. Rowman & Littlefield. {{page|year=2015|isbn=978-0-8108-8677-3|pages}}

* Musolino, Julien. (2015). ''The Soul Fallacy: What Science Shows We Gain from Letting Go of Our Soul Beliefs''. Prometheus Books. {{page|year=2015|isbn=978-1-61614-962-8|pages}}

* [[Robert L. Park|Park, Robert L]]. (2009). ''Superstition: Belief in the Age of Science''. [[Princeton University Press]]. {{page|year=2009|isbn=978-0-691-13355-3|pages}}

* [[Erwin Rohde|Rohde, Erwin]]. (1925). [https://books.google.com/books?id=EsVTr_6c7E0C&printsec=frontcover ''Psyche: The Cult of Souls and the Belief in Immortality Among the Greeks''], London: Routledge & Kegan Paul, 1925; reprinted by Routledge. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 978-0-415-22563-2|pages=}}.