Европа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 39:
[[Датотека:T and O map Guntherus Ziner 1472.jpg|мини|Средовјековна [[карта Т-О]] из 1472. пориказује три континента као посједе Нојевих синова.]]
[[Датотека:Europa Prima Pars Terrae in Forma Virginis.jpg|мини|Рани савремени приказ ''-{[[Europa regina]]}-'' (’Краљице Европе’) и митолошке [[Европа (митологија)|Европе]] из 8. вијека прије н. е.]]
Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title = The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.|last= Lewis|first2= Kären|last2= Wigen|year=1997|id=ISBN 0-520-20743-2|publisher=University of California Press| ref = harv}}</ref><ref>{{Cite book|title = The European culture area: a systematic geography|first=Terry G.|last= Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova|last2= Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|id=ISBN 0-7425-1628-8|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свијет подјељен од стране непознатих лица на три дијела, Европу, Азију и Либију (Африку), са ријекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријека [[Дон]], умјесто Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на ријеци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до ријеке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title = Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus|first= Thomas W.|last= Franxman|publisher=Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|id=ISBN 88-7653-335-4|pages=101–102}}</ref>
Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана дијелом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и сјеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". стр. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). стр. 181.</ref> Ова подјела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промјењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 |title = Europe: A History, by Norman Davies|publisher=|accessdate = 23. 8. 2010|isbn=978-0-19-820171-7|date=1996|author1=Davies|first1=Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је ријешен 1730. године када, умјесто ријечних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}</ref>
Ред 57:
Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током ријеке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. вијеку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свијету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. вијеку.
Велика већина свјетских језика за назив континента користи ријечи изведене из израза „Европа”. У кинеском језику се користи назив ''-{Ōuzhōu}-'' (歐洲/欧洲); слична изведеница ''-{Ōshū}-'' (欧州) се понекад користи у јапанском називу за Европску унију, ''-{Ōshū Rengō}-'' (欧州連合), иако је назив за континент ''-{Yōroppa}-'' (ヨーロッパ) у много чешћој употреби. У неким туркијским језицима употребљава се изворни персијски назив ''[[Франгистан]]'' (земља Франака) који се односи на велики дио Европе, поред званичних назива ''Аврупа'' и ''Европа''.<ref name="davison">{{Cite journal|last=Davidson|first=Roderic H.|title = Where is the Middle East?|jstor=20029452 |journal=Foreign Affairs |volume=38|issue=4 |year=1960|doi=10.2307/20029452 | ref = harv |pages=665–675}}</ref>
== Историја стварања терена ==
Ред 584:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Duchesne|first=Ricardo|title = The Uniqueness of Western Civilization|url=https://books.google.com/books?id=pWmDPzPo0XAC&pg=PA297|year=2011|publisher=BRILL|id=ISBN 90-04-19248-4|quote=The list of books which have celebrated Greece as the “cradle” of the West is endless; two more examples are Charles Freeman's The Greek Achievement: The Foundation of the Western World (1999) and Bruce Thornton's Greek Ways: How the Greeks Created Western Civilization (2000)|pages=297}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Covert|first=Kim|title = Ancient Greece: Birthplace of Democracy|url=https://books.google.com/books?id=KVMYJNvUiYkC&pg=PP5|year=2011|publisher=Capstone|isbn=978-1-4296-6831-6|quote=Ancient Greece is often called the cradle of western civilization... Ideas from literature and science also have their roots in ancient Greece.|pages=5}}
* {{Cite book| ref= harv |title = National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}}
{{refend}}
| |||