Цивилизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 21:
Придеви попут „цивилизован” развијени су средином 16. века. Апстрактна именица „цивилизација”, са значењем „цивилизовано стање”, потиче из 1760-тих, поново из француског. Прва позната употреба у француском је из 1757, од стране [[Victor Riqueti, marquis de Mirabeau|Виктора Рикети Мирабоа]], а прва употреба у енглеском се приписује [[Adam Ferguson|Адаму Фергусону]], који је у свом делу ''[[Essay on the History of Civil Society|Есеј о историји цивилног друштва]]'' из 1767. писао, „Не само индивидуални напреци од раног детињства до зрелог доба, већ и саме врсте од непристојности до цивилизације”.<ref name=Benveniste>Cited after [[Émile Benveniste]], ''Civilisation. Contribution à l'histoire du mot'' (''Civilisation. Contribution to the history of the word''), 1954, published in ''Problèmes de linguistique générale'', [[Éditions Gallimard]], (1966). стр. 336–345 (translated by Mary Elizabeth Meek as ''Problems in general linguistics'', 2 vols., 1971).</ref> Реч је стога кориштена као супротност варварству или дивљаштву, у активној потрази за [[Прогрес (историја)|прогресом]] карактеристичном за [[просветитељство]].
У касним 1700-тим и раним 1800-тим, током [[Француска револуција|Француске револуције]], „цивилизација” је кориштена у [[Број (граматика)|једнини]], никад у множини, и означавала је напредак целокупног човечанства. То је још увек случај у француском.<ref name=velkley/> Употребе речи „цивилизације” као бројиве именице се повремено јављале у 19. веку,<ref>E.g. in the title ''A narrative of the loss of the Winterton East Indiaman wrecked on the coast of Madagascar in 1792; and of the sufferings connected with that event. To which is subjoined a short account of the natives of Madagascar, with suggestions as to their civilizations'' by J. Hatchard, L.B. Seeley and T. Hamilton, London, 1820.</ref> што је постало знатно заступљеније у касном 20. веку, понекад само са значем [[култура]] (реч која је сама по себи била небројива именица, постала је бројива у контексту [[етнографија|етнографије]]).<ref>"Civilization" (1974), ''[[Encyclopædia Britannica]]'' 15th ed. Vol. II, Encyclopædia Britannica, Inc., 956.
Већ у 18. веку, цивилизација није увек сматрана побољшањем. Једна историјски важна дистинкција између културе и цивилизације потиче из дела [[Жан Жак Русо|Русоа]], нарочито његовог рада о образовању, „[[Emile, or On Education|Емил]]”. Овде, цивилизација, будући да је више [[Разум|рационална]] и друштвено управљена, није у потпуности у складу са [[Људска природа|људском природом]], а „људска целовитост се може постићи само кроз опоравак или приближавање изворном предискурзивном или прерационалном природном јединству” (види [[племенити дивљак]]). Из овога је развијен нови приступ, посебно у Немачкој, прво доприносом [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохана Готфрида фон Хердера]], а касније и филозофа као што су [[Серен Киркегор|Киркегор]] и [[Фридрих Ниче|Ниче]]. Овим се културе посматрају као природни организми, који нису дефинисани „свесним, рационалним, промишљеним делима”, већ врстом прерационалног „народног духа”. Цивилизација је, за разлику од тога, иако рационалнија и успешнија у погледу материјалног напретка, неприродна и доводи до „порока друштвеног живота”, као што су преваре, лицемерје, завист и похлепа.<ref name=velkley>{{Citation|title=Being after Rousseau: Philosophy and Culture in Question| last=Velkley|first=Richard|year=2002|chapter=The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy|publisher=The University of Chicago Press|pages=11–30}}</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Leo Strauss|Лео Штраус]], избегавши из Немачке, аргументовао је у Њујорку да по његовом мишљењу цивилизација стоји иза [[Нацизам|нацизма]] и немачког [[Милитаризам|милитаризма]] и [[Нихилизам|нихилизма]].<ref>"[https://archive.org/details/LeoStraussOnGermanNihilism1941 On German Nihilism]" (1999, originally a 1941 lecture), ''Interpretation'' 26, no. 3 edited by David Janssens and Daniel Tanguay.</ref>
| |||