Википедија

Fisilni materijali — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м linkovi
Ред 3:
'''Fisilni materijali''' su oni materijali u kojim se sporim [[neutron]]ima može izazvati [[nuklearna fisija]], a za pokretanje nuklearne fisije dovoljna je samo [[Nuklearna energija vezanja|energija vezanja]] apsorbiranog neutrona, bez dodavanja [[kinetička energija|kinetičke energije]] neutrona. Jedini prirodni fisilni izotop je [[uranij]]-235, a najznačajniji veštački fisilni materijali su [[plutonijum]]-239 i uranijum-233. Svaka fisilna jezgra je ujedno i fisibilna, ali obratno ne vredi. <ref>"Leksikon fizike", V. Lopac, www.fkit.unizg.hr, 2009.</ref>
 
'''Fisibilni materijali''' su oni materijali kod kojih se može izazvati nuklearnu fisiju. Fisibilan materijal je na primer uranijum-238, izotop uranijuma kojeg ima najviše u prirodi. Bombardovanjem atomskog jezgra sporim neutronima iz uranijuma-238 nastaje plutonijum-239, koji je fisilan.<ref>-{"{cite book|title=Nuclear Reactor Analysis" |author1=James J. Duderstadt and |author2=Louis J. Hamilton, |publisher=John Wiley & Sons, Inc., |year=1976.}-}</ref>
 
== Fisilni materijali kao nuklearno gorivo ==
Ред 15:
Pod rezervama fisilnih nuklearnih goriva podrazumevamo rezerve uranijuma i torijuma u [[Zemljina kora|Zemljinoj kori]] do granice njihova ekonomski prihvatljivog korištenja. Treba uzeti u obzir da je energetski potencijal nuklearnog goriva najvećim delom namenjen za proizvodnju toplotne, odnosno [[električna energija|električne energije]]. Energetski potencijal fosilnih goriva ima mnogo širu namenu, jer se osim u [[Energetske transformacije|energetici]] troši u [[Industrija|industriji]], [[transport]]u i širokoj potrošnji. Nadalje, ta goriva služe i kao vredna sirovina u hemijskoj industriji.<ref>[http://www.fer.unizg.hr/_download/repository/UNE_compl_r1_-_ver_4_DF.pdf] "Uvod u nuklearnu energetiku", Prof. dr. sc. Danilo Feretić, 2011.</ref>
 
Današnji termalni reaktori (takve [[nuklearni reaktor|nuklearne reaktore]] imaju gotovo sve današnje [[nuklearna elektrana|nuklearne elektrane]]) iskorišćuju energetski potencijal uranijuma sa tek oko 1%. Iako je udeo cene nuklearnog goriva u ceni električne energije kod nuklearnih elektrana s tim tipovima reaktora mnogo manji nego kod [[Fosilna goriva|fosilnih goriva]] (cena koncentrata uranijuma učestvuje u ceni električne energije s oko 5%) količine raspoloživog nuklearnog goriva za termalne reaktore su ipak ograničene ekonomskim razlozima. Nuklearni reaktori koji neusporedivo delotvornije iskorišćuju fisijski materijal brzi su [[brzi oplodni reaktor]]i. Ti su reaktori danas potpuno tehnički razvijeni i nalaze se u pogonu u nekoliko zemalja sveta ([[Francuska]], [[ВеликаУједињено БританијаКраљевство|Velika Britanija]], [[Rusija]], [[Japan]], [[Nemačka]]). Brzi oplodni reaktori u kombinaciji s termalnim reaktorima mogu izvanredno povećati energetski potencijal fisibilnog materijala, ne samo zbog mnogo delotvornijeg iskorištenja energetskog potencijala uranija i torijuma u brzim reaktorima (energetski potencijal nuklearnog goriva u brzim se reaktorima može iskoristili oko 70 pula više nego u termalnim reaktorima) nego i zbog veoma malog učešća cene uranijuma u proizvedenoj ceni energije u nuklearnim elektranama s takvim reaktorima.
 
Bitno je navesti i činjenicu da su za nuklearnu energetiku budućnosti povrh zaliha uranijuma važne i zalihe [[torijum]]a. Zalihe torijuma se procenjuju tri puta većim od zaliha uranijuma. Torijum se danas malo koristi u [[Nuklearna energija|nuklearnoj energetici]]. Perspektivno je korištenje torijuma kao oplodnog materijala u nuklearnim reaktorima. Danas se za to smatraju posebno prikladni visoko temperaturni reaktori namenjeni za proizvodnju električne energije i [[vodonik]]a. Oplodnjom se izotop torijuma-232 pretvara u fisilni izotop uranijuma-233.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Fisilni_materijali”