Прешево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
У Прешеву (предео у Моравици), Врању и Иногошту (предео од Владичиног Хана до Пољанице) био је владар "ћесар" [[Угљеша]], брат српског краља Вукашина.<ref>"Отаџбина", Београд 1880. године</ref> Дејановићи су [[1371]]. године поред бројних других места, држали и Прешево. У повељи царице Евдокије и сина Константина издате [[1381]]. године, помињу се села Прешево и "Бујановце".<ref>"Просветни гласник", Београд 1902. године</ref>
Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине [[Јорговци]]. То су Цигани православне вере. У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Прешево је 1894. године било
Када су Бугари 1. октобра 1915. године ушли у Прешево, место је било празно јер су сви становници побегли.<ref>"Ратни дневник", Солун 1916. године</ref> Стари главни пут ка југу је пролазио кроз Прешево, као и касније и жељезница. Каже се 1917. године да су два главна места у Прешевској долини: Прешево (административни центар) а [[Бујановац]] (главни трговачки центар). '''Прешево је типа чисто арнаутског, а Бујановац типа словенског.''' Примећено је да су се и у Бујановцу пред Првим светским ратом груписали насељеници Арнаути и Турци.<ref>"Београдске новине", Београд 1917. године</ref>
| |||