Прешево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Када су Бугари (Друга бугарска армија) 1. октобра 1915. године ушли у Прешево, место је било празно јер су сви становници побегли.<ref>"Ратни дневник", Солун 1916. године</ref> Стари главни пут ка југу је пролазио кроз Прешево, као и касније и жељезница. Каже се 1917. године да су два главна места у Прешевској долини: Прешево (административни центар) а [[Бујановац]] (главни трговачки центар). '''Прешево је типа чисто арнаутског, а Бујановац типа словенског.''' Примећено је да су се и у Бујановцу пред Првим светским ратом груписали насељеници Арнаути и Турци.<ref>"Београдске новине", Београд 1917. године</ref>
 
Заузимањем председника прешевске општине Настаса Димитријевића и среског начелника Светолика Драгачевца, кренуо је тридесетих година 20. века развој Прешева. Предуслов је био изградња добрих приступних путева, ка жељезничкој станици и ка главном друму, који су урађени у пролеће 1930. године. За развој пчеларства посађено је до тада 30.000 садница багрема, око насеља на падинама околних брда. Подигнута је нова зграда општинске куће (суда), уређен парк, калдрмисане улице и уређена велика сточна пијаца на обали реке. У згради намењеној за болницу радило се на отварању Ниже пољопривредне школе.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref> Постојало је 1927. године складиште непрерађеног дувана у Прешеву, а 1938. године подигнута је нова зграда пореске управе. Деловала је ту 1928. године Српска национална омладина "Деспот Угљеша",<ref>"Правда", Београд 1928. године</ref> која је приређивала забаве. Када је покренута акција скупљања прилога за споменик краљу Петру у Скопљу, први су се одазвали Прешевци са својим прилогом скупљеним на једној забави.
 
Пописано је у Прешеву 1931. године 3000 становника.<ref>"Правда", Београд 1932. године</ref>
 
Прешево је 1934. године имало две јавне државне велике зграде: бановинску (у којој су били среско начелство, пореска управа, срески референти, жандармеријски вод и стан среског начелника) и школску. Та једина школска зграда је "препукла" тада па је новембра 1934. године Прешево било без основне школе, јер је зграда била затворена.<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref>