Прешево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Прешево је 1894. године било око пола сата удаљено од истоимене жељезничке станице. По сведочењу једног путника: "Показало ми се као једно по изгледу веома неугледно место; гомила кућа свакога кроја и грађе." Али Прешево је у то време важило за административни и трговачки центар тог краја.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref> Пред Прешевом се налазио хан Биљача, где су свраћали путници намерници. Касније ће ту бити успостављена граница између Србије и турске царевине, са прелазом.
Главни друм који пролази поред Прешева грађен је 1865. године, а жељезничка пруга са станицом подигнути су 1888. године. Обе саобраћајнице се налазе неколико километара далеко од насеља. Развој је кренуо под српском влашћу од 1878. године, када је ту
Срби старинци су се иселили 1878. године у Србију, а нови талас Срба насељеника јавља се 1912. године. У међувремену су ту живеле малобројне породице Цигана, разних конфесија. Број Срба се по завршетку Другог светског рата попео на 30%.
Када су Бугари (Друга бугарска армија) 1. октобра 1915. године ушли у Прешево, место је било празно јер су сви становници побегли.<ref>"Ратни дневник", Солун 1916. године</ref> Стари главни (римски) пут ка југу је пролазио кроз Прешево, као и касније и жељезница. Каже се 1917. године да су два главна места у Прешевској долини: Прешево (административни центар) а [[Бујановац]] (главни трговачки центар). '''Прешево је типа чисто арнаутског, а Бујановац типа словенског.''' Примећено је да су се и у Бујановцу после српско-турских ратова (1876-1878) груписали насељеници Арнаути и Турци.<ref>"Београдске новине", Београд 1917. године</ref>
| |||