Прешево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине [[Јорговци]]. То су били Цигани православне вере. Прешево је имало више махала, од којих је најстарија "Река Махала". Та древна махала се претходно звала "Дежевска" и у њој су 1878. године били остаци стариначких српских родова.
Крајем 19. века у Прешеву је 600 кућа, од којих су 570 Арнанаса, а 30 православних српских.<ref>Тодор Станковић: "Путне белешке по Старој Србији 1871-1898. године", Београд 1910. године</ref> У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref> Прешево је 1894. године било око пола сата удаљено од истоимене жељезничке станице. По сведочењу једног путника: "Показало ми се као једно по изгледу веома неугледно место; гомила кућа свакога кроја и грађе." Али Прешево је у то време важило за административни и трговачки центар тог краја.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref> Прва џамија у Прешеву је грађена 1856. године. Пред Прешевом се налазио хан Биљача, где су свраћали путници намерници. Касније ће ту бити успостављена граница између Србије и турске царевине, са прелазом.
Главни друм који пролази поред Прешева грађен је 1865. године, а жељезничка пруга са станицом подигнути су 1888. године. Обе саобраћајнице се налазе неколико километара далеко од насеља. Развој је кренуо под српском влашћу од 1878. године, када је ту у варошици установљено управно средиште локалне власти. Ту су се после рата 1878. године населили арбанашки и турски мухаџири, а Прешево тада има око 250 кућа.<ref>"Гласник српског географског друштва", Београд 1951. године</ref> Место је постало битно јер је почела рад пијаца и чаршија се покренула. До 1912. године ту је било турских ага које су имале поседе и у околним местима. У самом Прешеву је некад била православна црква посвећена Св. Димитрију, које је пропала након одласка последњих Срба старинаца 1878. године. Простор изнад Прешева се назива "Манастириште", и ту је наводно била стара средњевековна задужбина српског деспота Дејана, посвећена Пресветој Богородици у "Ариљевици".
| |||