Рекаред I — разлика између измена

249 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
м
 
Када је [[Леовигилд]] умро, Рекаред је постао нови краљ Визигота. Вођен рођачким везама са франачком владарском кућом [[Меровинзи|Меровинга]], као и својом маћехом [[Госвинта|Госвинтом]] која је проповедала хришћанско правоверје, послао је изасланике њеном унуу, краљу [[Хилдеберт II|Хилдеберту II]] и његовом ујаку [[Гунтрам]]у, краља [[Краљевство Бургунђана|Бургундије]], са предлогом о склапању савеза и међусобне помоћи у случају напада од треће стране. Међутим, Гунтрам је одбио да прими визиготске изасланике.
 
[[Слика:Concil Toled.jpg|мини|270п|десно|Илуминација из 10. века са представом краља Рекареда и [[Трећи сабор у Толеду|Трећег толедског сабора]] (589)]]
На сабору у Толеду маја [[589]]. године, Рекаред се одрекао [[аријанство|аријанства]] и усвојио нови, ''Толедски симбол вере'' са уметнутим изразом [[Филиокве]] ([[Латински језик|лат.]] ''Filioque''), што такође није било у складу са начелима хришћанског правоверја. Овај чин је био један од најважнијих догађаја за време његове владавине и представља прекретницу у верској историји не само [[Визиготско краљевство|Визиготске краљевине]], већ и читавог западног хришћанства. Наиме, уметањем израза [[Филиокве]] ([[Латински језик|лат.]] ''Filioque'') у симбол вере промовисано је учење о двоструком исхођењу [[Свети дух|Светог духа]], не само од Оца, већ и од Сина, што је било у супротности са правоверним учењем, оличеним у изворном [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградским симболу вере]]. Толедски симбол вере се током наредних векова проширио на хришћанском западу, а почетком 11. века је био званично прихваћен и у самом Риму, што је потом довело до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054).{{sfn|Поповић|2007|p=331-336}}