Ислам Грчки — разлика између измена

Ислам Грчки је удаљен око 23 км сјеверозападно од Бенковца и око 20 км од [[Задар|Задра]]. Од мора је удаљен 3 км иако му море дође са сјеверне и сјевероисточне стране. Село се налази у врло богатој алувијалној удолини „Равни Котари“ што је увелико и одредило пољопривредну оријентацију села и цијелог краја. Опасан са сјевера и сјевероистока [[Велебит|Велебитом]] који је и брана континенталне и медитеранске климе, те Новиградског мора, у удолини која обилује водом и плодном земљом, село почетком 80-их година, када се нагло развија пољопривреда, добија епитет „мала Калифорнија“.

Стари назив села је Саддислам што у пријеводу значи бедем [[Ислам|ислама]], тј. крајња граница пробоја [[Османско царство|турске империје]]. Од тог старог имена је у новијој историји задржан дио имена Ислам, а придјев Грчки је добио средином [[18. век|18. вијека]] када се формирају два Ислама - Грчки и Латински.

Сами придјеви Грчки и Латински долази од вјероисповијести мјештана, тј. становници Ислама Грчког су претежно били [[Православље|православне вјере]], а Латинског [[Католицизам|католичке]]. Како је дошло до формиранјаформирања баш таквог топонима није познато, али је необично посебно имајући у виду да су се на том простору у средњем вијеку налазила села Тршћане и Качина Горица и утврђење Веспељевац. Чак је у новијој историји села било покушаја промјене имена: један крајем 70-их кад су га хтјели преименовати у '''Тополовац''' због обиља [[Топола (дрво)|топола]] на пољопривредном добру „Баштица“„''Баштица''“ које се налази у атару села и други након [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској 90-их година]]. Ниједан покушај није успио, јер је назив села као такав записан у многим историјским, ликовним и научним књигама, по музејима се експонати одређују по том називу итд.итд.

Историја села сеже у средњи вијек, јер се на простору данашњег села у средњем вијеку налазила села Тршћане и Качина Горица, а важност селу је доприносила и чињеница да се налазило на прометној средњовјековној прометници „Виа„''Виа магна“магна''“ (велика цеста).

Село је у прошлости било јако упориште [[Ускоци|ускока]], који су се за рачун [[Млетачка република|Млечана]] борили против Османлија. Један од најчувенијих српских јунака из тог времена, [[Стојан Јанковић]], који је за своје заслуге као војни заповједник од Млечана добио турско утврђење у Исламу које је до тада било у посједу турског великаша Јусуф-аге Тунића, често је одатле кретао у своје ратне походе по Далмацији.
[[Датотека:Kula_Jankovic_Stojana.jpg|мини|Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан Јанковић и његови потомци, сада у власништву фамилије Десница.]]
'''Кула Јанковића''', утврђење у којем је живио Стојан и његови потомци, још стоји у Исламу, мада је оштећена током рата. Кула се састоји од стамбених, привредних и одбрамбених зграда, а доминира управо Кула по коме је цијели комплекс добио име и када се потпуно обнови (у току су радови на обнови и ревитализацији)биће то један од најрепрезентативнијих културно историјских споменика у бенковачком крају. Данас је Кула у власништву породице Десница (чији је изданак и књижевник [[Владан Десница]]) . Стојан Јанковић је такође поред куле саградио [[1675]]. и цркву '''Св. Ђорђа'''.<ref>{{cite web|url=http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Parohija-IslamGrcki-l.htm |title=Епархија-далматинска |publisher=Eparhija-dalmatinska.hr |date= |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref>, свог крсног имена, мада је већина Исламљана због географског положаја и оронулости ове цркве припадала парохији [[Илија|Светог Илије]] у оближњем [[Кашић]]у. Обе цркве су тешко оштећене у задњем рату, а у самој цркви Св. Ђурђа је сахрањен књижевник Владан Десница.

Ислам Грчки је у 20. вијеку, због окпужења од претежно хрватских села, добио репутацију као својеврсно српско упориште у том дијелу Равних котара. У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] Ислам, [[Доњи Кашић|Кашић]] и [[Смоковић]] су били јака упоришта [[четници|четника]], који су већином крајем рата прешли у редове [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и наставили борбу против околних усташких села. Касније, за вријеме буђења српског национализма, Ислам Грчки је [[1986]]. године угостио чланове [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] којима није било дозвољено да предавање са осјетљивом тематиком српско-хрватских односа и историје одрже у [[Задар|Задру]]. Локални Хрвати су тада Ислам већ прозвали „Мала Србија“. У [[Рат у Хрватској|грађанском рату]] деведесетих, село је брзо постало упориште крајишких Срба и једна од главних база за одбрану српског народа. Ислам Грчки је страдао у операцији хрватских снага [[Операција Масленица|Равни котари-Масленица]] у јануару [[1993]]. године. Село је запаљено а доста кућа минирано или порушено, комплетно становништво је избјегло, а живот је изгубило 15 цивила и 14 војника из села, укључујући ту и заробљенике, старце и непокретне{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.

Већина становништва се бавила пољопривредом, посебно воћарством. Развојем туризма и близином туристичких мјеста уздуж јадранске обале, село је 80-их година достигло свој пољопривредни бум. У селу се налазио велики пољопривредни комбинат Баштица са огромним плантажама

==== Попис [[1991]]. ====

{{Commonscat|Islam Grčki|Ислам Грчки}}{{портал|Хрватска}}