Стојан Јанковић — разлика између измена

== Породица и потомство ==

Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат [[Илија Јанковић]] борио се против Турака, а млетачка власт није успела да га уклопи у свој војно-управни систем. Одметао се у време мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског [[велики турски рат|пораза код Беча]]. Предводећи своје чете учествује у походима на Лику и Босну. Отровали су га [[Млетачка република|Млечани]] 1693. године.

Неки хрватски историчари покушавају да Стојана Јанковића, будући да је деловао на територији данашње Републике Хрватске прогласе хрватским ускоком, и за то наводе податак да се Стојан Јанковић 17. 8. 1676. венчао са (гркокатолкињом) Антонијом Реци (Antoniа Rezzi)"по обреду свете католичке цркве". Међутим, реч је о томе да у Задру ни дан-данас не постоји гркокатоличка црква, а пошто гркокатолици признају јурисдикцију папе, Стојан Јанковић се са Антонијом Реци венчао у католичкој цркви, што не значи да је променио веру или да пре тога није био српске националнасти, односно православне вере. То јасно доказује МКР од 23. 4. 1674. у МК 1637-1893. Православне цркве у Задру (на чувању у Збирци матичних књига у "Државном архиву Задар"), где стоји: Zorzi Aluise, figlio de Stogian Giancouichi e di donna Vinca, sua consorte, "Ђурађ Алојз, син Стојана Јанковића и његове супруге, госпође Винке",<ref>https://familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99X-KZ2J?i=36&wc=9R2H-ZJ3%3A391644701%2C391797901%2C391797902%3Fcc%3D2040054&cc=2040054&cat=674716 -- Državni arhiv Zadar, Zbirka matičnih knjiga, Pravoslavna crkva, Župa Sv. Ilija (Zadar), Matična knjiga, 1637-1893, MKR 23. 4. 1674.</ref> а Винка је његова прва жена, коју је убио у наступу љубоморе или ухвативши је у прељуби 1676. Све ово коначно потврђује податак да прво дете са Антонијом Реци, Јосифа, Стојан Јанковић крсти у православној цркви. То нам показује МКР поменуте цркве од 30. 9. 1677, где стоји: Josepho, figlio del cauaglièr Stogian Giancouichi e di donna Antonia, sua consorte, "Јосиф, син каваљера Стојана Јанковића и његове супруге, госпође Антоније".<ref>https://familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99X-KZPS?i=42&wc=9R2H-ZJ3%3A391644701%2C391797901%2C391797902%3Fcc%3D2040054&cc=2040054&cat=674716 -- Državni arhiv Zadar, Zbirka matičnih knjiga, Pravoslavna crkva, Župa Sv. Ilija (Zadar), Matična knjiga, 1637-1893, MKR 30. 9. 1677.</ref>

Други, најмлађи брат Стојана Јанковића, [[Завиша Јанковић]] (1649—1702), сердар, каваљер св. Марка, сердар Котара, капетан Обровца, челник морлака, водио је ратне походе у Лику и Босну и доводио десељенике у Далмацију. Посебно се истакао у освајању Книна и Сиња, где је и рањен. Био је у вези са српским патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Имао је велико имање, млинове, куће и дућане, а пред крај живота купио је пола острва Олиба. Његова кћерка Јелена удала се за грчког потпуковника Теодорина Деде, који је понео име Митровића и њихове титуле, пошто није остало више мушког потомства од браће Јанковић-Митровић. Линија Јанковић — Деде наставила имала је мушко потомство до Илије Деде Јанковића (1818—1874), чија кћерка Олга се удала за Владимира Десницу па су Деснице наследиле породицу Деде Јанковић. Син Владимира и Олге Деснице је Урош Десница, одликован витештвом (каваљерством), сенатор, члан Српске странке у Далмацији и др, који је са Фани Луковић из породице Луковића из Прчња, имао сина [[Владан Десница|Владана Десницу]].<ref name="Родослов Јанковића и Десница">''Родослов Јанковића и Десница'' вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006. pp. 92.</ref>