Тајланд — разлика између измена

'''Тајланд''' ({{јез-тај|ประเทศไทย}}), или званично '''Краљевина Тајланд''' ({{јез-тај|ราชอาณาจักรไทย}}), [[држава]] је у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Пре [[1939]]. ова држава се звала [[Сијам]] која је настала 1782. На југу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]]. Граничи се на западу са [[Мјанмар]]ом, на северу и истоку са [[Лаос]]ом, на истоку са [[Камбоџа|Камбоџом]] и на југу са [[Малезија|Малезијом]]. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина [[Сијам]], народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је будистичка земља у азијском континенту, познат је као конзервативна земља, али и као либерална земља у неким погледима , јер су [[пластична хирургија]] , операције промене пола, [[ЛГБТ]] особе нису уопште ретка појава у друштву ове земље. [[Трансродност|Трансродне]] особе могу да раде одређене послове на Тајланду, где у неким земљама, чак и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] не могу, нпр. да раде као стјуардесе у [[авион]]у. Оно што је [[Италија]] као римокатоличка земља у Европи, то је Тајланд као [[будизам|будистичка]] земља у Азији, на Тајланду има највише будистичких [[монаштво|монаха]] и [[манастир]]а, као и будистичких [[храм]]ова познати као Ватови и светилишта. Милиони туриста широм [[свет]]а посете ову земљу због своје тропске топле климе, [[Патаја]] је популарно туристичко место. Због тајландске хране, која је базирана на пиринчу, пржи на [[вок]]у, [[кокосово уље|кокосовом уљу]] и млеку, [[палмино уље|палмином уљу]], пилетини, свињетини, карију, сосу од [[острига]] ,[[крабе]] итд. као и због раскошне архитектуре у [[Бангкок]]у, као што је Велика Краљевска [[палата]] у којој су живели тајландски краљеви, познатији као [[Рама|Раме]]. Тајланд има знатно развијену [[ратна морнарица|морнарицу]], као свака земља , има [[војска|војску]], али спољна политика ове земље се огледа у томе да има политику [[мир]]а, да не ратује, да се не меша и слично. Тајланд је имао прву жену за премијера, [[Јинглак Шинаватра|Јинглак Шинаватру]]. Тајланд има квалификовану радну снагу која ради и у лакој и у тешкој [[индустрија|индустрији]], један од највећих извозника [[туна|туњевине]] на свету. Тајланд признаје [[Косово]] као независну државу. Чланица је многих азијских и међународних организација. Тајланд је по [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]] 8. највећа економија у Азији. Неки делови земље су по стандарду и квалитету живота попут [[Њемачка|Немачке]] као [[Бангкок]], који је финансијски, економски и културни центар Тајланда, док су неки забачени делови земље без асфалтираних [[пут]]ева и струје, развијени попут [[Мјанмар]]а. Земља је имала проблема са избеглицама који су долазили из [[Камбоџа|Камбоџе]] и из [[Лаос]]а, који су илегално прелазили тајландску границу, препливали би и чак преко реке [[Меконг]], па би их тајландска [[полиција]] и [[царина]] на граници враћала натраг. [[Кинези]] су етничка мањина у Тајланду, многи Тајланђани говоре и уче [[кинески]] као страни језик, због сличности језика и сличне компликоване и тешке артикулације, тонова и изговора. 2016. године је на престо дошао тајландски краљ Рама X или познатији као [[Маха Вачиралонгкорн]] у тајландској јавности. Тајланд је густо насељена земља са 135 становника по километру квадратном. Бангкок има [[метро]] и брзе [[воз]]ове.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света , да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година , држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни , доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу , у обнову будистичких и хиндуистичких храмова , као и у борбу против наркоманије , трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције , као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху , и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори , многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у , док су неки у бекству , тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо , велики је проценат младог становништва , а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада , слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље , бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу , у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом , [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама , услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе , као у околним земљама и у [[Бангладеш|Бангладешу]] , суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету , због свог положаја који Тајланд заузима у Азији , авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]] , [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]] , су веома чести, као и транзитни летови , где путници преседају , па је мeђународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан , са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен , проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]] , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева , па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип|џипови]] и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]] , где речне пијаце нису реткост , на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће , рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима . [[Крузер]]и су на мору , веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а , како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима , али се туризам развија на северу земље , због нетакнутих тропских шума , чистих [[водопад]]а и [[река]] ,туристи могу нпр. да јашу , хране тајландске [[слон]]ове , који умеју и да сликају. У [[АСЕАН]] , мећу којима је Тајланд држава чланица , Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма , [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]] . Поред тога , Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] , [[APEC]] , Међународног удружења за развој или IDA , [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] , [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]] ,[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]] ,[[Међународна организација за стандардизацију |Међународне организације за стандардизацију]] , [[Међународна банка за обнову и развој |Међународне банке за обнову и развој]] , [[Светска туристичка организација |Светске туристичке организације]] , [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] , [[Група 77|Групе 77]] , Међународне финансијске корпорације , [[Интерпол|Интерпола]] ,[[Организација за забрану хемијског оружја| Организације за забрану хемијског оружја]] , [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]] , [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]] , [[Унеско|Унеска]] , [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]] , [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]] , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка , Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]] , Удружења за борбу против [[дијабетес]]а , Удружења за борбу против дечје експлоатације , [[Црвени крст|Црвеног крста]] , [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација . 2016. , према подацима владе Тајланда , шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва , али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији , али и у свету , јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]] ,[[соја|соје]] и [[соја сос]]а , као и тајландског [[чили]]ја и [[бибер]]а . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета , док други градови немају доста утицајних високо образованих установа , па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]] , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама , које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре , поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у . Индустријска производња , металургија , пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank], World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title = Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life|url=http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|accessdate = 28. 3. 2014 |newspaper= National News Bureau of Thailand|date = 27. 3. 2014|last=Chueyprasit|first=Orapa|author2=Chaite Naasiri}}</ref> и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили [[средњом силом]] у региону и широм света.<ref>Jonathan H. Ping [http://books.google.com/books?id=FGM1zEdCOmAC&pg=PA103&lpg=PA103&dq=middle+power+philippines&source=bl&ots=vrzASjVnf_&sig=YBVVPgRkVxzcg-VOOB5V97EwIYE&hl=en&ei=OBq0SbegJcnWkAW31sC5BA&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result#PPA104,M1 Middle Power Statecraft] (p 104)</ref>