Крсто Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje mrtve veze
Ред 45:
Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа [[Божићна побуна|Божићне побуне]] [[1919]]. године, коју су против србијанске династије [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] подигли [[зеленаши]], присталице свргнутог краља [[никола I Петровић|Николе]] и црногорске [[петровић-Његоши|династије Петровић Његош]]. Из интернације се враћа [[1918]]. године и активно ради на поништењу одлука [[Подгоричка скупштина|Велике народне скупштине]], залажући се против уједињења, с тим да о облику владавине одлучи скупштина свих [[Југословени|Југословена]], желећи да питање двају братских народа (србијанског и црногорског) препусти на одлучивање Хрватском и Словеначком који никада нису благонаклоно гледали на њихов суживот. Упућује прогласе страним трупама и Извршном народном одбору, али без успјеха. Упоредо са преговорима, као један од вођа, припремао је и терористичке акте против новостворене државе. Извјештава генерала [[Ванел]]а, команданта Савезничких окупационих трупа, да су у ратном сукобу.
 
Устаници нападају [[Цетиње]] ноћу, [[5. јануар|5.]] на [[6. јануар]] 1919. године. Долази до ватреног обрачуна и устаници не успијевају да уђу у град. Уз посредовање генерала Ванела стање се нормализује. Дио побуњеника се вратио кући, а дио побјегао у мјеста која су контролисали Италијани, што сугерира одакле је добијао подршку за свој рад. Крсто се склања у [[Котор]], а одатле у [[Италија|Италију]]. Из Италије је неколико пута упадао у [[Црна Гора|Црну Гору]], а један од упада је био између [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Улцињ]]а, када је предводио 69 официра из [[Гаета|Гаете]]. Једно вријеме је био начелник штаба такозване Црногорске војске у Италији. Десетог децембра 1919, у гласилу такозване црногорске владе у изгнанству, „[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]“, Крсто Поповић је истакао важност Црне Горе у Српству написавши да је: ''„Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове“'' <ref>{{Cite book| last = Поповић| first = Крсто| authorlink = | coauthors = | title = Глас Црногорца, бр. 80. од 27.11.1919., по новом календару: 10.12.1919., чланак: Опорука црногорских усташа на поруку србијанских силеџија у ЦГ, укуцати бр. стр. 4.| year = | url = http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3326&skrd=1# | publisher = | location = Неји код Париза |id=}}</ref> <ref name="Његош">[http://www.njegos.org/past/zrnov.htm -{Krsto Zrnov Popovic}-] {{en}}</ref>. Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира. Италијанске власти су га хапсиле због супротстављања растурању црногорске војске послије потписивања [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалског уговора]]. Одбио је да се врати у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]].
 
=== Избјеглиштво ===
Ред 69:
 
== Црногорско српство Крста Поповића ==
Многи људи који се декларишу као етнички Црногорци доживљавају Крста Поповића као симбол свог идентитета. Такво виђење није историјски одрживо јер је засновано на пропаганди и незнању. Крсто Поповић је био Црногорац у духу династије Петровића и било му је непознато несрпско црногорство, које је каснија државна идеологија постепено наметала прво преко комуниста, а данас отворено. Његово емигрантско писање у Гласу Црногорца да је ''Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове'' доказује да његово антисрбијанство није исто што и антисрпство. До сукоба двије српске династије, Петровића и Карађорђевића, је дошло због питања превласти, као и у Србији што су раније биле повремене смјене династија Карађорђевић и Обреновић. Због самог сукоба између двије државе неуки добијају утисак о сукобу два различита народа. Тадашњи Црногорци никада не говоре о Србима и Црногорцима, него само о Србијанцима и Црногорцима, <ref>{{Cite book| last = | first = | authorlink = | coauthors = | title = Глас Црногорца, бр. 88. од 24. септембра 1920, укуцати бр. стр. 26, чланак: Српска патријаршија| year = 1920| url = http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=727&skrd=25# | publisher = | location = Неји код Париза |id=}}</ref>
 
== Референце ==
Ред 78:
* [[Мала енциклопедија Просвета]]/ПРОСВЕТА/БЕОГРАД 1986.
* [[Историјски лексикон Црне Горе]]/Група аутора/Daily Pres-VIJESTI/Podgorica 2006.
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Лакић| first1 = Зоран| authorlink1 = Зоран Лакић| last2 = Пајовић| first2 = Радоје| last3 = Вукмановић| first3 = Гојко| title = Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја| year = 1963| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Пајовић| first = Радоје| title = Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941-1945| year = 1977| location = Титоград| publisher = Историјски институт| url = http://www.znaci.net/00003/639.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Стаматовић| first = Александар| title = Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953| year = 2000| location = Београд| publisher = Српска радикална странка| url = https://books.google.com/books?id=TgWymwEACAAJ}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Стаматовић| first = Александар| title = Национални идентитет зеленаша и црногорских федералиста 1918-1941| journal = Политичка ревија| year = 2007| volume = 6| issue = 1| pages = 119-139}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| volume = 2| year = 2001| location = Stanford| publisher = Stanford University Press| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC}}
{{colend}}