Јован Владимир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 99:
Око цркве код Елбасана развио се православни манастир који ће у 18. вијеку постати сједиште новоформиране драчке архиепископије. Григорије, драчки архиепископ 1768–1772. године, написао је у овом манастиру Елбасанско јеванђеље, најстарије дјело православне књижевности на албанском језику.<ref name=Elsie/> У новија времена, манастир је усљед неодржавања оронуо, а иза 1960. угашен је од стране комунистичког режима у Албанији;<ref name=maksimov>{{cite web
|
|
|
|
|
|
|url = http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/41542.htm
| url = http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/41542.htm| postscript =}}</ref> ћивот са свечевим моштима је 1967. склоњен у Цркву свете Марије у Елбасану.<ref>Велимировић 2000, „[http://www.rastko.rs/istorija/sv_jovan_vladimir_c.html#predgovor Предговор]“</ref> Манастир је у рушевном стању враћен Цркви током 1990-их, а рестаурација његове цркве и конака завршена је 2005.<ref name=maksimov/><ref>„[https://web.archive.org/web/20120403161039/http://www.orthodoxalbania.org/Shqip/Zyra%20eSherbimit%20Teknike/techofficenewpages/MitropoliaTR/kishmanstjvshijon.htm Kisha e Manastirit (e restauruar)]“; „[https://web.archive.org/web/20120403161047/http://www.orthodoxalbania.org/Shqip/Zyra%20eSherbimit%20Teknike/techofficenewpages/MitropoliaTR/konaketmanshijon.htm Konakët e Manastirit (të rikonstruktuar)]“. [[Албанска православна црква|Albanska pravoslavna crkva]]</ref> Од око 1995. мошти се чувају у саборној цркви у [[Тирана|Тирани]], а у манастир се враћају само за свечев празник.<ref>{{cite web▼
|postscript =
|access-date = 12. 09. 2011
|archive-url = https://www.webcitation.org/63YqepPPw?url=http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/41542.htm
|archive-date = 29. 11. 2011
|dead-url = yes
|df =
▲
| author = Презвитер Чедомир Милосављевић
| title = „Св. Јован Владимир“
Линија 112 ⟶ 119:
| url = http://www.spc-bar.me/?page_id=83 | postscript =}}</ref><br />
Сваке године на празник светог Јована Владимира, 4. јуна по новом календару, велики број вјерника се окупља код манастира,<ref>{{cite web
|
|
|
|
|
|url = http://www.orthodoxalbania.org/English/News%20and%20Publications/pascha/stjohnvlad.htm
| url = http://www.orthodoxalbania.org/English/News%20and%20Publications/pascha/stjohnvlad.htm | postscript =}}{{Dead link|date=December 2013}}</ref> којег Албанци колоквијално називају Шин-Ђон. У јутро тога дана ћивот са свечевим моштима се поставља насред цркве под балдахин и отвара. Након јутарње литургије свештеници обносе ћивот три пут око цркве с појањем, док их окупљени народ прати држећи запаљене свијеће у рукама. Ћивот се затим поставља пред цркву да би га вјерници цјеливали, при чему им се дијели памук који је држан у ћивоту од прошлогодишњег празника. Бројне су приче о исцјељењима болесних и бездјетних, како хришћана тако и муслимана, након молитве код свечевих моштију.<ref>Велимировић 2000, „[http://www.rastko.rs/istorija/sv_jovan_vladimir_c.html#paternik Патерик манастира светог Јована Владимира код Елбасана]“</ref><br />▼
|postscript =
|access-date = 26. 03. 2008
|archive-url = https://web.archive.org/web/20110716144202/http://www.orthodoxalbania.org/English/News%20and%20Publications/pascha/stjohnvlad.htm
|archive-date = 16. 07. 2011
|dead-url = yes
|df =
▲
Свети Јован Владимир сматра се небеским заштитником новог града [[Бар (Црна Гора)|Бара]] на југоистоку Црне Горе, саграђеног на садашњој локацији 1976. године четири километра од старог Бара, који је разорен у рату и напуштен 1878. За његов празник улицама Бара пролази свечана литија уз црквене заставе и иконе, славећи свеца.<ref>{{cite web
| title = „Прослава празника Светог Јована Владимира у Митрополији црногорско-приморској“
Линија 143 ⟶ 157:
| publisher = Информативна служба Српске православне цркве
| date = 1. август 2005
| url = http://www.spc.rs/old//Vesti-2005/08/01-8-05-c.html#amf | postscript =}}</ref> Литија стиже на врх прије зоре, а у моменту изласка сунца почиње јутарња литургија. Послије обављених молитви, литија креће назад у Веље Микулиће, такође за крстом. Прије је био обичај да се учесници окупе на једној заравни 300 m од врха, гдје би провели неколико сати у весељу и спортским надметањима, те би се заложили са заједничке трпезе. Многи повратак искористе за сакупљање траве од Румије (''Onosma visianii''), чијем се коријену приписују разна љековита својства. По силаску са планине закрштава се извор Питин, који је око пола километра удаљен од Цркве Светог Николе, а литија затим обилази око цркве. Након завршетка литије, наставља се народно весеље у Вељим Микулићима. До сљедећег Тројичин дана, крст се чува на тајном мјесту. Некада су за њега знала само два најстарија мушка члана породице Андровић, а од око 2000. Андровићи имају одбор задужен за чување крста.<ref name=Milovic57/><ref name=jovicevic149/><ref>{{Cite web| last=Mustafić| first=Suljo| year=2001| title=Krst se čuva u Mikuliće, niđe drugo| publisher=BARinfo| url=http://www.barinfo.co.me/Reportaze/Krst_Androvica.html| postscript=| access-date=09. 01. 2012| archive-url=https://web.archive.org/web/20100524145032/http://www.barinfo.co.me/Reportaze/Krst_Androvica.html| archive-date=24. 05. 2010| dead-url=yes| df=}}</ref><br />
=== Житије и иконографија ===
[[Датотека:Saint Jovan Vladimir (Ardenica).jpg|мини|десно|300п|Икона Светог Јована Владимира из [[Манастир Арденица|манастира Арденица]] у Албанији (1739), са сценама из његовог житија на грчком.]]
| |||