Википедија

Пушење дувана — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 109.92.61.11 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 1:
[[Датотека:Papierosa 1 ubt 0069.jpeg|мини|десно|250п|Запаљена цигарета у пепељари]]
'''Пушење дувана''' је активно и пасивно удисање [[Дуван (производ)|дуванског]] [[дим]]а који настаје непотпуним сагоревањем [[дуван (производ)|дувана]]. Навика пушења датира од 5000—3000. године п. н. е.{{sfn|Gately|2007|p=3}} Дуван је у [[Европа|Европу]] и [[Азија|Азију]] стигао у [[16. век]]у и постао популаран упркос бројним студијама о његовој штетности.<ref>{{harvnb|West|Shiffman|2007|pp=28}}</ref>
Научници у Немачкој су у касним [[1920]]-им открили везу између рака плућа и пушења дувана када су започете и прве активне [[антипушачка кампања|антипушачке кампање]]. Године [[1954]]. група научника је повезала пушење дувана са повећаном смртношћу међу лекарима.<ref>Doll, R.; Hill, B. (Jun 2004). "The mortality of doctors in relation to their smoking habits: a preliminary report. 1954". BMJ (Clinical research ed.) 328 (7455): 1529–1533; discussion 1533. {{doi:|10.1136/bmj.328.7455.1529}}. {{ISSN|0959-8138}}. PMID 15217868</ref> Током друге половине [[20. век]]а све више расте број доказа о повезаности пушења и дуванским димом изаваних болести код човека. Ови докази донекле су утицали на смањење броја [[пушач]]а у развијеним земљама света.<ref>[http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5644a2.htm Cigarette Smoking Among Adults - United States, 2006], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Међутим, због недовољне здравствене просвећености у земљама трећег света пушење је стално у порасту и представља све већи здравственим проблем.<ref>[http://www.wpro.who.int/media_centre/fact_sheets/fs_20020528.htm]</ref>
[[Датотека:Smoking equipment.jpg|мини|десно|250п|Различити начини пушења дувана]]
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана. Самом дувану се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје, мириса, лакшег сагоревања итд чиме се још више процесом [[Пиролиза|пиролизе]] повећава њихова токсичност.<ref>{{ен}} {{пдф}}[http://www.jeffreywigand.com/WHOFinal.pdf A REPORT TO: WORLD HEALTH ORGANIZATION TOBACCO FREE INITIATIVE TOBACCO PRODUCT REGULATION GROUP], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци, заједно са дуванским димом, удисањем доспева до плућних [[Плућна алвеола|алвеола]], преко чијих зидова се, процесом дифузије, [[никотин]] и остале штетне материје уносе у крвоток.{{sfn|Gilman|Xun|2004|p=318}} Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму расте [[крвни притисак]], [[Срце|брзине откуцаја срца]] и настају бројни други органски и психички поремећаји. Организам у контакту са никотином производи [[допамин]] и [[ендорфин]] који се повезују са осећајем задовољства код пушача и стварањем зависности.{{sfn|Gilman|Xun|2004|pp=320-321}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пушење_дувана”