Аустралија — разлика између измена

Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убраја се у једну од земаља са највећим [[биолошка разноврсност|биодиверзитетом]]. Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен. Око 85% цветних биљака, 84 % [[сисари|сисара]], више од 45 % [[птице|птица]] и 89 % [[рибе|риба]] из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају. Федерални [[Акт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999]] је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног [[Акциони план о биодиверзитету|Акционог плана о биодиверзитету]], формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу [[Рамсарска конвенција|Рамсарске конвенције]], док је 16 локација уврштено у [[Светска баштина|Светску баштину]]. Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету према [[Индекс одрживог развоја околине|Индексу одрживог развоја околине]]. Обала Аустралије и океан су богати [[корални гребен|коралним гребенима]] , јер ту је [[Велики корални гребен]] који је највећи на свету. У океану има отровних [[ража]] и најотровнија [[медуза]], као и [[ајкула]] , [[хоботница ]] и разне врсте тропских риба. <ref>[http://www.yale.edu/esi/b_countryprofiles.pdf 2005 -{Environmental Sustainability Index}- (pp. 112).] {{Wayback|url=http://www.yale.edu/esi/b_countryprofiles.pdf |date=20070614004141 }} -{Yale University}-.</ref>