Отворите главни мени

Промене

Спашавам 5 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
=== Етимологија ===
 
На [[турски језик|турском језику]] Балкан значи „венац шумовитих планина” (''{{lang|tr|balkan}}''),<ref name="Balkan.">{{cite encyclopedia |url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html |title=Balkan |work=Encarta World English Dictionary |publisher=Microsoft Corporation |accessdate = 31. 3. 2008 |archiveurl=httphttps://www.webcitation.org/5kwPqi7mD?url=http%3A%2F%2Fencarta://encarta.msn.com%2Fdictionary_%2Fbalkan/dictionary_/balkan.html |archivedate = 31. 10. 2009 |deadurl=yes |df=dmy }}</ref><ref>{{cite encyclopedia | encyclopedia = Büyük Türkçe Sözlük | title = balkan | publisher = Türk Dil Kurumu | url = http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | quote = Sarp ve ormanlık sıradağ | language = tr | accessdate = 03. 07. 2017 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110825034714/http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | archivedate = 25. 08. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> док на [[бугарски језик|бугарском језику]] Балкан значи „планина”' (''{{lang|bg|балкан}}'').<ref>{{Cite book|last=Костов|first=Н.|last2=Андрейчин|first2=Л.|last3=Илчев|first3=Ст.|last4=Попов|first4=Д.|last5=Георгиев|first5=Л.|title=Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|date=1994|publisher=Наука и изкуство|location=С.}}</ref> Друга моћу етимологија је повезана са [[персијски језик|персијском]] ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.<ref>{{Cite book|last=Stachowski|first=Marek|title=European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings|publisher=Jagiellonian University|url=https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings|accessdate = 3. 7. 2017|language=en|pages=618}}</ref> Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.{{sfn|Todorova|1997|p=27}}
 
=== Историјски називи ===
==== Касни средњи вијек и османско доба ====
 
Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book| title = Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen |language=fr |last=Dobrev|first=Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences |year=1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300|title=Balkan – Brill Reference|work=brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web | url = http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher = Land.WorldCityDB.com | accessdate = 31. 3. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | archivedate = 28. 202. 2008 | deadurl = noyes | df = }}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.
 
==== Југоисточна Европа ====
[[Датотека:Western Balkans.PNG|мини|Земље Западног Балкана. Хрватска се придружила ЕУ у јулу 2013. године]]
 
Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице Европске уније, док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше Југославије (минус Словенија) и Албаније”.<ref name="WBSummit">{{cite web |url=http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit/|title=Western Balkans Summit|accessdate = 11. 8. 2015 |author=[[Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs]]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/|title=Western Balkans – Trade – European Commission|work=europa.eu}}</ref><ref name="Centre for Regional Studies">{{cite book|authorlink=Pamer|editor=Zoltan Hajdu|others=Ivan Illes, Zoltan Raffay|title=Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures|url=https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&pg=PA141|accessdate = 18. 10. 2014|year=2007|publisher=Centre for Regional Studies|isbn=978-963-9052-65-9|chapter=The European integration and regional policy of the West Balkans|pages=141}}</ref><ref name="eesc.europa.eu">{{cite web|url=http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|title=European Economic and Social Committee – Western Balkans|work=European Economic and Social Committee|accessdate = 12. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006203429/http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|archive-date=06. 10. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name="eeas.europa.eu">{{cite web|url=http://eeas.europa.eu/western_balkans/index_en.htm|title=European Union External Action – EU relations with the Western Balkans|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="Redaktion: PT-DLR">{{cite web|url=http://www.internationales-buero.de/en/2114.php|title=Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries|author=Redaktion: PT-DLR|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="bmeia.gv.at">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/foreign-ministry/foreign-policy/europe/western-balkans.html|title=Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy|publisher=}}</ref><ref name="wbif.eu">{{cite web|url=http://www.wbif.eu/Stakeholders|title=WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="ec.europa.eu">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/|title=European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans|publisher=|accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="auto">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf|title=Western Balkans: Enhancing the European Perspective|publisher=Communication from the Commission to the European Parliament and the Council|year=2008|accessdate = 8. 4. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080409004701/http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| archivedate = 9. 4. 2008 |deadurl=no}}</ref> Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Републику Македонију и Албанију.<ref name="Centre for Regional Studies" /><ref name="eesc.europa.eu" /><ref name="eeas.europa.eu" /><ref name="Redaktion: PT-DLR" /><ref name="bmeia.gv.at" /><ref name="wbif.eu" /><ref name="ec.europa.eu" /><ref name="auto" /> Свака од ових земаља за циљ има да буде дио [[будуће проширење Европске уније|будућег проширења Европске уније]] и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом [[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]].<ref>{{cite web |url=http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf |format=PDF |title=Perspectives on the Region |accessdate = 19. 7. 2013}}</ref> Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/atyourservice/en/displayFtu.html?ftuId=FTU_6.5.2.html|title=Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans|publisher=European Parliament|first=André|last=De Munter|year=2016|accessdate = 22. 3. 2017}}</ref>
 
== Народи и етничке групе Балкана ==
| [[Љубљана]] || {{застава|Словенија}} || 280.310 || 280.310 || 2017<ref>{{cite web |url=http://www.citypopulation.de/Slovenia-Cities.html|title=SLOVENIA: Major Cities|accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Нови Сад]] || {{застава|Србија}} || 277.522 || 341.625 || 2011<ref name="Serbian">{{cite web |url=http://www.citypopulation.de/Serbia-Cities.html |title=SERBIA: Regions. Districts and Major Cities |accessdate = 9. 11. 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151108005723/http://www.citypopulation.de:80/Serbia-Cities.html |archivedate = 808. 11. 2015 |df=dmy }}</ref>
|-
| [[Сарајево]] || {{застава|Босна и Херцеговина}} || 275.524 || 355.170 || 2013<ref>{{cite web |url=http://www.citypopulation.de/Bosnia-Cities.html|title=BOSNIA AND HERZEGOVINA |accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
136.904

измене