Леандар Севиљски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Његов брат, [[Исидор Севиљски]], приписује му главне заслуге за одступање визиготског краљевића [[Херменегилд]]а од аријанства [[579]]. године. Надбискуп Севиље је постао око [[584]], исте године, када је [[Леовигилд]] заузео град, да би га потом протерао.
 
Након повратка из изгнанства, значајно је допринео одлуци визиготског краља [[Рекаред I|Рекареда I]] да напусти [[аријанство]], што је озваничено 589. године на [[Трећи сабор у Толеду|Трећем толедском сабору]].{{sfn|Meyendorff|1989|p=}} Као један од главних учесника овог сабора, саучествовао је и у озваничењу учења о ''двоструком'' исхођењу [[Свети дух|Светог духа]], као и бацању [[анатема|анатеме]] на све оне који не исповедају поменуто учење, што је непосредно погађало правоверне хришћане. Ради афирмације овог учења усвојен је и нови, ''Толедски исповедањесимбол вере'', који је настао уметнутањем израза [[Филиокве]] ([[латински језик|лат.]] ''Filioque'') у изворни [[Никејско-цариградски симбол вере]].{{sfn|Поповић|2007|p=}} Све ове одлуке имале су далекосежне последице по историју хришћанства.
 
Умро је око 600. године у Севиљи. На положају надбискупа Севиље наследио га је млађи брат [[Исидор Севиљски]]. Посмртни остаци Леандра Севиљског налазе се заједно са остацима његова два брата и сестре, Фулхенсија, Исидора и Флорентине, у сребрној урни која је изложена на олтару катедрале у [[Мурсија|Мурсији]].