Никола Нешковић — разлика између измена

Још као дечак је против воље родитеља похађао једног [[зограф]]а из суседства, код којег је учио занат [[сликар]]а. Намере родитеља су биле да он постане трговац, када стаса за то. За време рата [[Аустрија|Аустрије]] против [[Турска|Турака]] отац га је склонио у Аустрију са кумом алиЂуком, којем је дао приде 1000 ф. да их чува за Николу. Али када је отац умро а кум пропао, млади Нешковић је изгубивши сав новац, постао ученик једног [[Вршац|вршачког]] живописца и одавао се своме омиљеном занату. Једно време је био и у [[Братислава|Пожуну]] који је био у то време у неку руку престоница у [[Аустроугарска|Угарској]] као помоћник неког сликара [[Немци|Немца]]. Никола је у Пожуну упознао [[Јован Георгијевић|Јована Георгијевића]], будућег вршашког епископа. Када је Георгијевић изабран за владику, позвао је иконописца да дође у Вршац, у знак захвалности што му је овај пре помагао. У Вршцу се Нешковић скрасио, развио уметничку активност и постао један од отменијих грађана Вршца, познат као "Никола молер".<ref>"Гласник Друштва србске словесности", Београд 1/1847. године</ref>

Као сликар Нешковић је био солидан мајстор, и има своје место у плејади одличних српских сликара и уметника [[Јаков Орфелин|Јакова]] и [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], [[Теодор Крачун|Крачуна]], [[Теодор Илић Чешљар|Чешљара]] и других школованих сликара тога времена. У Вршцу је настало његово прво познато дело: копија старе иконе из манастира Шемљуга која је престављала деспота Стефана Бранковића, деспотицу Ангелину и њихове синове. Та икона је једини његов потписан рад. Следећи познат његов рад 1762. године то је илуминирање једног рукописа под називом „Параклис Стефану Дечанском“. Године 1764. боравио је у Темишвару где је био запослен у цркви св Георгија у Фабрици. Најзначајнија сликарска целина Николе Нешковића сачувана је у Вршцу, на иконостасу тамношње придворне капеле у Владичанском двору. Ово дело довршено је 1763. године.