Крашко поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 15:
Дужина крашких поља може бити од 2 до 60 и више километара. Увек су дугуљастог или овалног облика, тако да се ширина креће од неколико стотина метара до 10-15 km. Због пространости, ниже надморске висине и доброг земљишта крашка поља су погоднија за живот од околних висова, па су и знатно гушће насељена од њих. Ту су и смештена главна насеља у унутрашњости [[Динарске планине|Динарског система]]. Осим Динарске крашке области познате су и крашке области [[Пелопонез|Пелопонеза]], [[Португалија|Португалије]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Куба|Кубе]] и [[Јамајка|Јамајке]].<ref>Драгутин Петровић: Геоморфологија; Београд, 1967, pp. 188.</ref>
== Класификација поља ==
Према свом постанку ([[Генеза|генези]]) крашка поља могу се поделити на: тектонска, ерозивна и крашка (у ужем смислу).
Тектонска крашка поља предиспонирана су примарним тектонским покретима. У оквиру ове врсте издвајају се две подврсте, крашка [[Расед|расед]]на и крашка синклинална поља. Крашка раседна поља створена су радијалним тектонским покретима а њихов примарни облик је ров. Ако је облик поља предиспониран тангенцијалним покретима, онда је његов примарни облик [[Синклинала|синклинала]] и то су крашка синклинална поља. Највећи број поља Динарског краса постао је на овај начин.
Ерозивна крашка поља су полигенетска поља. То значи да су она, током морфолошке еволуције, изграђивана не само крашком, већ и радом других ерозија. Зависно од врсте ерозија које су имале удела у обликовању и изграђивању поља могу се издвојити 3 подврсте ерозивних крашких поља: [[Флувијална ерозија|Флувио]]-крашка, периглацијална-крашка и [[Абразија|абразионо]] крашка поља.<ref name="геоморфологија"/>
== Најпознатија крашка поља ==
| |||