Атеизам — разлика између измена

'''Атеизам''' ({{јез-грч|α}} — одрични префикс, {{јез-грч|Θεος}} — Бог; ''без бога'' у дословном преводу) јест, у ширем смислу, неверовање у [[постојање Бога|постојање божанстава]].<ref>*{{Cite encyclopedia| last = Nielsen| first = Kai| authorlink = Kai Nielsen (philosopher)| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| title = Atheism| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism| year = 2010| accessdate = 9. 4. 2011.}}

* {{Cite encyclopedia| title = Atheism| last = Edwards| first = Paul| authorlink = Paul Edwards (philosopher)| publisher = MacMillan Reference USA (Gale)| editor = Donald M. Borchert| origyear = 1967| year = 2005| edition = 2nd| encyclopedia = [[Encyclopedia of Philosophy|The Encyclopedia of Philosophy]]| volume = Vol. 1| isbn = 978-0-02-865780-6| isbn13 = 9780028657806| pages = 359-}}</ref> У ужем смислу, атеизам је став да не постоје [[бог|божанства]].<ref name=RoweRoutledge>

{{cite encyclopedia| url = https://books.google.com/books?id=lnuwFH_M5o0C&pg=PA530&lpg=PA530&dq=atheism+routledge&source=bl&ots=D7oHkocuKE&sig=IOLNADKE-9gpnREO-S8QJfJft3g&hl=en&ei=3kpQS8_sBYyQtgOKltGKCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CB8Q6AEwBg#v=onepage&q=atheism%20routledge&f=false| first = William L.| last = Rowe| authorlink = William L. Rowe| encyclopedia = [[Routledge Encyclopedia of Philosophy]]| title = Atheism| year = 1998| editor = Edward Craig| isbn = 978-0-415-07310-3| publisher = Taylor & Francis| quote = | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. <!--Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе [[материјализам|материјализма]], [[агностицизам|агностицизма]], [[емпиризам|емпиризма]] или [[рационализам|рационализма]].

-->Атеизам је опозиција [[теизам|теизму]], који је у свом најопштијем облику веровање да постоји барем једно божанство.<ref name=OED-theism>{{Cite book| title = Oxford English Dictionary| edition = 2nd| year = 1989| quote = Belief in a deity, or deities, as opposed to atheism}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.merriam-webster.com/dictionary/theism| title = Merriam-Webster Online Dictionary| quote = belief in the existence of a god or gods | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Атеисти су [[скептицизам|скептични]] према тврдњама о [[натприродно|натприродним]] појавама, образлажући свој став недостатком емпиријских доказа. Такође, атеисти су понудили бројне разлоге за неверовање у било које божанство. Међу њима су [[проблем зла]], [[аргумент противречних откровења]] и [[аргумент неверовања]]. Други разлози за атеизам спадају у спектар од филозофских до друштвених и историјских. Иако су неки атеисти прихватили [[секуларизам|секуларне]] филозофије<ref>{{Cite book|editor-last=Honderich|editor-first=Ted| title = The Oxford Companion to Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=F9oAomj2IIwC| year = 2005| publisher = Nhà xuá̂t bản Văn hóa thông tin| isbn = 978-0-19-926479-7| pages = }}</ref><ref>Fales, Evan. "Naturalism and Physicalism", in {{harvnb|Martin|2007|pp=122–131}}</ref>, не постоји једна идеологија или скуп правила о понашању који сви атеисти поштују.{{sfn|Baggini|2003|pp=3–4}}

У западном свету, атеисти се сматрају исључиво нерелигиозним и неспиритуалним особама.<ref name=cline-buddhism>{{cite web| last = Cline| first = Austin| title = Buddhism and Atheism| url = http://atheism.about.com/b/2005/11/28/buddhism-and-atheism.htm| year = 2005| publisher = [[about.com]] | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Међутим, атеизам постоји у неким верским или духовним системима веровања, као што су [[ђаинизам]], [[будизам]] и [[хиндуизам]]. Ђаинизам и неки видови будизма не проповедају веровање у богове.{{sfn|Kedar|1997|p=50}}

У раној [[Античка Грчка|античкој Грчкој]], придев ''({{lang|grc|ἄθεος}}'' (од одричног префикса ἀ- и {{lang|grc|θεός}} „бог“) је значио „безбожан“. Првим пут се користио као цензорски израз који је отприлике значио „сраман“ или „грешан“. У 5. веку п. н. е. реч је почела да се употребљава да означи одлучније и активније безбожништво у смислу „кварења односа са боговима“ или „негирања богова“. Реч ἀσεβής (''asebēs'') је касније почела да се употребљава против оних који су без стида негирали или нису поштовали локалне богове, чак и ако су веровали у њих. Модерни преводи класичних текстова понекад дају ''atheos'' као „атеистички“. Као апстрактна именица постојала је реч {{lang|grc|ἀθεότης}} (''atheotēs''). [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] је [[пресловљавање|пресловио]] ову грчку реч у [[латински језик|латинску]] ''{{lang|la|atheos}}''. Ова реч се често користила у расправама између [[рано хришћанство|раних хришћана]] и [[Старогрчка религија|хелениста]], у којој је свака страна тако описивала ону другу у [[пејоратив|пежоративном]] смислу.<ref name=drachmann>{{Cite book| last = Drachmann| first = A. B.| title = Atheism in Pagan Antiquity| url = https://books.google.com/?id=cguq-yNii_QC&dq=Atheism+in+Pagan+Antiquity&printsec=frontcover&q=| publisher = Chicago: Ares Publishers| year = 1977("an unchanged reprint of the 1922 edition")| isbn = 978-0-89005-201-3| quote = Atheism and atheist are words formed from Greek roots and with Greek derivative endings. Nevertheless they are not Greek; their formation is not consonant with Greek usage. In Greek they said ''atheos'' and ''atheotēs''; to these the English words ungodly and ungodliness correspond rather closely. In exactly the same way as ungodly, ''atheos'' was used as an expression of severe censure and moral condemnation; this use is an old one, and the oldest that can be traced. Not till later do we find it employed to denote a certain philosophical creed.}}</ref>

У [[енглески језик|енглеском језику]] реч ''-{atheist}-'' (од [[француски језик|француске]] ''{{lang|fr|athée}}''), у значењу „онај који пориче или не верује у постојање богова“, претходи речи ''-{atheism}-'', а први пут се користила најраније од 1566. године,{{sfn|Martiall|1566|p=51}} и поново од 1571.<ref>Rendered as ''Atheistes'': {{Cite book| last = Golding| first = Arthur| authorlink = Arthur Golding| title = The Psalmes of David and others, with [[Жан Калвин|J. Calvin]]'s commentaries| year = 1571| pages = Ep. Ded. 3| quote = The Atheistes which say..there is no God.}} Translated from Latin.</ref>

Реч ''-{atheist}-'' (атеистички) као израз за практично неверништво се почела користити најраније од 1577.{{sfn|Hanmer|1577|p=63}} Реч ''-{atheism}-'' (атеизам) је изведена од француске речи ''{{lang|fr|athéisme}}'', и појављује се у енглеском око 1587.<ref name=Golding>Rendered as ''Athisme'': {{Cite book| others = Translated from French by [[Arthur Golding]] & [[Philip Sidney]]| authorlink = Philippe de Mornay| first = Philippe| last = de Mornay| title = A Woorke Concerning the Trewnesse of the Christian Religion: Against Atheists, Epicures, Paynims, Iewes, Mahumetists, and other infidels| publisher = London| year = 1587| pages = xx. 310| trans_title = De la vérite de la religion chréstienne (1581)| quote = Athisme, that is to say, vtter godlesnes.}}</ref>

Раније дело, настало око 1534, је користило реч ''-{atheonism}-''.<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=gW-gAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=vergil+english+history&hl=en&ei=Ptg_Ta22BZL2swPzuYCeCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Godd%20would%20not&f=false| year = c1534 | last = Vergil| first = Polydore| title = English history| quote = Godd would not longe suffer this impietie, or rather atheonisme. | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref><ref>The ''[[Oxford English Dictionary]]'' also records an earlier, irregular formation, ''atheonism'', dated from about 1534. The later and now obsolete words ''athean'' and ''atheal'' are dated to 1611 and 1612 respectively. {{Cite book| title = [[Oxford English Dictionary|The Oxford English Dictionary]]| edition = Second| year = 1989| publisher = Oxford University Press, USA| isbn = 978-0-19-861186-8| author = prep. by J. A. Simpson ...}}</ref>

Повезане реч су настале касније: ''-{deist}-'' 1621,<ref name=1621Deist>{{Cite book| last = Burton| first = Robert| authorlink = Robert Burton (scholar)| work = [[The Anatomy of Melancholy]]| year = 1621|at=Part III, section IV. II. i| quote = Cousin-germans to these men are many of our great Philosophers and Deists| url = https://books.google.com/books?id=cPgveWnCdRcC&printsec=frontcover&dq=anatomy+of+melancholy&hl=en&ei=p610TbKxEYi-sQOk5dDwDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=deists&f=false| title = deist | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>''-{theist}-'' 1662. године,{{sfn|Martin|1662|p=45}}''-{[[деизам|deism]]}-'' 1675. године,<ref name=1675Deism>{{Cite book| url = https://books.google.com/books?id=CFBGAAAAYAAJ&pg=PT255&dq=deism&hl=en&ei=Yq50TcHSNIH4swOAltHHCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDYQ6AEwAg#v=onepage&q=deism&f=false| title = An universal etymological English dictionary| last = Bailey| first = Nathan| year = 1675| accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

[[Карен Армстронг]] пише да је „током 16. и 17. века, реч „атеиста“ још увек била резервисана искључиво за [[полемика|полемику]]... Реч „атеиста“ је била увреда. Нико није ни сањао да назове себе атеистом.“<ref name=KArmstrong>{{harvnb|Armstrong|1999|pp=}}</ref> Средином 17. века још увек се сматрало да је немогуће неверовати у бога;<ref>{{cite web| url = http://www.investigatingatheism.info/historyseventeenth.html| title = 17th Century History – Investigating Atheism| publisher = Investigatingatheism.info | accessdate = 9. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090821150652/http://www.investigatingatheism.info/historyseventeenth.html| archivedate = 21. 8. 2009}}</ref> реч „атеиста“ је значила неприхватање тренутног поимања божанског.

Реч ''атеизам'' је први пут употребљена у Европи крајем 18. века, а означавала је самопризнато изричито неверовање у [[монотеизам|монотеистичког]] [[Аврамске религије|аврамског бога]]. Делимично захваљујући својој широкој употреби у монотеистичком западном друштву, реч атеизам обично значи „неверовање у бога“, више него уоштеније „неверовања у божанства“. У модерним радовима, не прави се јасна разлика између ове две дефиниције. У енглеском језику, [[arhaizam|архаично]] значење речи ''-{atheism}-'' је значило само неверовање у једног бога, а не и у [[политеизам|политеистичка]] божанства. На основу овога је у 19. веку скована застарела реч ''-{adevism}-'' да означи неверовање у политеистичка божанства.<ref name="adevism">{{cite journal| author = Britannica| title = Atheonism| journal = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| edition = 11th| year = 1911}}</ref> Почетком 20. века, [[глобализација]] је допринела ширењу значења речи атеизам на неверовање у све видове божанстава, иако је у западном свету честа појава да се атеизам означи просто као „неверовање у Бога“.<ref name="mmartin">{{harvnb|Martin|2006|pp=}}</ref>

Атеистичке идеје су забележене у раним индијским школама и постојале су у време [[ведизам|ведизма]].{{sfn|Pandian|1996|p=64}} Од шест [[астика и настика|правоверних]] школа индијске филозофије, [[самкхја]], најстарији филозофски систем, не прихвата постојање богова, док рана [[миманса]] такође одбија појам Бога.{{sfn|Dasgupta|1992|p=258}} Рана миманса не само да не прихвата бога, већ тврди да су људске акције довољне да створе потребне околности да би се уживало у плодовима свога рада.{{sfn|Tripathi|2001|p=81}} Потпуно материјалистичка и антитеистика школа [[чарвака]] (позната и под именом настика или локајта) која је настала у Индији око 6. века п. н. е. је вероватно најизраженија атеистичка школа филозофије у Индији, слична грчкој [[киренска школа|киренској школи]]. Ова грана индијске филозофије је класификована као [[настика|хетеродоксна]] због свог негирања ауторитета [[веде|веда]] и због тога се не сматра делом шест правоверних школа хиндуизма, али је важна помена као доказ материјалистичког покрета у хиндуизму.<ref>{{Cite book| last1 = Radhakrishnan| first1 = Sarvepalli| author2 = and Charles A. Moore| title = A Sourcebook in Indian Philosophy| publisher = Princeton University Press| location = |origyear=1957| year = 1989| isbn = 978-0-691-01958-1| pages = 227-249}}</ref> Негирање бога као творца се такође види у [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[будизам|будизму]].<ref name="Joshi">{{cite journal| last = Joshi| first = L.R.| year = 1966| title = A New Interpretation of Indian Atheism| journal = Philosophy East and West| volume = 16| issue = 3/4| doi = 10.2307/1397540 | ref = harv| jstor = 1397540| pages = 189-206}}</ref>

Грчки филозоф из 5. века п. н. е. [[Дијагора са Мелоса|Дијагора]] је познат као „први атеиста“,{{sfn|Solmsen|1942|p=25}} и цитирали су га мислиоци као што је [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у својој књизи ''[[О природи богова]]''.<ref name=CIC>''...nullos esse omnino Diagoras et Theodorus Cirenaicus...'' Cicero, Marcus Tullius: ''De natura deorum.'' Comments and English text by Richard D. McKirahan. Thomas Library, Bryn Mawr College. {{page| year = 1997| isbn = 978-0-929524-89-4|p=3}}</ref> Анаксагора је тврдио да је Сунце усијан камен, а не божанство отелотворено у богу [[Хелије|Хелиосу]].<ref>{{Cite web| url = http://www.iep.utm.edu/anaxagor/#H3| title = Anaxagoras (c.500—428 BCE)| accessdate = |last=Patzia| first = Michael| coauthors = |date=| work = |publisher=Internet Encyclopedia of Philosophy}}</ref> [[Критија]] је описао религију као људски изум који се користи да застраши људе како би пратили морални ред.<ref>{{cite web| url = http://www.stenudd.com/myth/greek/critias.htm| title = Critias on cosmology, religion, and myth| publisher = Stenudd.com| date = |accessdate = 29. 5. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.wku.edu/~jan.garrett/302/critias.htm| title = The Critias Fragment| publisher = Wku.edu | date = 19. 10. 2009. | accessdate = 29. 5. 2012.}}</ref> [[Атомизам|Атомисти]] као што је [[Демокрит]] су покушали да објасне свет на чисто [[материјализам|материјалистички]] начин, без позивања на духовно или мистично. Други пресократовци који су вероватно имали атеистичке погледе на свет су [[Продик]] и [[Протагора]]. У 3. веку п. н. е. грчки филозофи [[Теодор Безбожник]]<ref name=CIC/><ref>Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, ii</ref> и [[Стратон (филозоф)|Стратон]]<ref>Cicero, ''Lucullus'', 121. in Reale, G., ''A History of Ancient Philosophy''. SUNY Press. (1985).</ref> нису веровали у постојање богова. Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство.

Сократ је био оптужен за [[безбожност]] (види [[Еутипрова дилема]]) на основу тога што је инспирисао људе да сумњају у [[државна религија|државне богове]].<ref>{{cite web| url = http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20061104032305/http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html | archivedate = 4. 11. 2006.| title = Atheism| year = 2005| work = The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition| publisher = Columbia University Press | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Иако је оспорио оптужбу да је „потпуни атеиста“,{{sfn|Brickhouse|2004|p=112}}

казавши да не може да буде атеиста јер верује у духове,<ref>{{cite web| url = http://classics.mit.edu/Plato/apology.html| title = Apology| publisher = Classics.mit.edu | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Сократ је на крају [[Суђење Сократу|осуђен на смрт]]. Сократ се такође молио у Платоновом дијалогу [[Федар]]<ref>{{cite web| url = http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php&title=111| title = The Dialogues of Plato, vol. 1| publisher = Oll.libertyfund.org | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> и говорио је „по [[Зевс]]у“ у дијалогу „[[Država (Platon)|Држава]]“.<ref>{{cite web| url = http://classics.mit.edu/Plato/republic.html| title = The Republic| publisher = Classics.mit.edu | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Атомистички материјалиста [[Епикур]] је оспорио многе религијске доктрине, међу којима су постојање [[загробни живот|загробног живота]] или [[лични бог|личног бога]]; сматрао је да је [[душа]] чисто материјална и смртна. Иако [[епикурејство]] није негирало постојање богова, он је веровао да, ако они и постоје, нису заинтересовани за човечанство.<ref name="BBC">{{cite web| author = BBC| authorlink = BBC| title = Ethics and Religion—Atheism| url = http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/| publisher = [[bbc.co.uk]] | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Римски песник [[Лукреције]] се сложио с тим, да ако постоје богови, да су они незаитересовани за човечанство и неспособни да утичу на природу и свет. Због овога је веровао да се човечанство не мора плашити натприродног. Лукреције је изложио своје епикурејске погледе на космос, атоме, душу, смртност и религију у књизи „[[Ο суштини ствари]]“,<ref>{{Gutenberg|no=785| name = On the Nature of Things by Lucretius}} Book I, "Substance is Eternal". Translated by W.E. Leonard. 1997. Приступљено 2007-APR-12.</ref> која је популаризовала Епикурову филозофију у [[Антички Рим|античком Риму]]. [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]], који је знатно нагињао ка епикурејству, је такође одбацио идеју о загробном животу, што је на пример довело до његовог приговора против смртне казне на суђењу [[Луције Сергије Катилина|Катилини]], на ком је он говорио против [[стоицизам|стоицизма]] [[Марко Порције Катон Млађи|Катона Млађег]].<ref>(cf. [[Sallust]], ''The War With Catiline'', Caesar's speech: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#51.20 51.29] & Cato's reply: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#52.13 52.13]).</ref>

Први познати експлицитни атеиста био је немачки критичар религије [[Матијас Кнуцен]] у своја три дела из 1674.<ref>Winfried Schröder, in: Matthias Knutzen: Schriften und Materialien (2010). pp. 8. See also Rececca Moore, ''The Heritage of Western Humanism, Scepticism and Freethought'' (2011), calling Knutzen "the first open advocate of a modern atheist perspective" [http://reason.sdsu.edu/germany.html online here], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Пола века после њега појавио се још један експлицитни атеистички писац, француски свештеник [[Жан Меслије]], који је живео почетком 18. века.{{sfn|Walters|2010|p=26}} Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја ће касније имплицитно бити присутна и у [[марксизам|марксистичкој]] мисли. Кнуцена и Меслијеа су пратили други атеистички мислиоци, као што су [[baron Holbah|барон Холбах]], [[Жак Андре Нежон]] и други француски материјалисти.<ref name=Holbach-SoN>{{Cite book| last = d'Holbach| first = P. H. T.| authorlink = Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ | accessdate = 7. 4. 2011.| year = 1770| volume = 2}}</ref> Филозоф [[Дејвид Хјум]] је развио скептичну епистемологију утемељену на [[емпиризам|емпиризму]], подривајући [[метафизика|метафизичку]] базу природне теологије.

Атеизам је у 20. веку, нарочито у виду [[апатеизам|практичног атеизма]], напредовао у многим друштвима. Атеистичка мисао је призната у широком спектру других, ширих филозофија, као што су [[егзистенцијализам]], [[објективизам]], [[секуларни хуманизам]], [[нихилизам]], [[анархизам]], [[логички позитивизам]], [[марксизам]], [[феминизам]]<ref>{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22| last = Overall| first = Christine| title = Feminism and Atheism| isbn = 978-0-521-84270-9| year = 2007| accessdate = 9. 4. 2011.}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}</ref> и општи научни и рационалистички покрет.

У 20. веку се догодио и пробој атеизма у политици, раширен тумачењем дела Маркса и Енгелса. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], повећање степена верских слобода за мањинске религије је трајало неколико година, пре него што је политика [[стаљинизам|стаљинизма]] покренула прогон религије. Неколико [[комунизам|комунистичких]] држава се успротивило религији и увело [[државни атеизам]],<ref>{{cite journal| url = http://newhumanist.org.uk/627/the-perils-of-atheism| last = Baggini| first = Julian| title = The Perils of Atheism| publisher = New Humanist| volume = 118| issue = 2| date = Summer 2003 | accessdate = 7. 4. 2011.}} Extract from his book ''Atheism: A Very Short Introduction'' (2003), Oxford University Press</ref> међу њима су бивши [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Албанија]], а још увек и [[Кина]], [[Северна Кореја]] и [[Куба]].

Године 1967. албанска влада [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] је најавила затварање свих верских институција у земљи, изјавивши да је Албанија прва званично атеистичка држава на свету.<ref>{{cite journal| last1 = Majeska| first1 = George P.| year = 1976| title = Religion and Atheism in the U.S.S.R. and Eastern Europe, Review| url = http://links.jstor.org/sici?sici=0037-6752(197622)1%3A20%3A2%3C204%3ARAAITU%3E2.0.CO%3B2-G | journal = The Slavic and East European Journal | volume = 20 | issue = 2| pages = 204-206}}</ref>, мада је поштовање религије у Албанији обновљено 1991. Ови режими су ојачали негативне асоцијације на атеизам, посебно тамо где су антикомунистичка осећања била јака као у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], упркос чињеници да су неки истакнути атеисти били и антикомунисти.<ref>{{cite journal| quotes = |last=Rafford| first = R.L.| year = 1987| title = Atheophobia—an introduction| journal = Religious Humanism| volume = 21| issue = 1| pages = 32-37}}</ref>

Од пада [[Берлински зид|Берлинског зида]], број активних антирелигиозних режима је знатно смањен. Тимоти Шах је 2006. написао да је приметио „глобални тренд у свим већим верским групама, у којима покрети засновани на Богу и уопште на вери доживљавају пораст поверења и утицаја у односу на секуларне покрете и идеологије“.<ref>"[http://pewforum.org/Politics-and-Elections/Timothy-Samuel-Shah-Explains-Why-God-is-Winning.aspx Timothy Samuel Shah Explains 'Why God is Winning']." 2006-07-18. The Pew Forum on Religion and Public Life. Приступљено 2011-04-07.</ref> Међутим, Грегори С. Пол и Фил Закерман сматрају ово митом и указују на то да је стварна ситуација много сложенија и нијансирана.<ref>{{cite journal| last = Paul| first = Gregory| authorlink = Gregory S. Paul| coauthors = Phil Zuckerman| title = Why the Gods Are Not Winning| journal = Edge| volume = 209| year = 2007| url = http://www.edge.org/documents/archive/edge209.html#gp | ref = harv| accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Верски мотивисани терористички [[напади 11. септембра 2001.]] и делимично успешан покушај [[институт Дискавери|института Дискавери]] за промену наставног плана у америчким школама и укључивање [[креационизам|креационистичке]] идеје, заједно са подршком коју је [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]] 2005. дао тим идејама, подстакли су атеистичке писце [[Сем Харис (писац)|Сема Хариса]], [[Данијел С. Денет|Данијела С. Денета]], [[Ричард Докинс|Ричарда Докинса]], [[Виктор Џ. Стенгер|Виктора Стенгера]] и [[Кристофер Хиченс|Кристофера Хиченса]] да објаве књиге које су постале бестселери у Америци и широм света.<ref>{{Cite web| url = http://www.amazon.com/Best-Sellers-Books-Atheism/zgbs/books/12764| title = Amazon Best Sellers| accessdate = |last=| first = |coauthors=| date = |work=| publisher = amazon.com}}</ref>

{{cite news| last = Landsberg| first = Mitchell| title = Atheists, agnostics most knowledgeable about religion, survey says| url = http://articles.latimes.com/2010/sep/28/nation/la-na-religion-survey-20100928| newspaper = Los Angeles Times| date = 28. 9. 2010. | accessdate = 8. 4. 2011.}}</ref>

Нови атеизам је назив за покрет неколицине атеистичких аутора из 21. века који заговарају становиште да „религију не треба само просто толерисати већ јој се треба супротставити, критиковати је и оголити кад год се примети њен утицај“<ref>{{cite news| url = http://www.cnn.com/2006/WORLD/europe/11/08/atheism.feature/index.html| title = The rise of the New Atheists| publisher = [[Si-En-En|CNN]]| last = Hooper| first = Simon| accessdate = 16. 3. 2010.}}</ref><!--- NB: they may also advocate other views--->

Покрет се обично доводи у везу са [[Ричард Докинс|Ричардом Докинсом]], [[Данијел Денет|Данијелом Денетом]], [[Сем Харис|Семом Харисом]], [[Кристофер Хиченс|Кристофером Хиченсом]] и [[Виктор Стенгер|Виктором Стенгером]].<ref>{{cite journal| title = Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited| last = Gribbin| first = Alice| url = http://www.newstatesman.com/blogs/the-staggers/2011/12/richard-dawkins-issue-hitchens| journal = [[New Statesman]]| date = 22. 12. 2011 | accessdate = 13. 2. 2012.}}</ref>{{sfn|Stenger|2007|pp=}} Неколико бестселера од ових аутора, објављених између 2004. и 2007. су предмет многих дискусија о Новом атеизму.<ref>{{cite web| url = http://www.colorado.edu/philosophy/vstenger/battle.html| title = The New Atheism| publisher = [[Colorado University]]| first = Victor J| last = Stenger| accessdate = 23. 7. 2009.}}</ref>

{{cite web| year = 1911| url = http://www.1911encyclopedia.org/Atheism| title = Atheism| work = Encyclopedia Britannica | accessdate = 9. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100706164015/http://www.1911encyclopedia.org/Atheism| archivedate = 6. 7. 2010}}</ref> у смислу на које се натприродне ентитете односи, да ли је то нека тврдња или одсуство тврдње и да ли то захтева свесно, јасно одбијање. Предложене су различите врсте категорија како би се направила разлика између различитих облика атеизма.

У зависности од скупа феномена које одбацује, атеизам се може супротстављати свему, почевши од веровања у божанства, па до постојања [[duhovnost|спиритуалних]], [[натприродно|натприродних]] или [[трансцеденталност (религија)|трансцедеталних]] концепата, попут оних у [[будизам|будизму]], [[хиндуизам|хиндуизму]], [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[таоизам|таоизму]].<ref name="Britannica-Rejection-of-all-religious-beliefs">{{cite encyclopedia| author = Britannica| title = Atheism as rejection of religious beliefs| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| edition = 15th| volume = 1| year = 2011| isbn = 978-0-85229-473-4 | ref = harv| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 666-}}</ref>

Дефиниције атеизма такође зависе и од степена размишљања које нека особа треба да посвети идеји богова да би била сматрана атеистом. Атеизам је некада дефинисан да значи просто одсуство веровања да било које божанство постоји. Ова широка дефиниција би обухватила новорођене и друге особе које нису биле под утицајем теистичких идеја. Још 1772. године [[baron Holbah|барон Холбах]] је рекао да су „сва деца рођена као атеистичка; она немају идеју о богу“.<ref>{{Cite book| last = d'Holbach| first = P. H. T.| authorlink = Baron d'Holbach| title = Good Sense| url = http://www.gutenberg.org/ebooks/7319| year = 1772| accessdate = 7. 4. 2011.}}</ref> Слично томе [[Џорџ Х. Смит]] (1979) је изјавио: „Човек који није упознат са теизмом је атеиста само зато што не верује у бога. Ова категорија би обухватала дете са концептуалним капацитетом да схвати ова питања, али које је још увек несвесно тих питања. Чињеница да то дете не верује у бога га квалификује као атеисту.“{{sfn|Smith|1979|p=14}}

| title = Basic Beliefs: The Religious Philosophies of Mankind | chapter = Philosophical Concepts of Atheism

| last = Nagel| first = Ernest| authorlink = Ernest Nagel

| year = 1959| publisher = Sheridan House}}</ref>

су поставили позитивни (јак/чврст) атеизам против негативног (слабог/меког) атеизма. Позитивни атеизам је екплицитно тврђење да богови не постоје. Негативни атеизам обухвата све друге облике нетеизма. Стога, према овој категоризацији, свако ко није теиста је или негативни или позитивни атеиста.<ref>{{cite web| last = Cline| first = Austin| title = Strong Atheism vs. Weak Atheism: What's the Difference?| url = http://atheism.about.com/od/atheismquestions/a/strong_weak.htm| year = 2006| publisher = [[about.com]] | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Термини слаб и јак су релативно новијег датума, док су термини негативни и позитивни атеизам старији, и користили су се (у мало другачијем смислу) у филозофској литератури<ref name="presumption"/> и међу католичким [[апологија|апологетима]].<ref>{{cite journal| url = http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm| title = On the Meaning of Contemporary Atheism| journal = The Review of Politics| last = Maritain| first = Jacques| year = 1949| volume = 11| issue = 3| doi = 10.1017/S0034670500044168| pages = 267-280|access-date = 09. 06. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20051113062053/http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm|archive-date = 13. 11. 2005|dead-url=yes|df=}}</ref> По оваквом разграничењу атеизма, већина [[агностицизам|агностика]] су негативни атеисти.

Већина агностика види своје погледе другачијим од атеистичких, сматрајући га не више оправданим од теизма или третирајући их једнако.<ref>{{Cite book| last = Kenny| first = Anthony| authorlink = Anthony Kenny| title = What I believe| chapter = Why I Am Not an Atheist| publisher = Continuum| isbn = 978-0-8264-8971-5| quote = |year=2006}}</ref> Тврдња о недоступности сазнања за или против постојања богова се понекад види као индикација да и атеизам захтева [[скок вере]].<ref>{{cite news| title = Many atheists I know would be certain of a high place in heaven| url = http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| publisher = Irish Times| accessdate = 9. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101203221923/http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| archivedate = 3. 12. 2010}}</ref> У уобичајене атеистичке одговоре на овај аргумент спада одговор да недоказане верске тврдње заслужују исту количину неверовања као и све остале недоказане тврдње,<ref>{{harvnb|Baggini|2003|pp=30–34}}. "Who seriously claims we should say 'I neither believe nor disbelieve that the Pope is a robot', or 'As to whether or not eating this piece of chocolate will turn me into an elephant I am completely agnostic'. In the absence of any good reasons to believe these outlandish claims, we rightly disbelieve them, we don't just suspend judgement."</ref> и да непроверљивост постојања богова не подразумева једнаку вредност било које могућности.<ref>{{harvnb|Baggini|2003|p=22}}. "A lack of proof is no grounds for the suspension of belief. This is because when we have a lack of absolute proof we can still have overwhelming evidence or one explanation which is far superior to the alternatives."</ref> [[Џ. Џ. К. Смарт]] даље тврди да „понекад нека особа која је заправо атеиста може представити себе, чак и страствено, као агностика због неразумно генерализованог [[филозофски скептицизам|филозофског скептицизма]] који би нас спречио да кажемо да знамо све друго, осим можда истина које пружају математика и формална логике.“<ref name="stanford">{{cite web| url = http://plato.stanford.edu/entries/atheism-agnosticism/| title = Atheism and Agnosticism| first = J.C.C.| last = Smart| date = 9. 3. 2004.| publisher = Stanford Encyclopedia of Philosophy | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Због тога неки атеистички писци, као што је [[Ричард Докинс]] више воле да разликују теистичке, агностичке и атеистичке ставове по [[Спектар теистичке вероватноће|вероватноћи]] који сваки дају тврдњи „бог постоји“.{{sfn|Dawkins|2006|p=50}}

Пре 18. века, постојање неког бога је било опште прихваћено у западном свету тако да је чак могућност истинског атеизма била под знаком питања. Ово се звало ''теистички [[инатизам]]'' - мишљење да сви људи верују у бога од рођења; по овом мишљењу атеисти су просто верници у самопорицању.<ref>{{Cite book| last = Cudworth| first = Ralph| authorlink = Ralph Cudworth| title = The True Intellectual System of the Universe: the first part, wherein all the reason and philosophy of atheism is confuted and its impossibility demonstrated| year = 1678}}</ref>

Постоји и став да су атеисти склони да верују у бога у кризним тренуцима, да атеисти постају верници на самрти и да не постоје ''[[не постоје атеисти у рововима|атеисти у рововима]]''.<ref>See, for instance, {{cite web| url = http://www.lds-mormon.com/atheist.shtml| title = Atheists call for church head to retract slur| date = 3. 9. 1996.| accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref> Неки заговорници овог става тврде да је предност религије у томе што вера омогућава људима да боље поднесу тешке тренутке, делујући као [[религија је опијум за народ|опијум за народ]]. Међутим, постоје и супротни примери разочарања у религију у тешким тренуцима, међу које буквално спадају и „атеисти у рововима“.<ref>{{cite web| last = Lowder| first = Jeffery Jay| year = 1997| title = Atheism and Society| url = http://www.infidels.org/library/modern/jeff_lowder/society.html | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Као што је описано горе, изрази позитиван и негативан су коришћени у филозофској литератури на сличан начин као и изрази слаб и јак. Међутим, у књизи ''„Позитивни атеизам“'' [[Гопарају Раманчадра Рао|Гопарајуа Раманчадре Раоа]], уведено је алтернативно значење ових израза.<ref>{{Cite book| last = Rao| first = Goparaju| authorlink = Goparaju Ramachandra Rao| title = Positive Atheism| publisher = Atheist Centre, Patamata, Vijayawada, India| year = 1972| location = Vijayawada, India}}</ref> Одрастивши у [[каста|кастинском]] хијерархијском систему са религиозном подлогом, Гора је тражио секуларну [[Индија|Индију]] и предложио смернице за позитивну атеистичку филозофију, која ће промовисати позитивне вредности.<ref>{{cite web| last = Walker| first = Cliff| title = The Philosophy of Positive Atheism| url = http://www.positiveatheism.org/faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH| accessdate = 9. 4. 2011.|archive-url=https://web.archive.org/web/20090106203455/http://positiveatheism.org.//faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH|archive-date = 06. 01. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref> Позитивни атеизам, дефинисан на овај начин, подразумева такве ствари које би биле морално исправне, показујући разумевање да побожни људи имају разлоге да верују, не покушавајући да [[Прозелитизам|преобрате]] или уче друге, и бранећи себе истинољубившћу уместо тражењем да победе у било каквом сукобу са отвореним критичарима.

Облик практичног атеизма са импликацијама за [[научна зајдница|научну заједницу]] је [[методолошки натурализам]] — „тихо усвајање тврдње о филозофском натурализму у оквиру [[метод|научног метода]] са или без потпуног прихватања или веровања у њега.“<ref name="neps">{{cite web| last = Schafersman| first = Steven D.| url = http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:NSuw6hjn_w0J:www.tcnj.edu/~scholars/111%2520Evolution%2520FSP/NATURALISM%2520IS%2520AN%2520ESSENTIAL%2520PART%2520OF%2520SCIENCE%2520AND%2520CRITICAL%2520INQUIRY.doc+Naturalism+is+an+Essential+Part+of+Science+and+Critical+Inquiry&hl=en&gl=ca&pid=bl&srcid=ADGEESiOoQ0c8zeA-NUM5qRN7EZqXoJs8b3hGUyuOedNRD9OheY2WLJHpdgNCsxwDJ0iJVdxIhSyytGXR-RXodM3cV8JYd6mEmBRuSQhAsvgFyIDPrw2HT3KXZTEoujo4lXsMckPLn-U&sig=AHIEtbS7vrl9TTdgC7ZY94opxblINuXYMw&pli=1| title = Naturalism is an Essential Part of Science and Critical Inquiry| date = February 1997| publisher = Conference on Naturalism, Theism and the Scientific Enterprise. Department of Philosophy, The University of Texas | accessdate = 7. 4. 2011.}} Revised May 2007</ref>

Други аргументи за атеизам који се могу класификовати као епистемолошки или онтолошки, укључујући [[логички позитивизам]] и [[игностицизам]], наводе бесмисленост или неразумљивост основних израза као што је „бог“ или тврдњи као што је „бог је свемогућ“. [[Теолошки нонкогнитивизам]] сматра да став „бог постоји“ не исказује неки јасан став, већ да је бесмислен. Доста се расправљало око тога да ли такве особе могу бити третиране као атеисти или агностици. Филозофи [[Алфред Ејер]] и [[Теодор M. Дрејнџ]], одбацују обе категорије аргументујући свој став тиме да обе категорије прихватају да постоји могућност да Бог постоји; стога они смештају неконгнитивизам у посебну категорију.<ref>{{Cite web| url = http://www.infidels.org/library/modern/theodore_drange/definition.html| title = Atheism, Agnosticism, Noncognitivism| accessdate = |last=Drange| first = Theodore M.| coauthors = |date= 1998| work = |publisher=}}</ref><ref>[[Alfred Ayer|Ayer, A. J.]] (1946). ''Language, Truth and Logic''. Dover. pp. 115–116. In a footnote, Ayer attributes this view to "Professor H. H. Price".</ref>

[[Теодицеја|Теодицејски]] атеисти су мишљења да је свет, како га они доживљавају, противречан особинама које теолози често приписују богу или боговима. Према њима, тврдње о свезнајућем, свемогућем и свеблагонаклоном богу нису усаглашене са светом где постоји зло и патња и где је божја љубав [[божја скривеност|скривена]] од многих људи.<ref>{{Cite web| url = http://www.infidels.org/library/modern/theodore_drange/aeanb.html| title = The Arguments From Evil and Nonbelief| accessdate = |last=Drange| first = Theodore M.| coauthors = |date= 1996| work = |publisher=}}</ref> Сличан аргумент се приписује и [[Сидарта Гаутама|Сидарти Гаутами]], утемељивачу будизма.<ref>{{Cite web| url = http://www.buddhismtoday.com/english/buddha/Teachings/basicteaching6.htm| title = Basic Buddhism| accessdate = |last=Gunasekara| first = Victor A.| coauthors = |date=| work = |publisher=}}</ref>

Филозофи попут [[Лудвиг Фојербах|Лудвига Фојербаха]]<ref>Feuerbach, Ludwig (1841) ''[[The Essence of Christianity]]''</ref> и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] заступали су мишљење да су бог и друга религиозна веровања људско дело, створено да се задовоље различите психолошке и емоционалне жеље и потребе. Ово је такође став многих будиста.{{sfn|Rahula|1916|pp=51–52}} [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]], испирисани Фојербаховим радом, су тврдили да су бог и религија друштвене функције, које користе они на власти да искоришћавају [[радничка класа|радничку класу]]. Према [[Михаил Бакуњин|Михаилу Бакуњину]], „идеја бога подразумева напуштање људског разума и правде; то је најодлучније негирање људске слободе, и неизоставно се окончава поробљавањем човечанства, у теорији и у пракси“. Бакуњин је обрнуо [[Волтер]]ов чувени [[афоризам]] „ако бог не постоји, потребно га је измислити“, написавши уместо тога „ако је бог заиста постојао, требало би га укинути“.<ref>{{cite web| url = http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/bakunin/godandstate/godandstate_ch1.html| title = God and the State| last = Bakunin| first = Michael| authorlink = Michael Bakunin| year = 1916| work = |publisher=New York: Mother Earth Publishing Association | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Социолог Фил Закерман је анализирао претходна истраживања о секуларности и неверовању, и закључио да је благостање друштва у позитивној корелацији са нерелигиозношћу. Његови закључци који се посебно односе на атеизам су:<ref name="Zuckerman">{{cite journal| first1 = Phil| last1 = Zuckerman| year = 2009| title = Atheism, Secularity, and Well-Being: How the Findings of Social Science Counter Negative Stereotypes and Assumptions| url = http://www.pitzer.edu/academics/faculty/zuckerman/Zuckerman_on_Atheism.pdf| journal = Sociology Compass| volume = 3| issue = 6| doi = 10.1111/j.1751-9020.2009.00247.x| pages = 949-971|access-date = 27. 06. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20141228104545/http://www.pitzer.edu/academics/faculty/zuckerman/Zuckerman_on_Atheism.pdf|archive-date = 28. 12. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name=Guardian>

У последњих неколико година, у неким верским деноминацијама се накупио одређен број отворено атеистичких следбеника, попут [[хуманистички јудаизам|хуманистичких јевреја]]<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/religion/religions/judaism/subdivisions/humanistic.shtml| title = Humanistic Judaism | date = 20. 7. 2006.| publisher = BBC | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal| last = Levin| first = S.| year = 1995| title = [[Jewish Atheism]]| journal = New Humanist| volume = 110| issue = 2| pages = 13-15}}</ref>

и [[хришћански атеизам|хришћанских атеиста]].<ref>{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/types/christianatheism.shtml| title = Christian Atheism | date = 17. 5. 2006.| publisher = BBC | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>{{sfn|Altizer|1967|pp=102–103}}<ref>{{cite journal| last = Lyas| first = Colin| year = 1970| title = On the Coherence of Christian Atheism| journal = Philosophy: the Journal of the Royal Institute of Philosophy| volume = 45| issue = 171 | ref = harv| doi = 10.1017/S0031819100009578| pages = 1-19}}</ref> који одбацују постојање божанства, али се придржавају порука о моралу.

Морални концепти као што је „убиство је погрешно“ се виде као [[божански закон]]и, који захтевају божанског законодавца и судију. Међутим, многи атеисти тврде да третирање моралности у законском смислу укључује [[лажна аналогија|лажну аналогију]] и да моралност не зависи од законодавца у истој мери као и закони.{{sfn|Baggini|2003|p=38}} Други атеисти, као што је [[Фридрих Ниче]], се нису сложили са овим погледом и тврдили су да је моралност „истинита само ако је бог истинит - она стоји или пада са вером у бога“.<ref name="Fortin & Benestad">{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Human Rights, Virtue, and the Common Good| publisher = [[Rowman & Littlefield]]| quote = That problem was brought home to us with dazzling clarity by Nietzsche, who had reflected more deeply than any of his contemporaries on the implications of godlessness and come to the conclusion that a fatal contradiction lay at the heart of modern theological enterprise: it thought that Christian morality, which it wished to preserve, was independent of Christian dogma, which it rejected. This, in Nietzsche's mind, was an absurdity. It amounted to nothing less than dismissing the architect while trying to keep the building or getting rid of the lawgiver while claiming the protection of the law. | accessdate = 9. 4. 2011.| isbn = 978-0-8476-8279-9| year = 1996}}</ref><ref name="Craig & Moreland">{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=g8bHRrVu3SsC&pg=PA392&dq=there+is+no+God+there+is+no+morality+Nietzsche#v=onepage&q=there%20is%20no%20God%20there%20is%20no%20morality%20Nietzsche&f=false| title = The Blackwell Companion to Natural Theology| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| quote = Morality "has truth only if God is truth–it stands or falls with faith in God" (Nietzche (1968). pp. 70). The moral argument for the existence of God essentially takes Nietzche's assertion as one of its premises: if there is no God, then "there are altogether no moral facts." | accessdate = 9. 4. 2011.| isbn = 978-1-4051-7657-6| date = 11. 5. 2009.}}</ref><ref name="Miller">{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=VgMB9-tMSMoC&pg=PA85&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+of+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20of%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Victorian Subjects| publisher = [[Duke University Press]]| quote = Like other mid-nineteenth-century writers, George Eliot was not fully aware of the implications of her humanism, and, as Nietzsche saw, attempted the difficult task of upholding the Christian morality of altruism without faith in the Christian God.| accessdate = 9. 4. 2011.| isbn = 978-0-8223-1110-2| year = 1991}}</ref>

Постоје [[нормативна етика|нормативни етички системи]] који не захтевају да принципи и правила потичу од божанстава. Ту спадају [[етика врлина]], [[друштвени уговор]], [[Кантова етика]], [[утилитаризам]] и [[Објективизам (Ајн Ранд)|Објективизам]]<!--МОРА ВЕЛИКО СЛОВО-->. [[Сем Харис]] је предложио да морални рецепт (етичко доношење одлуке) није само питање које је потребно истражити у филозофији, већ да се може смишљено практиковати [[наука о моралности]]. Ипак, сваки такав научни систем мора одговарати на критике оличене у [[натуралистичка заблуда|натуралистичкој заблуди]].<ref>{{Cite book| last = Moore| title = Principia Ethica| url = http://fair-use.org/g-e-moore/principia-ethica/s.13| year = 1903| first = G. E.| authorlink = G. E. Moore | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Филозофи [[Сузан Нејман]]<ref>{{cite video| people = [[Susan Neiman]]| title = Beyond Belief Session 6| medium = Conference| publisher = The Science Network| location = [[Salk Institute]], La Jolla, CA| date = 6. 11. 2006.}}</ref>

Један аргумент да религије могу бити штетне је да ослањање [[аврамске религије|абрахамских религија]] на божански ауторитет води ка [[ауторитарност]]и и [[догма]]тизму.<ref>{{cite web| last = Harris| first = Sam| authorlink = Sam Harris (author)| title = The Myth of Secular Moral Chaos| url = http://www.secularhumanism.org/index.php?section=library&page=sharris_26_3| publisher = [[Free Inquiry]]| year = 2006a | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

Атеисти такође наводе податке који показују везу између [[фундаментализам|верског фундаментализма]] и опредељености ка некој вери (када се религија одржава јер служи скривеним интересима)<ref name=Moreira-almeida2006>{{cite journal| doi = 10.1590/S1516-44462006005000006| author = Moreira-almeida, A.| coauthors = Lotufo Neto, F.; Koenig, H.G.| year = 2006| title = Religiousness and mental health: a review| journal = Revista Brasileira de Psiquiatria| volume = 28| url = http://www.scielo.br/scielo.php?pid=S1516-44462006000300018&script=sci_arttext | accessdate = 12. 7. 2007.| pmid = 16924349| issue = 3| pages = 242-250}}</ref>

и ауторитарности, догматизма и предрасуда.<ref>See for example: {{cite journal| last1 = Kahoe| first1 = R.D.| year = 1977| title = Intrinsic Religion and Authoritarianism: A Differentiated Relationship| journal = Journal for the Scientific Study of Religion| volume = 16| issue = 2| jstor = 1385749| doi=10.2307/1385749| pages = 179-182}}</ref><ref>{{cite journal| last1 = Altemeyer| first1 = Bob| first2 = Bruce| last2 = Hunsberger| year = 1992| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~content=a785040926~db=all| title = Authoritarianism, Religious Fundamentalism, Quest, and Prejudice| journal = [[International Journal for the Psychology of Religion]]| volume=2| issue = 2| doi = 10.1207/s15327582ijpr0202_5 | accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 113-133}}</ref>

Ови аргументи, заједно са историјским догађајима за које се наводи да показују опасности од религије, као што су [[Крсташки ратови]], [[џихад]], [[инквизиција]], [[лов на вештице]] и терористички напади, користе се као одговор на тврдње о корисним ефектима веровања у религију.<ref>{{cite web| last = Harris| first = Sam| authorlink = Sam Harris (author)| title = An Atheist Manifesto| url = http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto| accessdate = 9. 4. 2011.| publisher = [[Truthdig]]| year = 2005| quote = In a world riven by ignorance, only the atheist refuses to deny the obvious: Religious faith promotes human violence to an astonishing degree.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110516191405/http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto|archive-date = 16. 05. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref> Верници као контрааргументе наводе да су [[државни атеизам|неки режими који су се залагали за атеизам]], као што је Совјетска Русија, такође криви за масовна убиства.<ref name="John S. Feinberg, Paul D. Feinberg">{{Cite book| url = https://books.google.com/?id=Nl-f5SKq9mgC&pg=PA697&dq=Aleksandr+Solzhenitsyn+But+if+I+were+asked+today+to+formulate+as+concisely+as+possible+the+main+cause+of+the+ruinous+revolution+that+swallowed+up+some+60+million+of+our+people,+I+could+not+put+it+more+accurately+than+to+repeat:+'Men+have+forgotten+God;+that's+why#v=onepage&q&f=false| last = Feinberg| first = John S., Paul D. Feinberg| title = Ethics for a Brave New World| publisher = [[Stand To Reason]]| quote = Over a half century ago, while I was still a child, I recall hearing a number of old people offer the following explanation for the great disasters that had befallen Russia: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.' Since then I have spend well-nigh 50 years working on the history of our revolution; in the process I have read hundreds of books, collected hundreds of personal testimonies, and have already contributed eight volumes of my own toward the effort of clearing away the rubble left by that upheaval. But if I were asked today to formulate as concisely as possible the main cause of the ruinous revolution that swallowed up some 60 million of our people, I could not put it more accurately than to repeat: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.'| accessdate = 2007–10–18| isbn = 978-1-58134-712-8| date = 4. 11. 2010.}}</ref><ref name="Totalitarianism and Atheism">

{{cite web| url = http://catholiceducation.org/articles/apologetics/ap0214.htm| title = Answering Atheist’s Arguments| publisher = Catholic Education Resource Center| first = Dinesh| last = D'Souza | authorlink = Dinesh D'Souza| accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

[[Датотека:Europe No Belief enhanced.png|мини|Проценат људи у европским државама који је рекао: „Не верујем да постоји било какав облик духа, бога или животне силе.“ (2005)<ref>{{cite web| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf| title = ReportDGResearchSocialValuesEN2.PDF| format = PDF | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>]]

| url = http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Nonreligious

| title = Major Religions of the World Ranked by Number of Adherents, Section on accuracy of non-Religious Demographic Data

| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1731588/Religion-Year-In-Review-2010/298437/Worldwide-Adherents-of-All-Religions

| title = Worldwide Adherents of All Religions by Six Continental Areas, Mid-2010

| publisher = Encyclopædia Britannica

| year = 2011

| accessdate = 25. 5. 2012.}}</ref>

|date = 20. 12. 2006.

|accessdate = 9. 4. 2011.

{{cite web| url = http://www.abs.gov.au/AUSSTATS/abs@.nsf/Lookup/1301.0Feature+Article7012009%E2%80%9310

| title = Characteristics of the Population

| publisher = Australian Bureau of Statistics

| year = 2006

| last = |first=| authorlink = |coauthors=

| title = Social values, Science and Technology

| publisher = Directorate General Research, European Union

| year = 2005| location = |pages=7-11| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf

| doi = |id=

| format = PDF | accessdate = 9. 4. 2011.}}</ref>

У чланку објављеном у часопису ''[[Нејчер]]'' 1998. године, споменуто је истраживање које је сугерисало да је веровање у личног бога или загробни живот на најнижем нивоу икада међу члановима америчке [[Национална академија наука|Националне академије наука]], где је 7,0% веровало у бога у поређењу са 85% укупног становништва САД.<ref>{{cite journal| title = Correspondence: Leading scientists still reject God| last = Larson| first = Edward J.| coauthors = Larry Witham| year = 1998| journal = Nature| volume = 394| issue = 6691| doi = 10.1038/28478| pmid = 9690462 | ref = harv| pages = 313-4}} Available at [http://www.stephenjaygould.org/ctrl/news/file002.html StephenJayGould.org] {{Wayback| url = http://www.stephenjaygould.org/ctrl/news/file002.html | date = 20140301051125 }}, Stephen Jay Gould archive. Приступљено 2006-12-17</ref>

Насупрот томе, у чланку који је објавио Универзитет у Чикагу који је разматрао горе наведено истраживање, објављено је да је 76% лекара веровало у бога, што је више од 7% међу научницима, али мање од 85% међу укупним становништвом.<ref name="Physicians">{{cite web| url = http://chronicle.uchicago.edu/050714/doctorsfaith.shtml| title = Survey on physicians’ religious beliefs shows majority faithful| publisher = [[The University of Chicago]]| quote = |accessdate=2011–04-08}}</ref> Исте године, Френк Селовеј са [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетског технолошког института]] и [[Мајкл Шермер]] са [[Калифорнијски државни универзитет|Калифорнијског државног универзитета]] су спровели анкету према којој је у одабраном узорку одраслих високообразованих особа (12% особа је имало [[доктор наука|докторат]], а 62% су имали завршени факултет) 64% веровало у бога, те је постојала веза која је показивала да верска убеђења опадају са вишим нивоом образовања.{{sfn|Shermer|1999|pp=76–79}} Инверзна [[корелација]] између религиозности и интелигенције/образованости је пронађена у 39 истраживања спроведених између 1927. и 2002.<ref>According to Dawkins (2006). pp. 103. Dawkins cites Bell, Paul. "Would you believe it?" ''Mensa Magazine'', UK Edition, Feb. (2002). pp. 12–13. Analyzing 43 studies carried out since 1927, Bell found that all but four reported such a connection, and he concluded that "the higher one's intelligence or education level, the less one is likely to be religious or hold 'beliefs' of any kind."</ref> Ови налази се углавном подударају са [[мета-анализа|мета-анализом]] коју је 1958. спровео професор Мајкл Аргајл са [[универзитет у Оксфорду|универзитета Оксфорд]]. Он је анализирао седам истраживања која су истраживала корелацију између става према религији и [[количник интелигенције|измерене интелигенције]] међу ђацима и студентима из САД. Иако је утврђена јасна негативна корелација, ова анализа није открила узрок, али је напоменуто да су живот у ауторитативној породици и друштвени положај могли утицати.{{sfn|Argyle|1958|pp=93–96}}

* {{Cite book | ref = harv | author = Sarvepalli Radhakrishnan and Charles A. Moore| title = A Sourcebook in Indian Philosophy| publisher = Princeton University Press| location = |origyear=1957| year = 1989| isbn = 978-0-691-01958-1| pages = 227-249}}

* {{Cite book | ref = harv |editor-last=Honderich|editor-first=Ted| title = The Oxford Companion to Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=F9oAomj2IIwC| year = 2005| publisher = Nhà xuá̂t bản Văn hóa thông tin| isbn = 978-0-19-926479-7}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Russell| first = Bertrand| authorlink = Бертранд Расел| title = Why I am not a Christian, and other essays on religion and related subjects| year = 1957| url = |publisher=Simon and Schuster| location = |id=| pages = }}

* {{Cite book | ref = harv| last = Hitchens| first = Christopher| authorlink = Кристофер Хиченс| title = God Is Not Great: How Religion Poisons Everything| year = 2007| url = |publisher=Random House, Inc.| location = |id=| pages = }}

* {{Cite book | ref = harv| last = Harris| first = Sam| title = Letter to a Christian Nation| publihser = Random House, Inc.| year = 2008}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Pandian| title = India, that is, sidd| publisher = Allied Publishers| year = 1996| url = https://books.google.com/?id=B90uj14NHjMC&pg=PA64| isbn = 978-81-7023-561-3| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 64-}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Tripathi| title = Psycho-Religious Studies of Man, Mind and Nature| publisher = Global Vision Publishing House| year = 2001| url = https://books.google.com/?id=zWFM_SaX24AC&pg=PA81| isbn = 978-81-87746-04-1| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 81-}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Martin| first = Michael| authorlink = |coauthors=| title = The Cambridge Companion to Atheism| year = 2006| url = https://books.google.com/books?visbn=978-0-521-84270-9| publisher = Cambridge University Press| location = |isbn=978-0-521-84270-9| pages = }}

* {{Cite book | ref = harv| last = Burton| first = Robert| authorlink = Robert Burton (scholar)| work = [[The Anatomy of Melancholy]]| year = 1621|at=Part III, section IV. II. i| quote = Cousin-germans to these men are many of our great Philosophers and Deists| url = https://books.google.com/books?id=cPgveWnCdRcC&printsec=frontcover&dq=anatomy+of+melancholy&hl=en&ei=p610TbKxEYi-sQOk5dDwDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=deists&f=false| title = deist| accessdate = 9. 4. 2011.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Rahula| first = Walpola| title = What the Buddha Taught| url = https://books.google.com/books?id=_WduwVbiLSsC| year = 1974| publisher = Grove Press| isbn = 978-0-8021-3031-0| pages = 51-52}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/?id=VgMB9-tMSMoC&pg=PA85&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+of+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20of%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Victorian Subjects| publisher = [[Duke University Press]]| quote = Like other mid-nineteenth-century writers, George Eliot was not fully aware of the implications of her humanism, and, as Nietzsche saw, attempted the difficult task of upholding the Christian morality of altruism without faith in the Christian God.| accessdate = 9. 4. 2011.| isbn = 978-0-8223-1110-2| year = 1991}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/?id=g8bHRrVu3SsC&pg=PA392&dq=there+is+no+God+there+is+no+morality+Nietzsche#v=onepage&q=there%20is%20no%20God%20there%20is%20no%20morality%20Nietzsche&f=false| title = The Blackwell Companion to Natural Theology| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| quote = Morality "has truth only if God is truth–it stands or falls with faith in God" (Nietzche (1968). pp. 70). The moral argument for the existence of God essentially takes Nietzche's assertion as one of its premises: if there is no God, then "there are altogether no moral facts."| accessdate = 9. 4. 2011.| isbn = 978-1-4051-7657-6| year = 2009}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Altizer| first = Thomas J. J.| authorlink = Thomas J. J. Altizer| title = The Gospel of Christian Atheism| url = http://www.religion-online.org/showbook.asp?title=523| year = 1967| publisher = London: Collins| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 102-103|archive-url=https://web.archive.org/web/20060929171840/http://www.religion-online.org/showbook.asp?title=523|archive-date = 29. 09. 2006|dead-url=yes|df=}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Stein| first = Gordon| title = An Anthology of Atheism and Rationalism| url = https://books.google.com/books?id=w4_XAAAAMAAJ| year = 1980| publisher = Prometheus Books| isbn = 978-0-87975-136-4}}

* {{Cite book | ref = harv| title = [[Oxford English Dictionary|The Oxford English Dictionary]]| edition = Second| year = 1989| publisher = Oxford University Press, USA| isbn = 978-0-19-861186-8| author = prep. by J. A. Simpson ...}}

* {{Cite book | ref = harv| others = Translated from French by [[Arthur Golding]] & [[Philip Sidney]]| authorlink = Philippe de Mornay| first = Philippe| last = de Mornay| title = A Woorke Concerning the Trewnesse of the Christian Religion: Against Atheists, Epicures, Paynims, Iewes, Mahumetists, and other infidels| publisher = London| year = 1587| pages = xx. 310| trans_title = De la vérite de la religion chréstienne (1581)| quote = Athisme, that is to say, vtter godlesnes.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Golding| first = Arthur| authorlink = Arthur Golding| title = The Psalmes of David and others, with [[Жан Калвин|J. Calvin]]'s commentaries| year = 1571| pages = Ep. Ded. 3| quote = The Atheistes which say..there is no God.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Hanmer| first = Meredith| authorlink = Meredith Hanmer| title = The auncient ecclesiasticall histories of the first six hundred years after Christ, written by Eusebius, Socrates, and Evagrius| publisher = London| year = 1577| oclc = 55193813| quote = The opinion which they conceaue of you, to be Atheists, or godlesse men.| pages = 63}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Baggini| first = Julian| authorlink = Julian Baggini| title = Atheism: A Very Short Introduction| url = https://books.google.com/books?id=N2LkoqtWx_EC| year = 2003| publisher = Oxford: Oxford University Press| isbn = 978-0-19-280424-2}}

* {{Cite book | ref = harv|editor-last=Martin|editor-first=Michael|editor-link=Michael Martin (philosopher)| title = The Cambridge Companion to Atheism| url = https://books.google.com/books?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA8#v=onepage&q&f=true| publisher = Cambridge: Cambridge University Press| year = 2007| isbn = 978-0-521-60367-6| accessdate = 9. 4. 2011.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Smith| first = George H.| authorlink = George H. Smith| title = Atheism: The Case Against God| year = 1979| location = Buffalo, New York| publisher = Prometheus Books| isbn = 978-0-87975-124-1}}

* {{Cite book | ref = harv| title = God: The Failed Hypothesis—How Science Shows That God Does Not Exist| publisher = Prometheus Books| location = Amherst, New York| year = 2007| isbn = 978-1-59102-652-5| first = Victor J.| last = Stenger| authorlink = Victor J. Stenger}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Zdybicka| first = Zofia J.| year = 2005| contribution = Atheism| url = http://ptta.pl/pef|contribution-url=http://ptta.pl/pef/haslaen/a/atheism.pdf|editor-first = Andrzej|editor-last = Maryniarczyk| title = Universal Encyclopedia of Philosophy| volume = 1| publisher = Polish Thomas Aquinas Association| postscript = <!--None-->| accessdate = 9. 4. 2011.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Solmsen| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Solmsen| coauthors = |title=Plato's Theology| year = 1942| url = https://books.google.com/books?vid=0blEqYn0npw5h4r_qPHc_fk&id=rLASAAAAIAAJ&pgis=1| publisher = Cornell University Press| location = |id=}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Maycock| first = A. L.| authorlink = |coauthors= Ronald Knox| title = Inquisition from Its Establishment to the Great Schism: An Introductory Study| year = |url=https://books.google.com/books?id=DmL8CljbqDwC| publisher = |location=| isbn = 978-0-7661-7290-6}}

* {{Cite book | ref = harv| title = Oxford English Dictionary| edition = 2nd| year = 1989}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Kedar| first = Nath Tiwari| year = 1997| title = Comparative Religion| publisher = [[Motilal Banarsidass]]| isbn = 978-81-208-0293-3}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Dasgupta| first = Surendranath| title = A history of Indian philosophy, Volume 1| publisher = Motilal Banarsidass Publ.| year = 1992| url = https://books.google.com/?id=PoaMFmS1_lEC&pg=PA258| isbn = 978-81-208-0412-8| pages = 258}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Drachmann| first = A. B.| title = Atheism in Pagan Antiquity| url = https://books.google.com/?id=cguq-yNii_QC&dq=Atheism+in+Pagan+Antiquity&printsec=frontcover&q=| publisher = Chicago: Ares Publishers| year = 1977("an unchanged reprint of the 1922 edition")| isbn = 978-0-89005-201-3}}

* {{Cite book | ref = harv| series = English recusant literature, 1558–1640| volume = 203| title = A Replie to Mr Calfhills Blasphemous Answer Made Against the Treatise of the Cross| last = Martiall| first = John| authorlink = John Marshall (priest)| location = Louvain| year = 1566| url = https://books.google.com/books?id=20snAQAAIAAJ&q=%22to%20entre#v=snippet&q=atheist&f=false| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 51}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Hanmer| first = Meredith| authorlink = Meredith Hanmer| title = The auncient ecclesiasticall histories of the first six hundred years after Christ, written by Eusebius, Socrates, and Evagrius| publisher = London| year = 1577| oclc = 55193813| pages = 63}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Martin| first = Edward| authorlink = |title=His opinion concerning the difference between the Church of England and Geneva [etc.]| publisher = London| year = 1662| chapter = Five Letters| pages = 45}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Armstrong| first = Karen| authorlink = Karen Armstrong| title = A History of God| year = 1999| publisher = London: Vintage| isbn = 978-0-09-927367-7}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/books?id=gW-gAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=vergil+english+history&hl=en&ei=Ptg_Ta22BZL2swPzuYCeCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Godd%20would%20not&f=false| year = c1534| last = Vergil| first = Polydore| title = English history}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/books?id=CFBGAAAAYAAJ&pg=PT255&dq=deism&hl=en&ei=Yq50TcHSNIH4swOAltHHCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDYQ6AEwAg#v=onepage&q=deism&f=false| title = An universal etymological English dictionary| last = Bailey| first = Nathan| year = 1675}}

* {{Cite book | ref = harv| first = Thomas C.| last = Brickhouse| coauthors = Nicholas D. Smith| title = Routledge Philosophy Guidebook to Plato and the Trial of Socrates| year = 2004| publisher = Routledge| isbn = 978-0-415-15681-3}}

* {{Cite book | ref = harv| last = d'Holbach| first = P. H. T.| authorlink = Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/| accessdate = 7. 4. 2011.| year = 1770| volume = 2}}

* {{Cite book | ref = harv| title = The New Atheism|The New Atheism: Taking a Stand for Science and Reason| first = Victor J| last = Stenger| isbn = 978-1-59102-751-5}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Flew| first = Antony| authorlink = Antony Flew| title = The Presumption of Atheism, and other Philosophical Essays on God, Freedom, and Immortality| location = New York| publisher = Barnes and Noble| year = 1976| pages = 14ff}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Dawkins| first = Richard| authorlink = Richard Dawkins| title = The God Delusion| year = 2006| publisher = Houghton Mifflin Co| isbn = 978-0-618-68000-9}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22| last = Overall| first = Christine| title = Feminism and Atheism| isbn = 978-0-521-84270-9| year = 2007| accessdate = 9. 4. 2011.}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}

* {{Cite book | ref = harv| last = d'Holbach| first = P. H. T.| authorlink = Baron d'Holbach| title = Good Sense| url = http://www.gutenberg.org/ebooks/7319| year = 1772| accessdate = 7. 4. 2011.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Rao| first = Goparaju| authorlink = Goparaju Ramachandra Rao| title = Positive Atheism| publisher = Atheist Centre, Patamata, Vijayawada, India| year = 1972| location = Vijayawada, India}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Human Rights, Virtue, and the Common Good| publisher = [[Rowman & Littlefield]]}}

* {{Cite book | ref = harv| url = https://books.google.com/?id=Nl-f5SKq9mgC&pg=PA697&dq=Aleksandr+Solzhenitsyn+But+if+I+were+asked+today+to+formulate+as+concisely+as+possible+the+main+cause+of+the+ruinous+revolution+that+swallowed+up+some+60+million+of+our+people,+I+could+not+put+it+more+accurately+than+to+repeat:+'Men+have+forgotten+God;+that's+why#v=onepage&q&f=false| last = Feinberg| first = John S., Paul D. Feinberg| title = Ethics for a Brave New World| publisher = [[Stand To Reason]]}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Zuckerman| first = Phil| editor = Martin, Michael T.| title = The Cambridge companion to atheism| year = 2007| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge, England| isbn = 978-0-521-84270-9| url = https://books.google.com/books?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA51| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 51}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Shermer| first = Michael| authorlink = Michael Shermer| coauthors = |title=How We Believe: Science, Skepticism, and the Search for God| publisher = William H Freeman| year = 1999| location = New York| url = |doi=| isbn = 978-0-7167-3561-8| pages = 76–79}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Kenny| first = Anthony| authorlink = Anthony Kenny| title = What I believe| chapter = Why I Am Not an Atheist| publisher = Continuum| isbn = 978-0-8264-8971-5| year = 2006}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Cudworth| first = Ralph| authorlink = Ralph Cudworth| title = The True Intellectual System of the Universe: the first part, wherein all the reason and philosophy of atheism is confuted and its impossibility demonstrated| year = 1678}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Winston| first = Robert (Ed.)| title = Human| publisher = New York: DK Publishing, Inc| year = 2004| isbn = 978-0-7566-1901-5| pages = 299}}

* {{Cite book | ref = harv| title = Principia Ethica| url = http://fair-use.org/g-e-moore/principia-ethica/s.13| year = 1903| first = G. E.| last = Moore| authorlink = G. E. Moore| accessdate = 9. 4. 2011.}}

* {{Cite book | ref = harv| last = |first=| authorlink = |coauthors=| title = Social values, Science and Technology| publisher = Directorate General Research, European Union| year = 2005| location = |url=http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf| doi = |id=| format = PDF| accessdate = 9. 4. 2011.| pages = 7-11}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Argyle| first = Michael| authorlink = Michael Argyle (psychologist)| coauthors = |title=Religious Behaviour| publisher = Routledge and Kegan Paul| year = 1958| location = London| url = |doi=| isbn = 978-0-415-17589-0| pages = 93-96}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Walters| first = Kerry| authorlink = |title=Atheism: A Guide for the Perplexed| url = https://books.google.com/books?id=eHOtkVFCKscC&dq| year = 2010| publisher = Continuum| isbn = 978-0-8264-2493-8}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Ledewitz| first = Bruce| authorlink = |title=Church, State, and the Crisis in American Secularism| url = https://books.google.com/books?id=7xgPUVgEaLoC&dq=atheism+3.0&hl=sr&source=gbs_navlinks_s| year = 2011| publisher = Indiana University Press| isbn = 978-0-253-00136-8}}

{{светоназор|примери| state = collapsed}}