Биологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије<ref>{{harvnb|Campbell|2008|pp=}}</ref>]]
 
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref><ref>{{Cite book| last = A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996| isbn = 978-0-8053-1957-6| pages = }}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page| year = 1999| isbn = 978-0-582-22708-8| pages = }}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2004| isbn = 978-9958-10-686-6| pages = }}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]]<ref>{{harvnb|Vernon|1995|pp=11–18}}</ref>
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-19-509442-8| pages = }}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page| year = 1983| isbn = 978-0-8240-7283-4| pages = }}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page| year = 1990| isbn = 978-0-521-30551-8 | pages = }}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{cite boo| last = F| first = Dasmann R..| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York| year = 1968| isbn = 978-0-02-072810-8| pages = }}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988| isbn = 978-0-309-03783-9| pages = }}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page| year = 1995| isbn = 978-0-521-56481-6| pages = }} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-412-75220-9| pages = }}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page| year = 2002| isbn = 978-0-679-45078-8| pages = }}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page| year = 2006| isbn = 978-1-55963-228-7| pages = }}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
Ред 21:
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
 
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page| year = 2002| isbn = 978-0-8247-0824-5| pages = }}</ref>. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-674-88469-4| pages = }}</ref>.
 
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page| year = 1982| isbn = 978-0-674-36445-5| pages = }}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>
 
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
Ред 38:
[[Датотека:ADN animation.gif|200px|left|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]
 
Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.<ref>{{Cite book| last = Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877| isbn = 978-1-110-19970-9| pages = }}</ref>), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. {{page| year = 2003| isbn = 978-86-83635-24-5| pages = }}</ref>
 
=== Описни метод у биологији ===
Ред 64:
[[Датотека:HeLa Hoechst 33258.jpg|мини|220px|right|Људске [[ћелије канцера]] са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у [[интерфаза|интерфази]], тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз [[митоза|митозу]] и стога је њен ДНК кондензован.]]
{{Main|Ћелијска теорија}}
Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal| last = Mazzarello| first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1| pages = E13–E15| year = 1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1| ref = harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.
 
=== Еволуција ===
[[Датотека:Mutation and selection diagram.svg|мини|right|220px|[[Природна селекција]] популације за тамну обојеност.]]
{{Main|Еволуција}}
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002| isbn = 978-0-19-515605-8| pages = 44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book| last = Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates| isbn = 978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
 
Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref>[[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Retrieved onПриступљено 2006-12-15</ref><ref>{{cite journal | last = Dobzhansky| first = T. | year = 1973| title = Nothing in biology makes sense except in the light of evolution | journal = The American Biology Teacher | volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.2307/4444260| pages = 125–129}}</ref><ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{cite book| title = On the origin of species by means of natural selection | editor = Carroll, Joseph | year = 2003| publisher = Broadview | location = Peterborough, Ontario| isbn = 978-1-55111-337-1| pages = 15}}</ref> ([[Alfred Russel Wallace|Алфред Расел Волес]] је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.)<ref>{{harvnb|Shermer||p=149}}</ref> Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.
 
Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>
 
Еволуциона историја [[врста]] — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као [[филогенија]]. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања [[ДНК секвенца|ДНК секвенци]] која се врше у оквиру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] или [[геномика|геномике]], и компарисоне [[фосил]]а или других рекорда о древним организмима у [[палеонтологија|палеонтологији]].<ref>{{cite web| url = http://www.bio-medicine.org/q-more/biology-definition/phylogeny/ | title = Phylogeny| publisher = Bio-medicine.org | date = 11. 11. 2007 | accessdate = 2. 10. 2013}}</ref> Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући [[филогенетика|филогенетику]], [[фенетика|фенетику]], и [[кладистика|кладистику]].
 
== Биолошке науке и дисциплине ==
Ред 98:
* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама
* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]
* [[Систематика]] и [[таксономија]] се баве описивањем хијерархијске структуре [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]]<ref>Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page| year = 2008| isbn = 978-1-4020-6890-4| pages = }}</ref><ref>Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-86542-371-8| pages = }}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. {{page| year = |isbn=978-0-12-384719-5| pages = }}</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. New York: John Wiley. {{page| year = 2003| isbn = 978-0-470-84957-6| pages = }}</ref><ref>Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page| year = |isbn=978-0-7637-0862-7| pages = }}</ref><ref>„What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота
* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.
Ред 139:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996| isbn = 978-0-8053-1957-6| pages = }}
 
* {{Cite book | ref = harv | last = Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877| isbn = 978-1-110-19970-9| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv |editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988| isbn = 978-0-309-03783-9| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Packard| first = Alpheus Spring | title = Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution| year = 1901| publisher = Longmans, Green. | location = New York | isbn = 978-0-405-12562-1}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Vernon| first = A.L.| title = Biology: Investigating Life on Earth| location = Boston| publisher = Jones and Bartlett| year = 1995| isbn = 978-0-86720-942-6| pages = 11–18}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Campbell| first = N. A.| year = 2008| title = Biology| publisher = Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates| isbn = 978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}
* {{Cite book| ref = harv | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002| isbn = 978-0-19-515605-8| pages = 44}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Popper| first = Karl Raimund| authorlink = Карл Попер| title = Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge| url = https://books.google.com/books?id=IENmxiVBaSoC| year = 2002| publisher = Routledge| isbn = 978-0-415-28594-0}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Godfrey-Smith| first = Peter| title = Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science| url = https://books.google.com/books?id=-lkvmQEACAAJ| year = 2003| publisher = University of Chicago Press| isbn = 978-0-226-30063-4| pages = 236}}
* {{cite book| ref = harv | last = Alberts| first = Bruce | last2 = Johnson| first2 = A| last3 = Lewis| first3 = J| last4 = Raff| first4 = M| last5 = Roberts| first5 = K| author6 = Walter, P.| title = Molecular Biology of the Cell| edition = 4. | publisher = Garland| year = 2002| isbn = 978-0-8153-3218-3| oclc = 145080076 48122761 57023651 69932405}}
* {{cite book| ref = harv | last = Begon| first = Michael | last2 = Townsend| first2 = CR| last3 = Harper| first3 = JL| title = Ecology: From Individuals to Ecosystems | edition = 4th| publisher = Blackwell Publishing Limited| year = 2005| isbn = 978-1-4051-1117-1| oclc = 57639896 57675855 62131207}}
* {{cite book| ref = harv | last = Campbell| first = Neil| authorlink = |title=Biology| edition = 7th| publisher = Benjamin-Cummings Publishing Company| year = 2004| isbn = 978-0-8053-7146-8| oclc = 71890442}}
* {{cite book| ref = harv | last = Colinvaux| first = Paul| authorlink = |title=Why Big Fierce Animals are Rare: An Ecologist's Perspective| edition = reissue| publisher = Princeton University Press| year = 1979| isbn = 978-0-691-02364-9| oclc = 10081738 24132192}}
* {{cite book| ref = harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance| url = http://books.google.com/books?id=pHThtE2R0UQC| year = 1982| publisher = Harvard University Press| isbn = 978-0-674-36446-2}}
* {{cite book| ref = harv | last = Hoagland| first = Mahlon| title = The Way Life Works| edition = reprint| publisher = Jones and Bartlett Publishers inc| year = 2001| isbn = 978-0-7637-1688-2| oclc = 223090105 45487537}}
* {{cite book| ref = harv | last = Janovy| first = John Jr.| title = On Becoming a Biologist| edition = 2nd| publisher = Bison Books| year = 2004| isbn = 978-0-8032-7620-8| oclc = 55138571 56964280}}
* {{cite book| ref = harv | last = Johnson| first = George B.| authorlink = |title=Biology, Visualizing Life| publisher = Holt, Rinehart, and Winston| year = 2005| isbn = 978-0-03-016723-2| oclc = 36306648}}
* {{cite book| ref = harv | last = Tobin| first = Allan| last2 = Dusheck| first2 = Jennie| title = Asking About Life| edition = 3rd| publisher = Wadsworth| location = Belmont, CA| year = 2005| isbn = 978-0-534-40653-0}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Milestones in microbiology : 1546 to 1940| year = 1999| publisher = ASM Press| location = Washington, DC| isbn = 978-1-55581-142-6| edition = 3rd |editor-last=Brock|editor-first=Thomas D.}}
* {{Cite book| ref = harv | editor1-first=Joseph G. |editor1-last=Gall| title = Landmark papers in cell biology : selected research articles celebrating forty years of the American Society for Cell Biology| year = 2001| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Plainview, NY| isbn = 978-0-87969-602-3}}
* {{cite book| ref = harv | last = Peters| first = James Arthur| title = Classic papers in genetics | year = 1959| publisher = Prentice-Hall | url = http://www.archive.org/details/classicpapersing00pete }}
* {{Cite book| ref = harv | editor-last=Linder|editor-first=Patrick| title = Landmark papers in yeast biology| year = 2004| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Woodbury N.Y.| isbn = 978-0-87969-643-6|editor2-first=David |editor2-last=Shore|editor3-first=Michael N. |editor3-last=Hall}}
* {{cite book| ref = harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The growth of biological thought : diversity, evolution, and inheritance| year = 2000| publisher = Harvard University Press| location = Cambridge| isbn = 978-0-674-36446-2| others = 12th printing}}
* {{cite book| ref = harv | last = Miall| first = Louis Compton | title = History of biology | publisher = Watts & co. | year = 2007| edition = E-book | origyear = 1911| isbn = 978-0-8240-9118-7| url = http://books.google.com/books?id=qJ89AAAAIAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false}} Has a chronological table of publications in an appendix.
* {{cite book| ref = harv | last = Overmier| first = Judith A.| title = The history of biology : a selected, annotated bibliography| year = 1989| publisher = Garland Pub| location = New York| isbn = 978-0-8240-9118-7}}
* {{Cite book| ref = harv |editor-first=Gunther Siegmund |editor-last=Stent| title = Papers on bacterial viruses | publisher = Little, Brown | year = 1965| url = http://www.archive.org/details/papersonbacteria00sten}}
* -{Isaac Asimov: ''Geschichte der Biologie.'' Fischer, Frankfurt/Main 1968.}-
* -{Änne Bäumer: ''Geschichte der Biologie.''}-
** Band 1: ''Biologie von der Antike bis zur Renaissance.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-631-43312-6| pages = }}
** Band 2: ''Zoologie der Renaissance, Renaissance der Zoologie.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-631-43313-3| pages = }}
** Band 3: ''17. und 18. Jahrhundert.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1996| isbn = 978-3-631-30317-7| pages = }}
* Neil A. Campbell, Jane B. Reece: ''Biologie.'' 6. Auflage. Pearson Studium, München. {{page| year = 2006| isbn = 978-3-8273-7180-5| pages = }}
* Christian Göldenboog: ''Das Loch im Walfisch. Die Philosophie der Biologie.'' Klett-Cotta, Stuttgart 270 S. {{page| year = 2003| isbn = 978-3-608-91991-2| pages = }}
* Ilse Jahn (Hrsg.): ''Geschichte der Biologie. Theorien, Methoden, Institutionen, Kurzbiographien.'' 3. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2002| isbn = 978-3-8274-1023-8| pages = }}
* Dieter Klämbt, Horst Kreiskott, Bruno Streit: ''Angewandte Biologie.'' VCH, Weinheim. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-527-28170-1| pages = }}
* Ernst Mayr: ''Das ist Biologie. Die Wissenschaft des Lebens.'' Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2000| isbn = 978-3-8274-1015-3| pages = }}
* -{Ernst Mayr: ''Die Entwicklung der biologischen Gedankenwelt. Vielfalt, Evolution und Vererbung.'' Springer, Berlin 2002 (Nachdruck der Ausgabe 1984).}-
* -{Heinz Penzlin: ''Die theoretischen Konzepte der Biologie in ihrer geschichtlichen Entwicklung.'' In: ''Naturwissenschaftliche Rundschau.'' Band 62, Nr. 5, 2009, {{ISSN|0028-1050}}. pp. 233–243.}-
* William K. Purves u. a.: ''Biologie.'' 7. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2006| isbn = 978-3-8274-1630-8| pages = }}
* -{Georg Toepfer: ''Historisches Wörterbuch der Biologie. Geschichte und Theorie der biologischen Grundbegriffe.'' 3 Bände. Metzler, Stuttgart 2011.}-
{{refend}}