Биологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 1:
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије<ref>{{harvnb|Campbell|2008|pp=}}</ref>]]
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref><ref>{{Cite book| last = A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996| isbn = 978-0-8053-1957-6| pages = }}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page| year = 1999| isbn = 978-0-582-22708-8| pages = }}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2004| isbn = 978-9958-10-686-6| pages = }}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]]<ref>{{harvnb|Vernon|1995|pp=11–18}}</ref>
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-19-509442-8| pages = }}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page| year = 1983| isbn = 978-0-8240-7283-4| pages = }}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page| year = 1990| isbn = 978-0-521-30551-8 | pages = }}</ref>
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{cite boo| last = F| first = Dasmann R..| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York| year = 1968| isbn = 978-0-02-072810-8| pages = }}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988| isbn = 978-0-309-03783-9| pages = }}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page| year = 1995| isbn = 978-0-521-56481-6| pages = }} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-412-75220-9| pages = }}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page| year = 2002| isbn = 978-0-679-45078-8| pages = }}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page| year = 2006| isbn = 978-1-55963-228-7| pages = }}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
Ред 21:
[[Датотека:Cork Micrographia Hooke.png|мини|десно|125п|Хукова скица плуте под микроскопом]]
Назив и концепција биологије као науке су релативно млади у односу на почетак људске свести о живом свету око њега. Прва формална [[понашање|понашања]] везана за изучавање живота и [[природа|природе]] могу се описати традицијама [[медицина|медицине]] и [[природњаштво|природњаштва]]. Ова два поља људског деловања постојала су још у [[Стари Египат|Старом Египту]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Историја Кине|Кини]], но класичне доприносе њиховом развоју донели су [[Античка Грчка|Стари Грци]] и [[Антички Рим|Римљани]]<ref name="magner">Magner, Lois N. A History of the Life Sciences, 3rd edition. Marcel Dekker, Inc.: New York. {{page| year = 2002| isbn = 978-0-8247-0824-5| pages = }}</ref>. И савремена биологија се великим делом заснива на овим пољима истраживања – традиционалну медицину чине [[анатомија]] и [[физиологија]]; док су из природњаштва израсле бројне специфичне области [[микробиологија|микробиологије]], [[ботаника|ботанике]] и [[зоологија|зоологије]], [[екологија]] и [[еволуциона биологија]]<ref name="mayr">Mayr E. This is biology: the science of the living world. Harvard University Press. {{page| year = 1998| isbn = 978-0-674-88469-4| pages = }}</ref>.
У класичном периоду цивилизације, најзначајнији „биолози“ су били [[Гален]] (у пољу медицине) и [[Аристотел]] и [[Теофан]] (као истраживачи логике природе и разноврсности организама) <ref name="magner"/><ref name="mayr"/><ref name="mayr1">Mayr E. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. The Belknap Press of Harvard University Press: Cambridge, Massachusetts, USA. {{page| year = 1982| isbn = 978-0-674-36445-5| pages = }}</ref>. Рад класичних мислилаца и „научника“ надограђен је у [[средњи век|средњем веку]] првенствено на територији исламских држава, радовима [[Ибн Сина|Авицене]], [[Авензоар]]а, [[ал-Џахиз]]а, [[Ибн ел Баитар]]а, [[Ибн ел Нафис]]а и др.<ref name="mayr"/><ref name="mayr1"/>
Током [[Ренесанса|ренесансе]] и почетком [[Нови вијек|Новог века]], велика [[географија|географска]] открића и развој [[филозофија|филозофије]] омогућила су у биолошкој мисли малу револуцију<ref name="mayr"/> – обнављањем интересовања научника за [[емпиризам]] и описом многобројних нових [[врста]]. На пољу медицине (анатомије и физиологије) истакнути су експериментални радови [[Андреас Везалијус|Везалијуса]] и [[Вилијам Харви|Харвија]]. Откриће [[микроскоп]]а, са друге стране, омогућило је истраживања дотад непознатог света микроорганизама, као и касније постављање ћелијске теорије.
Ред 38:
[[Датотека:ADN animation.gif|200px|left|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]
Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.<ref>{{Cite book| last = Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877| isbn = 978-1-110-19970-9| pages = }}</ref>), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. {{page| year = 2003| isbn = 978-86-83635-24-5| pages = }}</ref>
=== Описни метод у биологији ===
Ред 64:
[[Датотека:HeLa Hoechst 33258.jpg|мини|220px|right|Људске [[ћелије канцера]] са једрима (специфично њиховом ДНК) обојеном плаво. Ћелије у центру и на десној страни су у [[интерфаза|интерфази]], тако да су целокупна једра обележена. Ћелија на левој страни пролази кроз [[митоза|митозу]] и стога је њен ДНК кондензован.]]
{{Main|Ћелијска теорија}}
Ћелијска теорија наводи да је [[ћелија (биологија)|ћелија]] фундаментална јединица [[живот]]а, и да су сви живи организми формирани од једне или више ћелија или [[секреција|излучених]] продуката тих ћелија (е.г. [[Егзоскелетон|љуска]], [[коса]] и [[нокти]] итд.). Све ћелине настају из других ћелија путем [[ћелијска деоба|ћелијске деобе]]. У [[Вишећелијски организми|мултићелијским организмима]], свака ћелија у телу организма је ултиматно изведена из једне ћелије у фертилизованом [[јаје]]ту. Ћелија се такође сматра основном јединицом у многим патолошким процесима.<ref>{{cite journal| last = Mazzarello| first = P| title = A unifying concept: the history of cell theory| journal = Nature Cell Biology| volume = 1| pages = E13–E15| year = 1999| doi = 10.1038/8964| pmid = 10559875| issue = 1| ref = harv}}</ref> Додатно, феномен [[Трансфер енергије|протока енергије]] се одвија у ћелијама у процесесима који су део функције познате као [[метаболизам]]. Коначно, ћелије садрже наследне информације ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), која се преноси са ћелије на ћелију током ћелијске деобе.
=== Еволуција ===
[[Датотека:Mutation and selection diagram.svg|мини|right|220px|[[Природна селекција]] популације за тамну обојеност.]]
{{Main|Еволуција}}
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002| isbn = 978-0-19-515605-8| pages = 44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book| last = Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates| isbn = 978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref>[[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''.
Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>
Еволуциона историја [[врста]] — која описује карактеристике разних врста из којих су друге врсте настале — заједно са њиховим генеалошким односом према свим осталим врстама је позната као [[филогенија]]. Мноштво различитих приступа биологији генерише информације о пхилогенији. Они обухватају упоређивања [[ДНК секвенца|ДНК секвенци]] која се врше у оквиру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] или [[геномика|геномике]], и компарисоне [[фосил]]а или других рекорда о древним организмима у [[палеонтологија|палеонтологији]].<ref>{{cite web| url = http://www.bio-medicine.org/q-more/biology-definition/phylogeny/ | title = Phylogeny| publisher = Bio-medicine.org | date = 11. 11. 2007 | accessdate = 2. 10. 2013}}</ref> Биолози организују и аналирају еволуционе односе путем разних метода, укључујући [[филогенетика|филогенетику]], [[фенетика|фенетику]], и [[кладистика|кладистику]].
== Биолошке науке и дисциплине ==
Ред 98:
* [[Физиологија]] проучава [[метаболизам]] и [[хомеостаза|хомеостазу]] организама
* [[Хистологија]] проучава [[Ткиво (биологија)|ткива]]
* [[Систематика]] и [[таксономија]] се баве описивањем хијерархијске структуре [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]]<ref>Van Dyke F. . Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart. {{page| year = 2008| isbn = 978-1-4020-6890-4| pages = }}</ref><ref>Hunter M. L. Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page| year = 1996| isbn = 978-0-86542-371-8| pages = }}</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press. {{page| year = |isbn=978-0-12-384719-5| pages = }}</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou . Biodiversity. New York: John Wiley. {{page| year = 2003| isbn = 978-0-470-84957-6| pages = }}</ref><ref>Margulis, L., Dolan, Delisle, K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page| year = |isbn=978-0-7637-0862-7| pages = }}</ref><ref>„What is biodiversity?". United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
* [[Еволуција (биологија)|Теорија еволуције]] проучава настанак и променљивост живота
* [[Медицина]], [[антропологија]] и [[психологија]] науке су које се баве човеком. Медицина његовим физичким и психичким здрављем, психологија целокупним понашањем (и болесним и здравим), а антропологија проучава човека из свих могућих погледа, материјалних, духовних и душевних, и покрива дуге временке периоде. Укратко, док лекари помажу људима да буду телесно здрави, психолози се баве понашањем, а антрополози покушавају схватити целину.
Ред 139:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = A| first = Campbell N..| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA| year = 1996| isbn = 978-0-8053-1957-6| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar| year = 2009| origyear = 1877| isbn = 978-1-110-19970-9| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv |editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York| year = 1988| isbn = 978-0-309-03783-9| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Packard| first = Alpheus Spring | title = Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution| year = 1901| publisher = Longmans, Green. | location = New York | isbn = 978-0-405-12562-1}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Vernon| first = A.L.| title = Biology: Investigating Life on Earth| location = Boston| publisher = Jones and Bartlett| year = 1995| isbn = 978-0-86720-942-6| pages = 11–18}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Campbell| first = N. A.| year = 2008| title = Biology| publisher = Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Futuyma| first = DJ| title = Evolution| year = 2005| publisher = Sinauer Associates| isbn = 978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}
* {{Cite book| ref = harv | title = Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning | author = De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press | year = 2002| isbn = 978-0-19-515605-8| pages = 44}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Popper| first = Karl Raimund| authorlink = Карл Попер| title = Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge| url = https://books.google.com/books?id=IENmxiVBaSoC| year = 2002| publisher = Routledge| isbn = 978-0-415-28594-0}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Godfrey-Smith| first = Peter| title = Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science| url = https://books.google.com/books?id=-lkvmQEACAAJ| year = 2003| publisher = University of Chicago Press| isbn = 978-0-226-30063-4| pages = 236}}
* {{cite book| ref = harv | last = Alberts| first = Bruce | last2 = Johnson| first2 = A| last3 = Lewis| first3 = J| last4 = Raff| first4 = M| last5 = Roberts| first5 = K| author6 = Walter, P.| title = Molecular Biology of the Cell| edition = 4. | publisher = Garland| year = 2002| isbn = 978-0-8153-3218-3| oclc = 145080076 48122761 57023651 69932405}}
* {{cite book| ref = harv | last = Begon| first = Michael | last2 = Townsend| first2 = CR| last3 = Harper| first3 = JL| title = Ecology: From Individuals to Ecosystems | edition = 4th| publisher = Blackwell Publishing Limited| year = 2005| isbn = 978-1-4051-1117-1| oclc = 57639896 57675855 62131207}}
* {{cite book| ref = harv | last = Campbell| first = Neil| authorlink = |title=Biology| edition = 7th| publisher = Benjamin-Cummings Publishing Company| year = 2004| isbn = 978-0-8053-7146-8| oclc = 71890442}}
* {{cite book| ref = harv | last = Colinvaux| first = Paul| authorlink = |title=Why Big Fierce Animals are Rare: An Ecologist's Perspective| edition = reissue| publisher = Princeton University Press| year = 1979| isbn = 978-0-691-02364-9| oclc = 10081738 24132192}}
* {{cite book| ref = harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance| url = http://books.google.com/books?id=pHThtE2R0UQC| year = 1982| publisher = Harvard University Press| isbn = 978-0-674-36446-2}}
* {{cite book| ref = harv | last = Hoagland| first = Mahlon| title = The Way Life Works| edition = reprint| publisher = Jones and Bartlett Publishers inc| year = 2001| isbn = 978-0-7637-1688-2| oclc = 223090105 45487537}}
* {{cite book| ref = harv | last = Janovy| first = John Jr.| title = On Becoming a Biologist| edition = 2nd| publisher = Bison Books| year = 2004| isbn = 978-0-8032-7620-8| oclc = 55138571 56964280}}
* {{cite book| ref = harv | last = Johnson| first = George B.| authorlink = |title=Biology, Visualizing Life| publisher = Holt, Rinehart, and Winston| year = 2005| isbn = 978-0-03-016723-2| oclc = 36306648}}
* {{cite book| ref = harv | last = Tobin| first = Allan| last2 = Dusheck| first2 = Jennie| title = Asking About Life| edition = 3rd| publisher = Wadsworth| location = Belmont, CA| year = 2005| isbn = 978-0-534-40653-0}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Milestones in microbiology : 1546 to 1940| year = 1999| publisher = ASM Press| location = Washington, DC| isbn = 978-1-55581-142-6| edition = 3rd |editor-last=Brock|editor-first=Thomas D.}}
* {{Cite book| ref = harv | editor1-first=Joseph G. |editor1-last=Gall| title = Landmark papers in cell biology : selected research articles celebrating forty years of the American Society for Cell Biology| year = 2001| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Plainview, NY| isbn = 978-0-87969-602-3}}
* {{cite book| ref = harv | last = Peters| first = James Arthur| title = Classic papers in genetics | year = 1959| publisher = Prentice-Hall | url = http://www.archive.org/details/classicpapersing00pete }}
* {{Cite book| ref = harv | editor-last=Linder|editor-first=Patrick| title = Landmark papers in yeast biology| year = 2004| publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press| location = Woodbury N.Y.| isbn = 978-0-87969-643-6|editor2-first=David |editor2-last=Shore|editor3-first=Michael N. |editor3-last=Hall}}
* {{cite book| ref = harv | last = Mayr| first = Ernst| title = The growth of biological thought : diversity, evolution, and inheritance| year = 2000| publisher = Harvard University Press| location = Cambridge| isbn = 978-0-674-36446-2| others = 12th printing}}
* {{cite book| ref = harv | last = Miall| first = Louis Compton | title = History of biology | publisher = Watts & co. | year = 2007| edition = E-book | origyear = 1911| isbn = 978-0-8240-9118-7| url = http://books.google.com/books?id=qJ89AAAAIAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false}} Has a chronological table of publications in an appendix.
* {{cite book| ref = harv | last = Overmier| first = Judith A.| title = The history of biology : a selected, annotated bibliography| year = 1989| publisher = Garland Pub| location = New York| isbn = 978-0-8240-9118-7}}
* {{Cite book| ref = harv |editor-first=Gunther Siegmund |editor-last=Stent| title = Papers on bacterial viruses | publisher = Little, Brown | year = 1965| url = http://www.archive.org/details/papersonbacteria00sten}}
* -{Isaac Asimov: ''Geschichte der Biologie.'' Fischer, Frankfurt/Main 1968.}-
* -{Änne Bäumer: ''Geschichte der Biologie.''}-
** Band 1: ''Biologie von der Antike bis zur Renaissance.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-631-43312-6| pages = }}
** Band 2: ''Zoologie der Renaissance, Renaissance der Zoologie.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-631-43313-3| pages = }}
** Band 3: ''17. und 18. Jahrhundert.'' Lang, Frankfurt am Main [u. a.]. {{page| year = 1996| isbn = 978-3-631-30317-7| pages = }}
* Neil A. Campbell, Jane B. Reece: ''Biologie.'' 6. Auflage. Pearson Studium, München. {{page| year = 2006| isbn = 978-3-8273-7180-5| pages = }}
* Christian Göldenboog: ''Das Loch im Walfisch. Die Philosophie der Biologie.'' Klett-Cotta, Stuttgart 270 S. {{page| year = 2003| isbn = 978-3-608-91991-2| pages = }}
* Ilse Jahn (Hrsg.): ''Geschichte der Biologie. Theorien, Methoden, Institutionen, Kurzbiographien.'' 3. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2002| isbn = 978-3-8274-1023-8| pages = }}
* Dieter Klämbt, Horst Kreiskott, Bruno Streit: ''Angewandte Biologie.'' VCH, Weinheim. {{page| year = 1991| isbn = 978-3-527-28170-1| pages = }}
* Ernst Mayr: ''Das ist Biologie. Die Wissenschaft des Lebens.'' Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2000| isbn = 978-3-8274-1015-3| pages = }}
* -{Ernst Mayr: ''Die Entwicklung der biologischen Gedankenwelt. Vielfalt, Evolution und Vererbung.'' Springer, Berlin 2002 (Nachdruck der Ausgabe 1984).}-
* -{Heinz Penzlin: ''Die theoretischen Konzepte der Biologie in ihrer geschichtlichen Entwicklung.'' In: ''Naturwissenschaftliche Rundschau.'' Band 62, Nr. 5, 2009, {{ISSN|0028-1050}}. pp. 233–243.}-
* William K. Purves u. a.: ''Biologie.'' 7. Auflage. Spektrum, Heidelberg. {{page| year = 2006| isbn = 978-3-8274-1630-8| pages = }}
* -{Georg Toepfer: ''Historisches Wörterbuch der Biologie. Geschichte und Theorie der biologischen Grundbegriffe.'' 3 Bände. Metzler, Stuttgart 2011.}-
{{refend}}
|