Анексија Босне и Херцеговине Аустро-Угарској — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
У [[Краљевина Србија|Србији]] је [[анексија]] изазвала велико узбуђење, јер се осјећало да се [[Аустрија]] тиме учвршћује на [[Балканско полуострво|Балкану]], да дубоко погађа националну будућност [[Срби|српства]] и да жели да пресијече све наде у будућност велике самосталне српске државе. [[Срби]] су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим престоницама, створили [[Народна одбрана|Народну одбрану]] са циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе, и образовали ([[24. фебруар]]а [[1909]]) концентрациону владу под председништвом [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].
 
Под притиском општег нерасположења у [[Европа|Европи]], у жељи да спору одузме европски карактер, [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] је са [[Турско царство|Турском]] склопила споразум ([[26. фебруар]]а), платила јој [[Одштета|одштету]] од 52 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте, прије но што дође до конференције великих сила, коју је предлагала [[Руско царство|Русија]]. Руско посредовање спријечила [[Немачко царство|Њемачка]] пријетњом у [[Петроград]]у, због чега је [[Србија]] морала да се покори, али посредовањем [[Британско царство|Енглеске]] ослобођена исувише понижавајуће изјаве коју је тражила [[бе]]чка влада. Умјесто ње (31. марта 1909) дала другу изјаву да: нова ситуација створена у Босни и Херцеговини не задире у Србијина права. [[Аустро-Угарска]] том изјавом добила задовољење и сматрала се побједницом, али уствари изгубила.
 
Анексијом Босне и Херцеговине [[српско питање]] добило је европски карактер, јер је у цијелом свету остао утисак да је Аустро-Угарска извела незаконити акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. Поред Србије била је увријеђена и Русија. За Србију овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију [[Народ|народних снага]] и изазвао јачање национализма и националне солидарности.