Анексија Босне и Херцеговине Аустро-Угарској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
Под притиском општег нерасположења у [[Европа|Европи]], у жељи да спору одузме европски карактер, [[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] је са [[Турско царство|Турском]] склопила споразум ([[26. фебруар]]а), платила јој [[Одштета|одштету]] од 52 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте, прије но што дође до конференције великих сила, коју је предлагала [[Руско царство|Русија]]. Руско посредовање спријечила [[Немачко царство|Њемачка]] пријетњом у [[Петроград]]у, због чега је [[Србија]] морала да се покори, али посредовањем [[Британско царство|Енглеске]] ослобођена исувише понижавајуће изјаве коју је тражила [[бе]]чка влада. Умјесто ње (31. марта 1909) дала другу изјаву да: нова ситуација створена у Босни и Херцеговини не задире у Србијина права. [[Аустро-Угарска]] том изјавом добила задовољење и сматрала се побједницом, али уствари изгубила.
Анексијом Босне и Херцеговине [[српско питање]] добило је европски карактер, јер је у цијелом
Литература: ''„[[Свезнање|Општи енциклопедиски лексикон Свезнање]]“'', Београд, 1937, 80.
| |||