Тим Бернерс-Ли — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија Научник | ијек = да
| име = Тим Бернерс-Ли
| слика = Sir Tim Berners-Lee.jpg
| опис_слике = Тим Бернерс-Ли
| датум_рођења = {{датум рођења|1955|6|8| год = да}}
| место_рођења = [[Лондон]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]]
Ред 22:
 
== Каријера ==
[[FileДатотека:Tim Berners-Lee.jpg|thumb|десно|Тим Бернерс-Ли, 2005. године]]
Тим Бернерс-Ли је дипломирао 1976. године на [[Универзитет Оксфорд|Оксфорду]] у Енглеској. Послије тога је провео две године на ''Plessey Telecommunications Ltd'', највећем Британском произвођачу телекомуникацијске опреме. Почетком 1978. године напушта ово радно мјесто и придружује се компанији ''D.G Nash Ltd'', гдје је радио на програму за интелигентне [[Штампач|штампаче]] и „[[мултитаскинг]]” [[Оперативни систем|оперативном систему]].<ref>{{cite web| url = http://www.w3.org/People/Berners-Lee/Longer.html | title = Longer Bio for Tim Berners-Lee | publisher = W3.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
 
Међутим, прави развој његове каријере почиње 1980. године у [[CERN|Церну]] у [[Женева|Женеви]], када је заправо и зачета идеја о [[Веб|свјетској мрежи]]. Он је предложио пројекат који се базирао на [[хипертекст]]у, а презентацију пројекта извршио је путем прототипа крајем исте године.<ref>{{cite web| url = http://www.w3.org/History/1989/proposal.html | title = The original proposal of the WWW, HTMLized | publisher = W3.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref> Исте године Бернерс Ли напушта Церн, да би се вратио у исти 1984. године као сарадник.<ref>{{cite web| url = http://www.w3.org/People/Berners-Lee/FAQ.html#tell | title = Frequently asked questions by the Press - Tim BL | publisher = W3.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref> Одмах по повратку се посвећује добијању потпуног финансирања за развој свог пројекта базираног на хипертексту. У марту 1989. године представио је систем за комуникацију између научника унутар једне јединице Церна, а заснивао се на два принципа: отворени [[дизајн]] и пријенос путем мреже.<ref>{{cite web| url = http://www.livinginternet.com/w/wi_lee.htm | title = Invention Of The Web, Web History, Who Invented the Web, Tim Berners-Lee, Robert Cailliau, CERN, First Web Server | publisher = Livinginternet.com | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref> Пројекат је прихватио Мајк Сендал.<ref>{{cite web| url = http://tenyears-www.web.cern.ch/tenyears-www/Story/WelcomeStory.html | title = 10 Years Public Domain | publisher = Tenyears-www.web.cern.ch | date = 30. 4. 2003. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.achievement.org/autodoc/page/ber1int-1 | title = Sir Timothy Berners-Lee Interview - Academy of Achievement | publisher = Achievement.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
 
== Светска мрежа ==
Прва [[веб-сајт|веб-страница]] пуштена је на мрежу 6. августа 1991. године из Церна на граници са Француском.<ref>{{cite web| url = http://davidgalbraith.org/uncategorized/the-exact-location-where-the-web-was-invented/2343/ | title = David Galbraith’s Blog » Blog Archive » Tim Berners-Lee. Confirming The Exact Location Where the Web Was Invented | publisher = Davidgalbraith.org | date = 8. 7. 2010. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref> Представљајући World Wide Web Тим Бернерс-Ли је рекао:
 
{{цитат|World Wide Web је направљен да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних веб сајтова преко којих људи могу размјењивати идеје.}}
 
[[Изворни код]] свјетске мреже постао је доступан на бесплатној бази 30. априла 1993. године. Дакле, од свог почетка свјетска мрежа је била бесплатна, каква је и данас. До краја 1993. године постојало је 500 [[server|веб-сервера]] и [[проток]] на вебу чинио је један проценат на мрежи, што је у тим почетним годинама био значајан успјех.<ref>{{cite web| url = http://info.cern.ch/ | title = Cern | publisher = Info.cern.ch | date = 30. 4. 2013. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html | title = The World Wide Web project | publisher = Info.cern.ch | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
[[FileДатотека:First Web Server.jpg|thumb|Овај [[NeXT Computer]] који је користио Бернерс-Ли у ЦЕРН-у је постао први веб-сервер на свету]]
 
{{quotation|'''info.cern.ch''' је била адреса првог светског веб-сајта и веб-сервера, који је радио на NeXT компјутеру у CERN. Прва адреса веб-странице је била http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, која садржи информације о WWW пројекту. Посетиоци су могли да сазнају више о хипертексту, техничким детаљима за креирање сопствене веб-странице, па чак ио објашњењу како претраживати Веб за информације. Нема снимака екрана на овој оригиналној страници и, у сваком случају, информације су биле доступне на страници како је развијан WWW пројект. Можете пронаћи каснију копију (1992) на World Wide Web Конзорцијум веб-сајту.<ref>{{cite web| url = http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html| title = The World Wide Web project| author = |date=| work = cern.ch| accessdate = 29. March03. 2016.}}</ref>}}
 
Сљедеће године, 1994, Бернерс-Ли је основао [[W3C]] на Масачусетском универзитету ([[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]). Како је сам рекао, циљ је био да окупи компаније које су спремне да унаприједе стандарде свјетске мреже.<ref>{{cite web| url = http://www.w3.org/Consortium/Patent-Policy-20040205/ | title = W3C Patent Policy | publisher = W3.org | date = 5. 2. 2004. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
 
Интересантно је да је у чланку ''[[Тајмс]]а'' из 1999. године, Тим Бернерс-Ли упутио извињење због косих црта ("//") које се морају уносити приликом сурфовања на свјетској мрежи.<ref>{{cite web| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8306631.stm | title = Technology &#124; Berners-Lee 'sorry' for slashes | publisher = BBC News | date = 14. 10. 2009. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref> Како је рекао у интервјуу, тадашња технологија му је дозвољавала да направи адресе без косих црта, али их је ипак ставио у првобитну верзију.
 
== Тренутни рад ==
* У јуну 2009. године тадашњи премијер Велике Британије, [[Гордон Браун]], објавио је да ће Тим Бернерс-Ли радити на пројекту који би требало да омогући бољи и лакши приступ подацима на мрежи.<ref>{{cite web| url = http://www.w3.org/News/2009#item98 | title = 2009 - W3C | publisher = W3.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* Заједно са професором [[Најџелом Шедболтом]] од априла 2010. године ради на пројекту [http://data.gov.uk data.gov.uk], који је такође финансиран од Владе Велике Британије.<ref>{{cite web| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8597779.stm | title = Ordnance Survey offers free data access | publisher = BBC News | date = 1. 4. 2010. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* У новембру 2009. године лансирао је пројекат [[Фондација Свјетске мреже|Фондације Свјетске мреже]], који је замишљен као пројекат који ће омогућити позитивне промјене овог сервиса.<ref>{{cite web| url = http://www.webfoundation.org/faq/ | title = FAQ – World Wide Web Foundation | publisher = Webfoundation.org | date = 13. 9. 2013. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* Поред многих других пројеката, Бернерс-Ли је предсједник [[Отворени институтт за податке|Отвореног института за податке]].<ref>{{cite web| url = http://www.governmentcomputing.com/news/2012/may/23/open-data-institute-plans-published-cabinet-office?newsfeed=true | title = Government commits £10m to Open Data Institute - Government Computing Network | publisher = Governmentcomputing.com | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
 
== Значајна признања ==
* Један је од 6 чланова Куће славних када је у питању свјетска мрежа.<ref>{{cite web| url = http://botw.org/1994/awards/fame.html | title = BoWeb 94 - WWW Hall of Fame | publisher = Botw.org | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* Магазин [[Тајм (часопис)|''Тајм'']] прогласио га је 1999. године за једног од 100 најважнијих људи двадесетог вијека.<ref>{{cite web| last = Quittner| first = Josh | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990627,00.html | title = Network Designer Tim Berners-Lee | publisher = TIME | date = 29. 3. 1999. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* [[Би-Би-Си]] га је 2002. године прогласио за једног од 100 великих Британаца.<ref>{{cite web| url = http://www.dailymail.co.uk/news/article-134458/100-great-Britons--A-complete-list.html | title = 100 great Britons - A complete list &#124; Mail Online | publisher = Dailymail.co.uk | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* [[Интернет удружење]] уврстило га је 2012. године међу 89 чланова [[Дворана славних интернета|Дворане славних интернета]].<ref>{{cite web| author = 4 hours 21 min ago | url = http://www.internethalloffame.org/inductees/year/2012 | title = 2012 INTERNET HALL of FAME INDUCTEES | publisher = Internet Hall of Fame | date = |accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
* Званично признање за инвенцију свјетске мреже добио је 27. јула 2012. године на Церемонији отварања [[Олимпијске игре|Олимпијских игара]] у Лондону.<ref>{{cite web| last = Friar| first = Karen | url = http://www.zdnet.com/uk/web-inventor-tim-berners-lee-stars-in-olympics-opening-ceremony-7000001744/ | title = Web inventor Tim Berners-Lee stars in Olympics opening ceremony | publisher = ZDNet | date = 28. 7. 2012. | accessdate = 21. 9. 2013.}}</ref>
 
== Публикације ==
* {{Cite book| ref = harv| last1 = Berners-Lee| first1 = Tim| first2 = Mark| last2 = Fischetti| title = Weaving the Web: The Original Design and Ultimate Destiny of the World Wide Web by its inventor| location = Britain| publisher = Orion Business| year = 1999| isbn = 978-0-7528-2090-3| pages = }}
* Berners-Lee, T. (2010). ''Long Live the Web''. ''Scientific American''. '''303''' (6): 80—85.
* Shadbolt, N.; Berners-Lee, T. (2008). ''Web science emerges''. ''Scientific American''. '''299''' (4): 76—81.
Ред 65:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Tim Berners-Lee}}
* {{званични веб-сајт|http://www.w3.org/People/Berners-Lee/}}
* [http://www.w3.org/People/Berners-Lee/ Tim Berners-Lee] на сајту W3C
* [http://www.w3.org/History/19921103-hypertext/hypertext/WWW/TheProject.html Прва World Wide Web страница]