Википедија

Марксизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 9:
Према филозофском схватању историје, '''марксизам''' полази од претпоставке историјског материјализма који је сажето изражен у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације.|| source = }}
 
Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{Cite book| last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987|id=ISBN 978-0-8018-3480-56 | pages = 130}}</ref><ref>{{Cite book| last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003|id=ISBN 978-0-415-24187-18| pages = 107}}</ref>
* третирању материјалних услова људског живота и [[друштвени односи|друштвених односа]] као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном историјском тренутку
* поставци да [[свест]] људи огледану у њиховој идеологији и култури одражава материјалне услове и односе у производњи, расподели, размени и потрошњи једног друштва
Ред 111:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Engels| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Engels| title = Manifesto of the Communist Party| year = 1888| location = London| pages = Footnote| url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1| accessdate = 15. 3. 2015}}
* {{Cite book | ref = harv| last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003|id=ISBN 978-0-415-24187-18| pages = 107}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987|id=ISBN 978-0-8018-3480-56 | pages = 130}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Bourne| first = Peter G.| year = 1986| publisher = Dodd, Mead & Company| location = New York| title = Fidel: A Biography of Fidel Castro| ref = Bou86}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Callinicos| first = Alex| authorlink = Alex Callinicos| year = 2010| origyear = 1983| publisher = Bookmarks| location = Bloomsbury, London| isbn = 978-1-905192-68-7| title = The Revolutionary Ideas of Karl Marx| ref = Cal10}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Марксизам”