Светска банка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 11:
| седиште = Вашингтон, САД
| председник = Jim Yong Kim
| земље_чланице = 189 (IBRD)<ref name="Member Countries">/en/about/leadership/members Boards of Executive Directors – Member Countries] .
| матична_организација = ''World Bank Group''
| службени_језици = енглески
Ред 17:
}}
'''Светска банка''' ({{јез-ен|World Bank}}) је међународна [[организација]], основана децембра 1945. године која је [[одговор]]на за обезбеђивање финансија<ref>{{cite web | title = About Us | publisher = World Bank | date = 14. 10. 2008. | url = http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,pagePK:50004410~piPK:36602~theSitePK:29708,00.html | accessdate = 9. 11. 2008.}}</ref> и давање савета [[држава|земљама]] како би се повећао економски развој и смањило сиромаштво, али и очувале међународне инвестиције. Седиште се налази у Вашингтону, а локалне канцеларије постоје у 124 [[земља|земље]]. Састоји се од две институције: [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] (-{IBRD}-), и [[Међународна асоцијација за развој|Међународне асоцијације за развој]] (-{IDA}-). Светска банка је компонента ''[[Група светске банке|Групе светске банке]]''.
Званично објављени циљ Светске банке је [[смањење сиромаштва]]. Међутим, према њеним Члановима споразума, све њене одлуке морају бити усмерене на посвећеност промоцији [[Стране директне инвестиције|страних улагања]] и [[Међународна трговина|међународне трговине]], као и олакшавању [[Инвестиције|капиталних инвестиција]].<ref>Articles of Agreement: as amended effective 16 February 1989.</ref><ref>{{cite web | title = About Us | publisher = World Bank | date = 29. 6. 2011.| url = http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,contentMDK:20049563~pagePK:43912~menuPK:58863~piPK:36602,00.html#I1 | accessdate = 14. 8. 2011.}}</ref>
== Историја Светске банке ==
[[Светска банка]] основана је 1944. године. Од тада па до данас [[Светска банка]] се проширила из једне институције у блиско повезану групу од 5 развојних институција , као што су : Међународно удружење за развој, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), Мултилатерална агенција за гарантовање (МИГА), Међународни центар за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) и Светска банка. У исто време настаје и [[Међународни монетарни фонд]] (ММФ). [[Светска банка]] и [[Међународни монетарни фонд]] су обе са седиштем у Вашингтону, и блиско сарађују једни са другима.
Иако су многе земље представљене на конференцији у Бретон Вудсу, САД и Велика Британија су најмоћнији у присуству и доминирали су преговорима.<ref>Голдман, Мајкл . Империал Природа: Светска банка и Борбе за социјалну правду у доба глобализације. Нев Хавен, ЦТ: Иале Университи Пресс. {{page| year = 2005| isbn = 978-0-300-11974-9| pages = }}</ref>
=== {{anchor|Early History|1944|1974|1944—1974}} 1944–1974 ===
Пре 1974, кредити за реконструкцију и развој које је обезбедила Светска банка су били релативно су мали. Особље банке било је свесно потребе успостављања поверења у банку. [[Fiscal conservatism|Фискални консервативизам]] је владао, и захтеви за кредит су морали да испуњавају строге критеријуме.<ref name="Goldman 2005">{{Cite book | title = Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization | last = Goldman| first = Michael| year = 2005| publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT | isbn = 978-0-300-11974-9| pages = }}</ref>{{rp|56–60}}
Прва земља која је добила зајам Светске банке била је Француска. Председник банке у то време, [[John J. McCloy|Џон Маклој]], изабарао је Француску уместо два друга подносиоца пријаве, Пољску и Чиле. Зајам је био за УС$250 милиона, половину тражене суме, и дошао је са строгим условима. Француска морала да се сложи да произведе уравнотежен буџет и да прида приоритет отплати дуга Светској банци над другим владама. Особље Светске банке је пажљиво пратило коришћење средстава како би се осигурало да француска влада испуњава услове. Поред тога, пре одобрења кредита, [[стејт департмент]] је наложио француској влади да њени чланови који су повезани са комунистичком партијом би прво требали бити уклоњени. Француска влада се сложила и уклонила [[Communist Party of Ghana|комунистичку]] [[coalition government|каоалициону владу]] - такозвани [[Подјела власти|трипартит]]. У року од неколико сати, одобрен је зајам за Француску.<ref name="Bird 1992">{{Cite book | title = The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment | last = Bird| first = Kai| year = 1992| publisher = Simon & Schumpeter | location = New York, NY | isbn = 978-0-671-45415-9| pages = }}</ref>{{rp|288, 290–291}}
Кад је [[Маршалов план]] ступио на слагу 1947. године, многе европске земље су почеле да примају помоћ из других извора. Суочена са овом компетицијом, Светска банка је померила свој фокус на неевропске земље. До 1968, њени зајмови су били [[Earmark (finance)|намењени]] за извођење инфраструктурних радова, као што су луке, аутопутеви и електране, који би произвели довољно прихода да омогући земљи зајмопримаоца враћање кредита. Године 1960, [[International Development Association|Међународна асоцијација за развој]] је формирана (за разлику од УН фонда званог СУНФЕД), која је пружала меке зајмове (испод тржишне каматне стопе) земљама у развоју.
=== 1974–1980 ===
Од 1974 до 1980 банка се концентрисала на испуњавање основних [[потреба]] људи у [[Zemlja u razvoju|земљама у развоју]]. Величина и број зајмова је знатно увећана будући да су циљеви задуживања проширени са инфраструктуре у социјалне услуге и друге секторе.<ref name="World Bank Historical Chronology 1970-1979">{{cite web | title = World Bank Historical Chronology: 1970–1979 | publisher = World Bank Group | last = Bank| first = World| url = http://go.worldbank.org/847R4CBE80 | accessdate = 31. 5. 2012.}}</ref>
Ове промене се могу приписати [[Robert McNamara|Роберту Макнамари]], који је именован за председништво 1968. године одлуком [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]].<ref name="Goldman 2005" />{{rp|60–63}} Макнамара замолио банкарског ризничара [[Eugene Rotberg|Јуџина Ротберга]] да тражи нове изворе капитала изван северних банака које су биле примарни извори финансирања. Ротберг је користио глобално тржиште обвезница да повећа капитал који је доступан банци.<ref name="Rotberg 1994">{{Cite encyclopedia | title = Financial Operations of the World Bank | last = Rotberg| first = Eugene| encyclopedia = Bretton Woods: looking to the future: commission report, staff review, background papers | year = 1994| publisher = Bretton Woods Commission | location = Washington, D.C. | url = http://external.worldbankimflib.org/uhtbin/cgisirsi/x/0/0/5/?searchdata1=219610%7Bckey%7D#_}}</ref> Једна последица периода ублажавања сиромаштва је био брз раст [[developing countries' debt|дуга Трећег света]]. Од 1976. до 1980. дуг земаља у развоју растао је просечном годишњом стопом од 20%.<ref name="Mosley et al. 1995">{{Cite book | title = Aid and Power: The World Bank and Policy Based Lending, 2nd Edition | last = Mosley| first = Paul| last2 = Harrigan| first2 = Jane| last3 = Toye| first3 = John| year = 1995| volume = 1 | publisher = Routledge | location = Abington, UK | isbn = 978-0-415-13209-1| pages = }}</ref><ref name="Toussaint 1999">{{Cite book | title = Your Money or Your Life!: The Tyranny of Global Finance | last = Toussaint| first = Eric| year = 1999| publisher = Pluto Press | location = London, UK | isbn = 978-0-7453-1412-9| pages = }}</ref>
Године 1980. је успостављен Управни суд Светске банке да одлучује у споровима између Групе Светске банке и њеног особља у случајевима тврдњи о непоштовању уговора о запошљавању или услова именовања на функцију.<ref name="World Bank Admin Tribunal 2012">{{cite web | title = World Bank Administrative Tribunal | publisher = World Bank Group | last = Bank| first = World| url = http://lnweb90.worldbank.org/crn/wbt/wbtwebsite.nsf/%28resultsweb%29/about?opendocument | accessdate = 14. 8. 2011.}}</ref>
=== 1980–1989 ===
Године 1980. Макнамара је уступио место [[Alden W. Clausen|Олдену Клаузену]] кога је номиновао амерички [[председник Сједињених Америчких Држава|председник]] [[Џими Картер]].<ref>{{cite web | url = https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html | date = 25. 1. 2013. | publisher = ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' | title = A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89 | last = SCHWARTZ| first = NELSON D. | accessdate = 27. 10. 2016. | quote = Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.sfgate.com/bayarea/article/Tom-Clausen-BofA-World-Bank-head-dies-4218430.php | title = Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies | publisher = SFGate | accessdate = 27. 10. 2016. | quote = That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank. | date = 23. 1. 2013.}}</ref> Клаузен је заменио многе чланове Макнамариног особља и направио је другачији акценат мисије. Његова одлука из 1982. да замени главног економисту банке, [[Hollis B. Chenery|Халис Ченери]], са [[Anne Krueger|Аном Кругер]] је пример тог новог фокуса. Кругер је била позната по њеном критицизму финансирања развоја и по описивању влада [[Трећи свет|Трећег света]] као „земље које [[rent-seeking|траже закуп]]”.
Током 1980-тих банка је наглашавала кредитирање сервисирања дуга Трећег света, и политике [[structural adjustment|структуралног прилагођавања]] дизајниране да се рационализују економије земаља у развоју. [[Уницеф|УНИЦЕФ]] је известио током касних 1980-тих да су програми структуралног прилагођавања Светске банке били одговорни за „редуковане здравствене, нутриционе и образовне нивое десетине милиона деце у Азији, Латинској Америци и Африци”.<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor2 = Jolly, Richard | editor3 = Stewart, Frances | year = 1987| publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY | isbn = 978-0-19-828609-7| pages = }}</ref>
=== 1989–садашњост ===
Ред 51:
Почевши од 1989, као одговор на оштре критике многих група, банка је почела са укључивањем група за заштиту животне средине и невладиних организација у зајмове ради ублажавање ранијих ефеката својих развојних политика које су изазвале критике.<ref name="Goldman 2005" />{{rp|93–97}} Такође је формирала имплементациону агенцију, у складу са Монтреалским протоколима, да би се зауставило оштећење озонског слоја Земљине атмосфере путем укидања употребе 95% хемикалија које оштећују озонски омотач, са циљним датумом 2015. године. Од тада, у складу са својих такозваних „Шест стратешких тема”, банка је успоставила различите додатне регулације ради заштите животне средине уз промовисање развоја. На пример, 1991. године банка је најавила да ради заштите од дефорестације, посебно у Амазону, неће финансирати никакве комерцијалне сече или инфраструктурне пројекте који штете околини.
У циљу промовисања глобалних јавних добара, Светска банка покушава да контролише заразне болести попут маларије, испоручујући вакцине у неколико делова света и придружујући се превентивним снагама. Године 2000. банка је објавила „рат против [[Сида|АИДС]]-а”, а 2011. банка се придружила партнерству за заустављање [[Туберкулоза|туберкулозе]].<ref name="World Bank Results 2012">{{cite web | title = Results| publisher = World Bank Group| last = Bank| first = World| url = https://www.worldbank.org/results/| accessdate = 31. 5. 2012.}}</ref>
Традиционално, на темељу прећутног разумевања између Сједињених Држава и Европе, [[World Bank presidential election, 2012|председник Светске банке]] је увек био изабран међу кандидатима које су номиновале Сједињене Државе. Године 2012, по први пут, два кандидата који нису САД грађани су била номинована.
Ред 79:
=== Гласачка моћ ===
Године 2010. гласачке моћи Светске банке су биле ревидирана како би се повећали гласачки удели земаља у развоју, нарочито Кине. Земље са највише гласачке моћи сада су Сједињене Државе (15,85%), Јапан (6,84%), [[Кина]] (4,42%), Немачка (4,00%), Велика Британија (3,75%), Француска (3,75%), [[Индија]] (2,91%),<ref>{{cite news| title = Developing nations get more say in World Bank affairs| url = http://timesofindia.indiatimes.com/india/Developing-nations-get-more-say-in-World-Bank-affairs/articleshow/5858176.cms| accessdate = 5. 4. 2014.| newspaper = The Times of India| date = 26. 4. 2010.}}</ref> Русија (2,77%), Саудијска Арабија (2,77%) и Италија (2,64%). Према променама познатим као „Реформа гласа - фаза 2“, земље осим Кине које су забележиле значајне добитке обухватале су [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]], [[Турска|Турску]], [[Мексико]], [[Сингапур]], [[Грчка|Грчку]], [[Бразил]], [[Индија|Индију]] и [[Шпанија|Шпанију]]. Гласачка моћ већине развијених земаља је смањена, заједно са неколико земаља у развоју, попут [[Нигерија|Нигерије]]. Гласачке моћи Сједињених Држава, Русије и [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] су непромењене.<ref name="IBRD Voting Power Realignment 2010">{{Cite report | title = IBRD 2010 Voting Power Realignment | publisher = World Bank Group | year = 2010| author = International Bank for Reconstruction and Development | url = http://siteresources.worldbank.org/NEWS/Resources/IBRD2010VotingPowerRealignmentFINAL.pdf | accessdate = 14. 8. 2011.}}</ref><ref name="Veloo 2010">{{Cite news | title = China given more influence in World Bank | author = Veloo, Betsy May | date = 26. 4. 2010. | publisher = RTHK | url = http://www.rthk.org.hk/rthk/news/englishnews/news.htm?main&20100426&56&663699 | accessdate = 26. 4. 2010.}}</ref>
Промене су извршене с циљем да се гласање учини универзалнијим у погледу стандарда, засновано на правилима са објективним индикаторима и транспарентно, између осталог. Сада, земље у развоју имају већи утицај у гласачком моделу, што је посебно подржала Европа. Поред тога, гласачка моћ је заснована на економској величини као и доприносима Међународној асоцијацији за развој.<ref name="Stumm 2011">{{Cite news | title = World Bank: More responsibility for developing countries | last = Stumm| first = Mario| date = March 2011 | publisher = D+C | url = http://www.dandc.eu/articles/193054/index.en.shtml | accessdate = 12. 8. 2011.}}</ref>
== Табела одобрења ==
Следећа табела наводи 15 највиших ДАЦ петоцифрених сектора<ref>{{cite web | url = http://iatistandard.org/202/codelists/Sector/ | title = DAC 5 Digit Sector | publisher = The IATI Standard | accessdate = 4. 9. 2016.}}</ref> којима је Светска банка доделила средства, као што је наведено у њеним публикацијама [[International Aid Transparency Initiative|Иницијативе за транспарентност међународне помоћи]] (ИАТИ). Светска банака наводи на вебсајту ИАТИ регистра да ће додељене суме „покрити 100% of [[Међународна банка за обнову и развој|ИБРД]] и [[International Development Association|ИДА]] развојних токова” али да други развојни токови неће бити покривени.<ref>{{cite web | url = https://iatiregistry.org/publisher/about/worldbank | title = About - The World Bank - IATI Registry | accessdate = 4. 9. 2016.}}</ref>
{| class="sortable wikitable"
| |||