Висарион Григоријевич Бјелински — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{ФФП032018}}
[[Датотека:Vissarion Belinsky by K Gorbunov 1843.jpg|мини]]
'''Висарион Григоријевич Бјелински'''(Vissarion Grigor’evič Belinskij)<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=7985|title=Bjelinski, Visarion Grigorijevič| last =|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> (Сумелина, [[1811]] — [[Санкт Петербург]] [[1848]]) био је руски књижевни критичар, један је од [[Русија|руских]] напредних [[Демократија|демократа]], који се успротивио царској страховлади и њеним прогонима.
== Биографија ==
Висарион Бјелински се родио у породици војно-поморског лекара и свештеничког унука [[Григорија Никифоровича Бјелинског]] у Свеаборгу (Данас део [[Хелсинки]]ја,Финска) 1811. године. Рано детињство је провео у Финској, а затим је његов отац добио службу у родном крају у селу [[Пенза|Чембар код Пензе]].Гимназију је уписао 1825, али је незадовољан знањем које му нуди, напустио како би ступио на [[Московски универзитет]]<ref name=":1">{{Cite web|url=https://dusankovacev.wordpress.com/2015/09/29/%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%87-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BB/|title=Висарион Бјелински| last =|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
Након боловања 1831. г које се развило на туберкулозној основи, остао је без материјалних средстава за живот, али је са својим професором Иваном Надеждиним покренуо часопис ''Телескоп'' и одмах почео да се бави књижевном критиком.<ref name=":0" /> Надеждин је уређивање ''Телескопа'' 1935. г. сасвим препустио Бјелинском. Те године се упознао са [[Маријом Васиљевом Орловом]] (венчали су се 1843). Ћерку Олгу су добили 1845. године, а сина Владимира 1847. и Веру 1849. Владимир и Вера су умрли у раном детињству. Свој тежак, затворени и својеглави карактер испољавао је и према породици. Власт је [[1836]]. г. забранила часопис и оставила Бјелинског без средстава за живот. Сналазио се како је знао и умео, борио се против болести, помагали су му и другови. Године 1937. је издао „Руску граматику“, анонимно уређивао ''Московски посматрач'' (''Московский наблюдатель''), објављивао драме и чланке.<ref name=":2">{{Cite news|url=https://dusankovacev.wordpress.com/2015/09/29/%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%B1%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%87-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BB/|title=Висарион Бјелински, поклич делатне слободе|date = 28. 9. 2015.|work=ДУШАН КОВАЧЕВ|access-date = 1. 8. 2018.|language=sr-RS}}</ref>
== Педагошка мисао ==
Веома рано је овладао [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегеловом]] дијалектиком, али је одбацио Хегелов систем који је оправдавао руску [[Монархија|монархију,]] као и [[мистицизам]] немачке дијалектичке филозофије.Тако се Бјелински својим филозофским и социјалним ставовима уздигао изнад Хегела.<ref name=":3">{{Cite book|title=Баспитање кроз историјске епохе| last =Јелена Петровић|first=Стојан Ценић|publisher=Универзитет у Нишу Учитељски факултет у Врању|year=2005|id=|location=Врање|pages=.199,200}}</ref>Пошто се посветио књижевном раду као велики критичар, Бјелински је много пажње поклонио ''питањима [[Васпитање|васпитања,]]'' просвећивања и културног напретка народа.Он се одушевљавао домаћом, народном културом и био противник [[Ропство|ропске]] покорности страној култури.Бјелински није само критиковао стране утицаје, већ је и сам радио на унапређивању сопствене културе и [[Књижевност|књижевности]]. Дакле, љубав према свом народу прожима се с љубављу према целом човечанству. На једном месту каже: ,,Ко не припада својој домовини,тај не припада ни човечанству." Идеја човечности, једна је од најважнијих основа ''[[Морално васпитање|моралног васпитања]]'', према Бјелинском ,садржана у следећој мисли: ,,Средство и поступак васпитања треба да буде љубав, а циљ-човечност."<ref name=":3" />
У вези са ''развојем'' детета, Бјелински се није слагао са мишљењем [[Џон Лок|Лока]] да је душа детета ,,tabula rasa", већ да је дете ,,човек са способностима". За развој детета важна је његова унутрашња организација од које зависе многе [[Интелигенција|интелектулане]] особине, као што је темперамент, карактер, памћење, пажња, итд. Према томе васпитање није свемоћно, али од њега ипак зависи да ли ће човек постати добар или лош.<ref name=":2" />
| |||