Пољска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Измена ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 113:
Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насеље [[Бискупин]], који потиче из времена [[Лужичка култура|Лужичке културе]] из раног [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], од око [[700. п. н. е.]]
Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе. Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата. Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.<ref name="muzeumczestochowa.pl">{{cite web | url=http://www.muzeumczestochowa.pl/wp-content/uploads/2012/11/folder.pdf | title=Z mroku dziejów. Kultura Łużycka | publisher=Muzeum Częstochowskie. Rezerwat archeologiczny (Museum of Częstochowa) | year = 2007| accessdate = 9. 1. 2013. | author=Maciej Kosiński, Magdalena Wieczorek-Szmal | quote=... kultura łużycka nie tworzyła jednej zwartej całości. Jak się wydaje, jej skład etniczny był niejednorodny. | isbn = 978-83-601281-1-4 | format=PDF file, direct download 1.95 MB| pages = 3–4}}</ref>
=== Династија Пјастовића (966—1385) ===
Ред 353:
Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута [[2004]], а до [[2007]]. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.
[[Термоелектрана|Термоцентрале]] које троше [[угаљ]] или [[лигнит]] стварају 94% [[Електрична енергија|електричне енергије]] Пољске<ref name="Stanczak">{{cite web| url = http://www.lemonde.fr/planete/article/2008/12/05/gros-pollueur-la-pologne-en-premiere-ligne-des-discussions_1127257_3244.html | title = Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions| accessdate = 5. 3. 2018}}</ref>.
=== Привреда у бројкама ===
* '''[[Бруто домаћи производ]] (2008) :''' 666,05 милијарди $<ref name=imf2>{{cite web| url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/01/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=964&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=43&pr.y=8 | title = Poland| publisher = International Monetary Fund| accessdate = 22. 4. 2009}}</ref>
** [[привредни раст]] [[2008]]. : 4,9 %
** средњи привредни раст 1990—2006 : 4,73 %
Ред 381:
[[Датотека:Altar_of_Veit_Stoss,_St._Mary's_Church,_Krakow,_Poland.jpg|лево|мини|200п|Олтар у Богородичној цркви у Кракову]]
Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени: [[папа Јован Павле II]], физичар и хемичар [[Марија Кири|Марија Склодовска Кири]],<ref>{{cite web | author = |url= http://heritage.bnf.fr/france-pologne/fr/marie-curie-art | title = Maria Sklodowska. La jeunesse | work = mariecurie.science.gouv.fr | publisher = |date=| accessdate = 5. 3. 2018.}}</ref> астроном [[Никола Коперник]],<ref name="copernicus">{{cite web | author = |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/136591/Nicolaus-Copernicus | title = Nicolaus Copernicus | work = www.britannica.com | publisher = |date=| accessdate = 10. 10. 2008}}</ref> композитори [[Фредерик Шопен]]{{sfn|Michałowski|Samson||pp=}}{{sfn|Alain|1993|pp=}} и [[Кшиштоф Пендерецки]], сликар [[Јан Матејко]].
Пољски народни плесови [[Мазурка|мазурке]] и [[Полонеза|полонезе]] су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.
[[Пољска књижевност]] се зачела око 1100.<ref name="LIT01">{{cite web | last = Koca| first = B. | year = 2006| url = http://info-poland.icm.edu.pl/web/arts_culture/literature/overview/link.shtml | title = Polish Literature — The Middle Ages (Religious writings) | accessdate = 5. 3. 2018}}</ref> Њени најсјајнији представници су: [[Јан Кохановски]], [[Адам Мицкјевич|Адам Мицкијевич]], [[Хенрик Сјенкјевич]], [[Станислав Виспјански]], [[Болеслав Прус]], [[Јулијус Словацки]], [[Станислав Лем]], [[Чеслав Милош]] и [[Вислава Шимборска]].
Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од [[романика|романике]] до [[Модерна архитектура|модерне]]. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у [[Торуњ]]у и [[Малборк]]у. [[Замошћ]] је пример града грађеног по [[Ренесансна архитектура|ренесансном]] идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу [[Неоготика|неоготичке архитектуре]].
Ред 400:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| first1 = Kornel| last1 = Michałowski| first2 = Jim| last2 = Samson| title = Fryderyk Franciszek Chopin | year = | editor = L. Macy | chapter = | chapterurl = | publisher = Grove Music Online| location = | id = | url = http://www.grovemusic.com}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Alain| first = Rey| coauthors = | title = Le petit Robert 2 : (dictionnaire universel des noms propres, alphabétique et analogique) | year = 1993| editor = | chapter = | chapterurl = | publisher = Le Robert, Paris, FRANCE | location = INIST-CNRS, Cote INIST : L 22712 | isbn = 978-2-85036-210-1 | url
{{refend}}
| |||