Социјализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 46:
Социјалдемократе, демократски социјалисти, анти-ауторитарни комунисти, анархисти и "небољшевички марксисти" не подржавају бољшевички и "марксистичко-лењинистички" приступ изградњи социјалистичког друштва.
 
Савремени марксисти сматрају бољшевизам и марксизам-лењинизам искривљењем и изопачењем племенитих идеја [[Маркс]]а и [[Енгелс]]а о социјалној правди, јер они нису били против политичке демократијe током изградње социјализма.<ref>[http://komunist.free.fr/arhiva/mar2004/markovic.html Goran Markovic: Socijalizam - duh proslosti?<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
У Критици Готског програма, Грађанском рату у Француској, Манифесту и другим радовима [[Маркс]] указује да се социјалистички преображај треба учинити у облику демократског политичког режима, те да је први циљ "освајање демократије".
 
У овим делима, [[Маркс]] на језгровит начин говори, између осталог, о држави, и даје скицу транзицијске државе која је демократска радничка власт. У тој скици, нема места за логоре, стрељање и протеривање. Социјалистичка изградња је супротна владавини партијске елите и аутократским односима у економској сфери. Маркс пише о томе да је ослобођење радништва дело самог радништва (а не мале конспиративне организације професионалних револуционара), о томе да је слобода појединца услов слободе свих, те о томе да је [[Париска комуна]] узор социјалистичке изградње.
 
У Грађанском рату у Француској [[Маркс]] анализира искуство Париске комуне из 1871. и оцењује да је то коначно пронађени политички облик ослобођења радничке класе. „Коначно пронађени облик ослобођења радничке класе“ је власт која је развијала механизме директне демократије у политици и економији, која је увела радничко самоуправљање, поштовала различита, па и супротна политичка мишљења, те дозволила демократско такмичење различитих странака на изборима, која је претворила представничко тело у врховну власт, спојивши законодавну и извршну функцију у његовим рукама, те укинула стајаћу војску и бирократију. Ту нема места за никакву репресију појединаца над друштвом.<ref>[http://www.noviplamen.net/glavna/marks-zivlji-nego-ikad/ Marks življi nego ikad<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
== Демократски социјализам у 21. веку ==