Флувијални процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Флувијални процес''' је [[геоморфолошки процес]] који настаје деловањем сталних линијских токова на нерастворљиве [[стене|стенске масе]]. Сталне линијске водотоке представљају [[река|реке]] и њихове притоке, укључујући и [[поток]]е у којима ток воде никада не престаје. Флувијални процес представља најраспрострањенији, па стога и најзначајнији [[геоморфолошки процес]] на [[копно|копну]].
Линија 40 ⟶ 39:
Количина воде и хидраулички режим водотока се током времена мењају. Стога се дешава да се на истом простору у флувијалном наносу и по више пута смењују крупнији и ситнији материјали. Тако се преко муља и песка таложе шљунак и крупни облуци, преко њих опет песак итд. И у таквим случајевима запажа се, међутим, јасна граница између материјала различите крупноће.
== Морфолошки облици флувијалног процеса ==
У зависноти од тога којим механизмом су настали, морфолошки облици флувијалног процеса се могу поделити на ерозионе и акумулационе облике.
Флувијални ерозиони облици су: речно корито, [[Речна долина|речна долина]], [[Речна тераса|речна тераса]], [[флувијални под]], [[флувијална површ]], итд.
Флувијални акумулациони облици настају таложењем речног материјала на местима где слаби транспортна снага тока реке. Речни материјал је настао ерозијом корита главне реке и њених притока, касније коразијом и спирањем долинских страна. У флувијалне акумулационе облике убрајају се: [[плавина|плавине]], [[речно острво|речна острва]], [[делта|делте]], [[алувијална раван|алувијалне равни]] и [[речна тераса|акумулационе речне терасе]].
== Литература ==
| |||