Вуковар — разлика између измена

м (Разне исправке)
 
По српском извору из 1905. године Вуковар је варош са 267 српских домова (од 1837) у којима је живело 1259 православних душа (од 9719 становника). Иако су по броју становника око 13%, по земљишном поседу Срби су држали 49%. У месту су од јавних здања српска православна црква и комунална школа. Свештенство чине: поп Илија Перкаћански парох и поп Славко Станисављевић капелан родом из Војке. Црква градска је у добром стању, парохија је друге платежне класе, има парохијски дом и библиотеку. Постоји парохијско православно гробље. У граду Вуковару су у исто време око 1905. године деловала три новчана завода. "Српска кредитна банка дд у Вуковару" основана је 1899. године, а преиначена у кредитну задругу 1907. годину да на крају била кредитна банка. Њена деоничка главница износила је 1905. године 89.406 к, а чиста добит за 1907. годину износила је 13.233 к. Управу завода чинили су први људи: управитељ Сима Тепић и председник др Васа Стојановић. Други завод основан још 1876. године био је "Штедионица у Вуковару", са деничком главницом од 120.000 к. То је била национално мешовита интересна група, која је добро пословала. Њена чиста добит износила је за 1907. годину 60.809 к. На челу штедионице били су 1905. године: председник Михајло Михајловић и књиговођа Фрањо Штајнингер. На крају треба поменути "Прву српску опанчарску задругу у Вуковару" основану 1901. године. Њен капитал је био врло мали, удели задругара износили су само 3.000 к, а чист добитак за 1907. годину био је 1.761 к. На челу Управе били су Шока Туцаковић председник и Александар Станишић непознате функције.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
[[Датотека:Buildings_in_Vukovar_(by_Pudelek)_2Vukovar_Street_scene.JPG|десно|мини|250п|ЦентарПрепознатљиве градазграде са препознатљивим сводовима у центру града]]
 
Године 1905. у Вуковару је умро тамошњи трговац Тоша Илић - велики српски добротвор. Тестаментом је овај иначе претплатник листа "Српско коло", оставио лепе поклоне српским градским установама. Дао је друштву "Привредник" - 2000 к, вуковарској српској православној црквеној општини 2.000 к, српском певачком друштву "Јавор" - 500 к и исто толико, добровољном ватрогасном друштву у Вуковару. Није заборавио ни Матицу српску, Српско народно позориште и Српску велику гимназију новосадску - дао је свакој по 100 к.<ref>"Српско коло", Загреб 1905. године</ref>
198

измена