Епископ тимочки Емилијан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.245.39.104 (разговор) на последњу измену корисника Srbbolusic ознака: враћање |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 29:
У монаштво је ступио [[1911]]. године у [[Манастир Светог архангела Гаврила у Кучевишту|манастиру Светог архангела Гаврила]] у [[Кучевиште|Кучевишту]], рукоположио га је за [[ђакон]]а [[митрополит скопски]] [[Вићентије Крџић|Викентије Крџић]] [[15. август]]а исте године. Изабран је [[1913]]. за питомца [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Архијерејског сабора Краљевине Србије]] да заврши [[Теолошки факултет у Атини|Теолошки факултет]] у [[Атина|Атини]]. Ту је дипломирао [[1918]]. и докторирао 1919. године.<ref>[[Сава Вуковић]]: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „др Емилијан (Пиперковић) епископ тимочки 1922-1970“, pp. 185. {{COBISS|ID=162167047}}</ref> Дана [[2. април]]а [[1918]]. постављен је за наставника [[битољ]]ске [[Гимназија|гимназије]] с тим да врши дужност секретара ондашњег [[Патријарх српски Димитрије|Митрополита српског Димитрија]] на [[Крф]]у. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је члан делегације која је преговарала са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]] о присаједињењу нових крајева и успостављању јединствене [[Српска православна црква|Српске патријаршије]].
У чин [[јеромонах]]а рукоположио га је [[Патријарх српски Димитрије|митрополит српски Димитрије]] [[29. јун]]а [[1920]]. године. За суплента реалке у [[Београд]]у постављен је у октобру [[1920]]. године, а већ [[5. октобар|5. октобра]] исте године премештен је у [[богословија Светог Саве у Сремским Карловцима|богословију Светог Саве]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За професора исте богословије унапређен је [[22. март]]а [[1921]]. године. Са тог положаја је дошао на престо [[Епархија тимочка|тимочке Епархије]]. Посвећен је за [[епископ]]а [[23. јануар]]а [[1922]]. године. Свечано устоличење на Епископски престо извршено је тек [[27. март]]а [[1922]]. услед тадашњих оправки двора у [[Зајечар]]у.<ref>
Написао је рад „Један историјски поглед на положај тимочке области“ ([[1924]]). Био је носилац [[Краљевски орден Светог Саве|Ордена Светог Саве]] првог и другог степена, као и [[орден Румунске круне првог степена|ордена Румунске круне првог степена]].<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479#_Toc195687519 Ранко Јаковљевић: Српска тимочка елита почетком 20. века]</ref> У његово време штампан је „[[Летопис Тимочке епархије]]“ у 10 књига штампаних у периоду 1923—1932. {{COBISS|ID=23458316}}
| |||