Заливски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 70:
== Дипломатија ==
У року од неколико сати од почетка инвазије, Кувајт и САД су тражиле заседање [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности]] Уједињених нација, који је усвојио Резолуцију 660, осуђујући инвазију и захтевајући повлачење ирачких трупа.<ref>{{en}} [http://daccessdds.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/575/10/IMG/NR057510.pdf?OpenElement Резолуција 660 УН] {{Wayback|url=http://daccessdds.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/575/10/IMG/NR057510.pdf?OpenElement |date=20070507123241 }}, Приступљено 5. 5. 2013.</ref> [[3. август]]а, Арапска лига је усвојила своју резолуцију осуђујући инвазију и захтевајући повлачење ирачких трупа. Арапска лига је такође захтевала решење овог проблема у њеним оквирима и успротивила се страној интервенцији. 6. августа, Савет безбедности је усвојио Резолуцију 661, уводећи економске санкције Ираку.
Одлука Запада да одбије ирачку инвазију је имала много заједничког са спречавањем ирачке инвазије на Саудијску Арабију, државу која је свету далеко интересантнија од Кувајта. Брзи успех ирачке армије против Кувајта ју је довео у близину нафтних поља Хама, најзначајнијих извора у Саудијској Арабији. Ирачка контрола тих поља као и Кувајта би довела до тога да Ирак задобије велику количину светских разерви нафте. САД, Европа и [[Јапан]] су сматрали могући монопол као велику опасност.
Ред 143:
=== Жртве током рата ===
[[Датотека:Rusting tank at the Highway of Death in Iraq.jpg|мини|десно|200п|Уништени ирачки [[Т-62]] на тзв. ''[[Ауто-пут смрти|Ауто-путу смрти]]'']]
Број жртава Заливског рата је контроверзан. Извештено је да је број погинулих коалиционих војника око 378, али је Министарство одбране изјавило да су губици америчких снага 147 у борби и 325 смрти ван борбе. Велика Британија је претрпела 24 смрти (девет од њих у пријатељској ватри), арапске земље су изгубиле 39 људи (18 Саудијаца, 10 Египћана, 6 из Уједињених Арапских Емирата, 3 Сиријца и 1 Кувајћанин), Француска је изгубила 2 човека. Највеће појединачне губитке коалиционе снаге су претрпеле 25. фебруара 1991. када је ирачки Скад пројектил погодио америчке војне бараке у Дахрану убивши 28 америчких резервиста из Пенсилваније. Број рањеника коалиције је мањи од 1000. Ипак, [[2000]]. године, 183.000 ветерана из Заливског рата, више од четвртине која је учествовала у рату, је означено као трајно онеспособљено од стране Министарства за питање ветерана.<!--(National Gulf War Resource Center 31 May 2000--><ref>[https://web.archive.org/web/20060923034503/http://www.ngwrc.org/?page=article&id=158 NGWRC: Serving veterans of recent and current wars], Приступљено 5. 4. 2013. (archived from [http://www.ngwrc.org/?page=article&id=158 the original] on 23 September 2006)</ref><ref>[http://www.otohns.net/default.asp?id=8945 Of Desert Storm's 700,000 U.S. Troops, 26% Now Disabled] {{Wayback|url=http://www.otohns.net/default.asp?id=8945 |date=20101128052037 }}, June 19, 2000, otohns.com, citing newsrx.com</ref>
Пре рата, Пентагонови званичници су очекивали 30.000-40.000 коалиционих жртава. Дапи Институт је остао усамљен и пред Конгресом је предвидео жртве коалиције испод 6.000. Они су користили ТНДМ модел који је користио историјске податке из претходних ратова да предвиди жртве. Док је Институт био феномално прецизан, то је било зато што су се ирачке оклопне јединице бориле у отвореној пустињи са тенковима постављеним иза пешчаних банкина. Да је ирачка војска користила борбе у урбаном окружењу У Кувајт Ситију и укопала тенкове уместо сакривајући их иза пешчаних банкина, бројке би вероватно биле другачије. ТНДМ модел је користио људске факторе као што је морал и предвидео је да ће врло мало ирачких дивизија пружити отпор. Ово су биле само грубе процене. 120.000 професионалних ирачких војника уз подршку 4.500 хиљаде тенкова, 4.000 оклопних оклопних возила и 3.000 комада артиљерије и са додатних 280.000 регрута наоружаних базукама, минобацачима и тешким митраљезима су чинили силу која је могла да одбаци процену о малом броју жртава. [[Инвазија на Ирак (2003)|Инвазија Ирака из 2003.]] и накнадна окупација Ирака су јасно показали колике жртве могу бити начињене од стране од технолошки инфериорније силе која користи урбану борбу као сакривање и заштиту од артиљеријских и ваздушних напада. Ово је показало како борба у градским условима може да смањи највећу предност коалиције, убијање из велике даљине. Могло се очекивати да би 120.000 војника опремљених са модерним наоружањем изазвало велике жртве у реду од неколико хиљада. Чињеница да се то није десило у Заливском рату није гаранција да се неће десити у будућности.
| |||