Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина — разлика између измена

ЂиованниЂовани Пјерлуиђи да Палестрина је своје огромно композиторско стваралаштво објавио у готово 30 збирки током свог живота. Више од 700 његових музичких дјеладела сачувано је у рукописима. Остао је најпознатији по 104 мисе, иако је компоновао у сваком другом [[Литургија|литургијском]] жанру из свог времена, укључујуċиукључујући и готово 100 [[мадригал]]а.<ref name="AM"/>

Његова техника кориштења -{''[[cantus firmus]]''}- мелодија (веċвећ постојеċепостојеће мелодије која је намењена за један глас) као и мајсторство у употреби полифоније може се у највећој могућој мери уочити код неких његових канонских миса (у којима су један или више делова за глас изведени из другог дела за глас). Његова способност се огледа и у украшавању свечаног [[Литургија|литургијског]] [[Хор|хорскогхор]]ског певања, чинеċичинећи је саставним делом текстуре. Понекад се готово и не разликује од других слободно компонованих деловадела, што је уочљиво из неких његових миса заснованих на мелодијама [[Химна|химне]].

Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина је при компонирањукомпоновању највећег броја његових миса користио технику познату као [[музичка пародија]], при чему је композитор користио властиту музику или музику од других композитора као полазну тачку за ново музичко дело. Многе друге мисе произашле су из музичких идеја његових претходника или савременика. Палестрина је компонирао још једну врсту мисе која је уочљива у девет радова написаних за Мантову. У овим делима, ''Глорија'' и ''Кредо'' секције су тако распоређене да се мелодијска линија за један глас (лат. -{''cantus planus''}-) и полифонија наизменично појављују. Ту је и мала, али важна група миса које су биле компоноване у слободном стилу, где је музички материјал био у потпуности оригиналан. Можда најпознатији пример ове врсте је -{''[[Missa brevis]]''}- („Кратка миса”) за четири гласа.

[[Мотет]]и Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине, од којих их је више од 250 сачувано, показују готово исту разноликост облика и врста као и код миса. Већина њих су у неким јасно дефинисаним облицима, повремено одражавајуċиодражавајући облик литургијског текста, иако се релативно мало заснивају на мелодијама за један глас. Многи од њих парафразирају [[појање]], али са умећем које је подједнако успешно као и код миса. На истом нивоу као и канонске мисе су мотети попут -{''Cum ortus fuerit''}- и -{''Accepit Isus calicem''}-. Овај други наведени мотет је очито био композиторов миљеник - претпоставка заснована на портрету Палестрине где је приказан како рукама држи копију овог дјеладела. Овај портрет се данас чува у Ватикану.

Његових 29 мотета засновано је на текстовима из једне од књига из [[Стари завет|Старог завјетазавета]] под називом ''Песма над песмама''. Ту се могу приметити бројни примери „мадригализама”: кориштење сугестивних музичких фраза евоцирајући сликовите музичке делове, очигледно било за уву или око, а понекад за обоје. У делу [[евхаристија|еухаристијске]] службе (-{''ofertorium''}-), Палестрина потпуно одустаје од старе технике -{''cantus firmus''}- и пише музику у слободном стилу, док у химнама он парафразира традиционалне мелодије, обично у највишем гласу. У [[Библија|библијској]] поетској тужаљци поводом [[Опсада Јерусалима (597. п. н. е.)|вавилонског уништења]] [[Јерусалим]]а под називом [[Јеремијин плач]], он доноси успешан контраст у односу на музичке делове са [[Хебрејски језик|хебрејским]] и латинским текстовима. Музички део са хебрејским текстовима је стилски [[Мелизма|мелизматичанмелизма]]тичан (богато окићен), а други део са латинским текстовима је једноставнији и свечанији. Његови [[магнификат]]ски хвалоспеви су углавном организовани у четири групе по осам хвалоспјевахвалоспева, а свака група се састоји од магнификата заснованог на једном од осам „тонова”: алтернатим структура се овде користи као код миса писаних за Мантову.<ref name="britannica"/>