|
| слика = Srpske_Sklavinije.png
| ширина_слике =
| опис_слике = [[Срби|Српске]] [[Склавинија|склавиније]]
| пуно_име =
| датум_рођења =
'''Свевлад''' је [[легенда]]рни српски [[жупан]] из [[VII век]]а.
Према [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]] и неким другим мање познатим извор, Свевлад се помиње као први познати жупан међу [[балканБалканско полуострво|балканским]]ским [[Срби]]ма.<ref name=":0" /> Код Дукљанина, он се помиње као Сенулат<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf|title=Љетопис попа Дукљанина|last=Поп Дукљанин|year=1988|location=Београд|ref=harv}}</ref>, али његово име се у каснијим преводима транскрибује као Свевлад, на пример, код Орбина и Марулића<ref name=":1">Мавро Орбин (2016) "Краљевство Словена" Ганеша, Београд</ref>. По Летопису и његовим преписима, Свевлад/Сенулат је син и наследник његовог оца Оштроила и унук Сенубалда/Свевлада I<ref name=":0" /><ref name=":1" />.
Према овом документу, Сенубалд је био [[Готи|готски]] краљ, чија је држава највероватније била лоцирана на територији данашње [[Румунија|Румуније]]<ref name=":1" />, тако да се може довести у везу са гепидским[[Гепидско краљевство|Гепидским краљевством]]. Он је послао своја два сина, Оштроила и Тотилу са војском да оснују државе на [[Апенинско полуострво|Апенинском]] и Хелмском[[Балканско (полуострво|Балканском) полуострву]]<ref name=":0" /><ref name=":1" />. Након успостављања државе, Оштроило је послао сина са војском у [[Загорје]] (-{Transmontana}-), али док је Свевлад био у боју, [[Византијско царство|Византинци]] су напали Оштроилову државу и он је погинуо у боју код [[Скадар|Скадра]], који се вероватно одиграо негде између 630. и 652. године. Тада га је наследио Свевлад<ref name=":0" /><ref name=":1" />, који је, бесан Грке који су му убили оца, протеривао хришћане<ref name=":0" /><ref>Jerzy Strzelczyk: Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. {{page|year=2007|isbn=978-83-7301-973-7|pages=}}.</ref>.
Иако је наведен као први познати жупан, он је други владар који се спомиње након доласка [[Срби|Срба]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] током владавине [[ВизантијаВизантијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]]. Први је, према Дукљанину, Оштроило. Према истим изворима, његово присуство на власти није тачно утврђено, али се претпоставља да је владао око [[630]]/[[648]]/[[652]] до око [[660]]. године. Наследио га је његов син [[Селимир]].
О овом легендарном владару немамо довољно података из других савремених извора, због чега се и сматра легендом.
=== Границе државе ===
Непосредно након крајњег стационирања на [[Балканско полуострво|Балкану]], [[Срби]] су основали склавиније, тј. кнежевине. На почетку, било је 6 [[склавинија]], које су само формално признавале власт [[Византијско царство|византијског]] цара -– [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Србија]], [[Дукља]], [[Травунија]], [[Конавли]], [[Захумље]] и [[Паганија]]. За границе Србије, у којој је највероватније владао Свевлад, каже се да је била лоцирана у пределу између токова Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Дрине<ref name=":2">Бубало, Бечановић (2010)</ref>, а њен геополитички центар био је између Пиве, Таре и Лима<ref>Група аутора (1973) "Општа енциклопедија "Larousse" " Вук Караџић, Београд</ref>. Међутим, држава је у почетку обухватала и територију између јужног тока реке Босне и реке Дрине<ref>Михаљчић (2003)</ref>, за коју Ђорђе Бубало каже да се касније издвојила као засебна кнежевина<ref name=":2" /> (могуће за време Свевладовог сина Селимира).
== Референце ==
|
