Црвени Кмери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Израз ''Црвени Кмери'' је сковао камбоџански шеф државе [[Нородом Сиханук]]. Односио се на комунисичке партије у Камбоџи које су прерасле у '''Комунистичку партију Кампућије''' ('''КПК''') и касније '''Партију Демократске Кампућије'''. Организација је била позната и под именом '''Кмерска комунистичка партија''' и '''Национална армија Демократске Кампућије'''.
Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође [[Пол Пот|Пола Пота]], Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је целокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиног рада. Стотине хиљада [[лобања]] и других [[кости]]ју жртава је нађено на пољима смрти .Када се погледа број убијених у односу на број становника (процена око 7,5 милиона 1975), ово је био један од најсмртоноснијих [[режим]]а 20. века. Један од њихових слогана је био: ''Нема користи задржати те. Уништити те није губитак''.
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.
| |||