Историја Русије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Ред 5:
|{{Историја Русије}}
|}
'''Историја [[Русија|Русије]]''' је период који почиње насељавањем [[Источни Словени|Источних Словена]] од којих касније настају [[Руси]], [[Белоруси]] и [[Украјинци]]. Прва источнословенска држава била је [[Кијевска Русија]], која је примила [[хришћанство]] из [[Византијско царство|Византије]] [[988]].<ref>{{cite web|title=Kievan Rus' and Mongol Periods|url=http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html|work=Sam Houston State University|accessdate = 20. 7. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927230631/http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html|archive-date=27. 09. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину византијске и [[Стари Словени|старословенске]] културе.<ref name=Curtis>{{harvnb|Curtis|1998|pp=}}</ref> Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година [[13. век]]а, услед најезде [[Монголи|Монгола]]. Током овог периода, градови као што су [[Велики Новгород|Новгород]] и [[Псков]], очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије.
 
Након 13. века, [[Москва]] је полако почела да доминира над осталим културним центрима.<ref name = Curtis/> До [[18. век]]а [[Велика московска кнежевина]] је прерасла у велику [[Руска Империја|Руску империју]], која се простирала од [[Пољска|Пољске]] на западу до [[Тихи океан|Тихог океана]], на истоку. Територијална ширења на запад су омогућила боље повезивање Русије са остатком Европе, чији утицај је довео до стварања климе у којој је тражено спровођење свеобухватних реформи. Власт је на те тежње одговорила комбинацијом репресије и неодлучних реформи. Руски [[кмет]]ови су од [[1861]]. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава [[1906]]. и одлукама које је донела [[Државна дума|Дума]], извршене су знатне промене у политици и привреди Русије,<ref>{{Cite book| ref = harv |last=Walkin|first=Jacob|title=The Rise of Democracy in Pre-revolutionary Russia: Political and Social Institutions Under the Last Three Czars|url=https://books.google.com/books?id=3_oZAAAAIAAJ|year=1962|publisher=Praeger}}</ref> али [[цар]] и даље није био вољан да се одрекне [[аутократија|аутократског]] начина владавине.<ref>[http://www.ciaonet.org/atlas/countries/ru_data_loc.html#a0 -{CIAO - Atlas - Russia}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Ред 44:
{{Посебан чланак|Монголско освајање Русије}}
[[Датотека:Suzdal-invasion2.jpg|мини|десно|200п|Опсада [[Суздаљ]]а коју је предводио [[Бату-кан|Бату кан]] у фебруару 1238.]]
Инвазија [[Монголија|Монгола]] је убрзала распад Кијевске Русије. Након [[Битка на реци Калка|битке на реци Калка]] [[1223]]. године у којој су се сукобили Руси и Монголи, Монголи су забележили велику победу.{{sfn|Nicole|2001|pp=}} Током [[1237]]. и [[1238]]. су спалили [[Владимир (град)|град Владимир]]{{sfn|Nossov|2007|pp=48}} и друге веће градове североисточне Русије након [[Битка на реци Сит|битке на реци Сит]], у којој су поново победили.{{sfn|Martin|1995|pp=139}} Након тога су се усмерили на запад, ка [[Пољска|Пољској]] и [[Мађарска|Мађарској]].<ref>Piero Scaruffi, [http://www.scaruffi.com/politics/mongols.html -{A Time-line of the Mongols}-], 1999. Прибављено 21. јула 2007.</ref> Покорили су већину руских држава,<ref>[https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html -{The Destruction of Kiev}-] {{Wayback|url=https://tspace.library.utoronto.ca/citd/RussianHeritage/4.PEAS/4.L/12.III.5.html |date=20110427075859 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> једино је Новогородска република избегла разарање и очувала је своју независност у оквиру [[Ханза|Ханзеатске лиге]].<ref>Jennifer Mills, [http://www.conflicts.rem33.com/images/The%20Baltic%20States/hansa_ost.htm -{The Hanseatic League in the Eastern Baltic}-], мај 1998. Прибављено 21. јула 2007.</ref>
 
Последице инвазије Монгола су биле огромне. Око половине становника Русије је погинуло у нападу. Највећи културни центри су били потпуно уништени. Градови попут Кијева и Владимира се никада нису опоравили од разарања.<ref name="Hamm" /> Избеглице које су напустиле јужну Русију су углавном населиле подручје између Волге и [[Ока (река)|Оке]]. То је регион који је представљао језгро средњовековне Русије. Нови градови попут [[Москва|Москве]]{{sfn|Curtis|1998|pp=}}, [[Твер]]а{{sfn|Curtis|1998|pp=}} и [[Нижњи Новгород|Нижњег Новгорода]]<ref>{{Cite book|last=Laet|first=Sigfried J. de|title=History of Humanity: Scientific and Cultural Development|url=|year=2005|publisher=UNESCO|isbn=978-92-3-102814-4|pp=196-}}</ref> су почели да се међусобно боре за превласт. Без обзира на победу Руса у [[Битка на Куликовом пољу|Куликовској бици]] [[1380]].<ref name = Kulikovo>[http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html -{The Battle of Kulikovo (8 September 1380)}-] {{Wayback|url=http://www.fanaticus.org/DBA/battles/Kulikovo/index.html |date=20070607151328 }}. Прибављено 2. јула 2007.</ref> руске територије су остале под [[Монголи|монголском]] влашћу све до [[1480]].{{sfn|Curtis|1998|pp=}}
 
=== Златна Хорда ===
Ред 134:
[[Датотека:Suvorov crossing the alps.jpg|мини|десно|200п|Руске трупе прелазе [[Алпи|Алпе]] 1799.]]
[[Датотека:Napoleons retreat from moscow.jpg|мини|десно|200п|Наполеоново повлачење из Москве]]
Водила је успешне ратове са ослабљеним [[Османско царство|Османским царством]]<ref>{{cite web|url=http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml|title=History|work=Parallel 60|accessdate = 23. 7. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20100121024544/http://www.parallelsixty.com/history-russia.shtml|archive-date=21. 01. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref> и проширила је јужну границу Русије ка Црном мору. Склопивши савез са владарима [[Аустријско царство|Аустријског царства]] и [[Пруско краљевство|Пруске]], за време [[поделе Пољске]] присвојила је половину Пољско-Литванског савеза<ref>According to Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary: 1891 Grodno province - catholics 384,696, total population 1.509.728 [http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/031/31772.htm]; Curland province - catholics 68,722, total population 555,003[http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/057/57501.htm]; Volyhnia Province - catholics 193,142, total population 2.059.870 [http://gatchina3000.ru/brockhaus-and-efron-encyclopedic-dictionary/022/22861.htm], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> и померила руску границу ка западу, у саму Средњу Европу. До њене смрти, [[1796]], Катаринина освајачка политика је Русију претворила у једну од највећих европских сила. Територијално ширење је настављено освајањима [[Александар I Павлович|Александра I]] који је преотео [[Финска|Финску]] од ослабљеног шведског краљевства [[1809]]. и [[Бесарабија|Бесарабије]] од Турске [[1812]]. године.
 
[[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] је направио велику грешку када је после сукоба са царом Александром I кренуо у [[Наполеонова инвазија на Русију|освајање царске Русије]] 1812. године. Овај поход је за Наполеона био катастрофалан. У немогућности да уништи руску војску која је избегавала директне окршаје и служила се тактиком [[Спржена земља|спржене земље]]. Наполеон је покушао да заузимањем Москве натера Александра I на преговоре. Због ужасно хладног руског времена, и неприпремљености за зимске услове ратовања хиљаде француских војника је умрло на снегу. Примењујући герилски начин борбе Руси су их приморали на повлачење, а затим их гонили кроз централну и западну Европу све до [[Париз]]а. Након победе савезника над Наполеоном, у којој је руска страна изнела највећи терет, Александар I је постао познат као ''спасилац Европе''. Након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] Русији је припао већи део [[Варшавско војводство|Варшавског војводства]].