Катињски масакр — разлика између измена

'''Катињски масакр''' или '''масакр у Катињској шуми''' ({{јез-пл|zbrodnia katyńska}}) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] власт [[5. март]]а [[1940]]. године<ref name="Fischer">[https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html -{Benjamin B. Fischer.The Katyn Controversy: Stalin's Killing Field}-] Званичан веб сајт ЦИА {{deadWayback|url=https://www.cia.gov/csi/studies/winter99-00/art6.html link|date=December20070509174522 2013}}</ref>. Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->) до 21.768 (према пољској влади<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"> Одлука о отпочињању истраге о Катињском масакру, Малгожата Кижњар-Плота, Државна комисија за гоњење злочина против Пољског народа, [[Варшава]] [[30. новембар]] [[2004]]. године, [https://web.archive.org/web/20050527124420/http://www.ipn.gov.pl/eng/eng_news_high_katyn_decision.html (Интернет архива)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>). Пољски ратни заробљеници и затвореници су убијани у [[катињ]]ској шуми, [[Твер]]у ({{јез-ру|Тверь}}), [[харков]]ским затворима и другим местима.<ref>Подаци из Шелпиновог писма Хрушчову и совјетски подаци од 3. децембра 1941.</ref> Око 8.000 убијених били су [[официр]]и заробљени [[1939]]. године током [[Совјетски напад на Пољску (1939)|совјетског напада на Пољску]], док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/>. Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.{{чињеница|date=11. 2015.}}

Овај масакр се по мишљењу [[Институт народног сећања|Института народног сећања]], због идеолошке позадине као и великог броја жртава може сматрати [[геноцид]]ом (злочин против човечности). Званична [[Русија]] одбацује овакав став између осталог и због страховања да би породице убијених могле да траже одштету. Руска власт је признала злочин, али га није означила као геноцид, [[масакр]] или [[ратни злочини|ратни злочин]]. Да јесте, преживели учесници у извршењу масакра би морали да се казне, на чему [[Пољска]] влада и дан данас инсистира.<ref name="ipn_eng_news_high_katyn_decision"/><ref name="Mosnews110305">Чланак Мосњуза: Катињски масакр није био геноцид — Руски војни тужилац, 11. 3. 2005. [http://www.mosnews.com/news/2005/03/11/katynfiles.shtml online] {{deadWayback|url=http://www.mosnews.com/news/2005/03/11/katynfiles.shtml link|date=December20050415183113 2013}}</ref> Русија такође није уврстила убијене у жртве [[јосиф Стаљин|стаљинистичке]] репресије.{{чињеница|date=11. 2015.}}

Совјетски Савез је [[17. септембар|17. септембра]] [[1939]]. године напао Пољску са истока. Напад је извршен док је Пољска била у рату са [[Трећи рајх|Немачком]] који је почео [[1. септембар|1. септембра]] 1939. године и трпела значајне губитке на западном фронту. Овај напад је извршен у складу са [[споразум Рибентроп—Молотов|споразумом Рибентроп — Молотов]] којим је извршена подела интересних сфера између Совјетског Савеза и Немачке. Због брзог напредовања [[Црвена армија|Црвене армије]] која је наишла на слаб отпор, између 250.000<ref name="Молотов">-{Молотов на V сессии Верховного Совета 31 октября цифра «примерно 250 тыс}-.»</ref> и 454.700<ref name="Отчёт">-{Отчёт Украинского и Белорусского фронтов Красной Армии Мельтюхов}-. стр. 367. http://www.usatruth.by.ru/c2.files/t05.html{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> пољских војника је заробљено. Око 250.000 је сместа пуштено док је 125.000 предато НКВД-у. НКВД је сместа ослободио још 42.400 војника. Око 170.000 ослобођених војника су били пореклом [[Украјинци]] или [[Белоруси]] који су служили у пољској војсци. Око 43.000 војника који су рођени у западном делу Пољске (тада под немачком контролом) је предато [[Трећи рајх|Немцима]]. НКВД је [[19. новембар|19. новембра]] 1939. године држао око 40.000 пољских ратних заробљеника: око 8.500 официра, 6.500 полицијских официра као и 25.000 војника и резервних официра.<ref name="Катынь">''-{Катынь. Пленники необъявленной войны}-''. -{сб. док. М., МФ „Демократия":}- 1999, сс.20–21, 208–210.</ref>

[[Борис Јељцин]] је [[14. октобар|14. октобра]] [[1992]]. године наложио да се пољском председнику [[Лех Валенса|Валенси]] преда копија докумената из досијеа бр. 1. Документи су објављени 1992. године у Пољској у монографији „Катињ. Документи масакра“, а у Русији [[1993]]. године<ref name="PWN_KATYŃ">Enciklopedija -{PWN}-, [http://encyklopedia.pwn.pl/34520_1.html '-{KATYŃ}-'] {{deadWayback|url=http://encyklopedia.pwn.pl/34520_1.html link|date=December20060526201632 2013}}</ref>.{{чињеница|date=11. 2015.}}

Пошто је ова изјава говорила само шта овај догађај није удружење Мемориал (-{Memoriał}-) је поставило питање тужилаштви и добило одговор да је Катињски масакр представљао ''злоупотребу положаја особа које су водиле Црвену армију''.<ref>[http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm Чланак на -{wiadomosci.polska.pl}-] {{Wayback|url=http://wiadomosci.polska.pl/specdlapolski/article,Zostaly_po_nich_tylko_guziki,id,294074.htm |date=20071119141401 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>

* [http://www.electronicmuseum.ca/Poland-WW2/katyn_memorial_wall/kmw.html Списак жртава Катињског масакра]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}