Босна и Херцеговина — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
}}
 
'''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ''') држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]],<ref>{{cite web | url = http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm | title = United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications | date = 31. 10. 2013 | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160506074952/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm | archivedate = 6. 5. 2016 | deadurl = no}}</ref> на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Претежно је [[Планина|планинска]] [[земља (геополитика)|земља]]. Заузима површину од 51.209,2 -{[[квадратни километар|km<sup>2</sup>]]}-.<ref name="bhas.ba">{{cite web | url = http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= | title = Информације о БиХ | publisher = Агенција за статистику Босне и Херцеговине | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160630164349/http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= | archivedate = 30. 6. 2016 | deadurl = no}}</ref> На [[север|сјеверу]], [[запад]]у и [[југ]]у се [[Граница (географија)|граничи]] са [[Хрватска|Хрватском]], на [[југоисток]]у са [[Црна Гора|Црном Гором]], а на истоку са [[Србија|Србијом]]; код [[Неум]]а — дужином обале од 21,2 -{[[километар|km]]}-<ref name="un.ba">{{cite web | url = http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih | title = УН о БиХ | website = un.ba | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141216101331/http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih | archivedate = 16. 12. 2014 | deadurl = yes}}</ref> — излази на [[Јадранско море]]. [[Главни град]] државе је [[Сарајево]].
 
Босна и Херцеговина се састоји од два [[ентитет (политика)|ентитета]]: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]], док [[Брчко Дистрикт]] има посебан статус. Три најбројнија [[етничка група|народа]] су [[Бошњаци]], [[Срби]] и [[Хрвати]]; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]], [[Словенци|Словенаца]], [[Украјинци|Украјинаца]] и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.<ref name="попис_2013"/>
[[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]]
 
[[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m<sup>2</sup>}- до 1.100 -{L/m<sup>2</sup>}-.<ref name="FHMZ-klima">{{cite web | url = http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php | title = Клима Босне и Херцеговине | publisher = Федерални хидрометеоролошки завод БиХ | website = fhmzbih.gov.ba | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140722070355/http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php | archivedate = 22. 7. 2014 | deadurl = yes}}</ref>
 
У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме.
На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[храст китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела.
 
[[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web | url = http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf | title = Прокошко језеро на планини Враници | last = Јакшић| first = Предраг | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110616072556/http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf | archivedate = 16. 6. 2011 | deadurl = yes| pages = 3}}</ref> и [[орхидеје|орхидеја]] ''-{Orchis bosniaca}-''<ref name="флора">{{cite web | url = https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck | title = Flora von Bosnien, der Herzegowina und des Sandzaks Novipazar<!-- | language = немачком--> | last = Beck-Mannagetta | first = Günther | publisher = Druck von Adolf Holzhausen | location = Wien | year = 1904| accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160216095321/https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck | archivedate = 16. 2. 2016 | deadurl = no}}</ref> на [[Прокошко језеро|Прокошком језеру]]. Неки типови [[Тло|тла]] богати [[кречњак]]ом нуде идеалне услове за раст орхидеја, рецимо врсте црвена наглавица ({{јез-лат|Cephalanthera rubra}}) или вимењак ({{јез-лат|Platanthera chlorantha}}). Усљед топле климе, у овом региону расту [[Liliaceae|љиљани]]. Ту су и ријетке врсте из породице [[лала|тулипана]], као што су ''-{Tulipa biflora}-'', распрострањена од [[Хрватска|Хрватске]] до [[Албанија|Албаније]], или ''-{[[Tulipa orphanidea]]}-'', која је ријеткост и која опстаје само захваљујући изолацији.<ref name="флора"/>
 
У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/>
 
=== Друга истраживања ===
Према резултатима [[ген]]етских истраживања (на основу случајног узорка, са непознатом поузданошћу истог), међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (-{Y}--[[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) [[Хаплогрупа|хаплогрупе]]:<ref>{{cite web | url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina | title = Bosnia-Herzegovina – Atlas of Genetic Genealogy | publisher = Ancestral Genography Atlas | website = atlas.xyvy.info | date = | accessdate = 30. 6. 2016 | archiveurl = https://archive.today/20160630175048/http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/bosnia-herzegovina | archivedate = 30. 06. 2016 | deadurl = no |df= }}</ref>
* [[хаплогрупа I‎]] (42,6%)
* [[хаплогрупа R]] (21,4%)
1.572.075

измена