Отворите главни мени

Промене

47 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
=== Исламско раздобље ===
 
[[Арапско освајање Персије|Освајање Ирана]] почиње [[637]], с [[Ебу Бекр|Абу Бекром]]. Након освајања [[Ктесифон]]а, главног града царства, муслимани су победили сасанидску војску код [[Битка код Нихаванда|Нихаванда]] [[642]]. године. Након тога Иран је брзо освојен, а преобраћивање на ислам врло је убрзано трајало до 9. века. Иран је исламизован, али никад није арабизован, за разлику од других крајева које је освојио калифат.<ref name="lewis">{{en icon}} [http://www.tau.ac.il/dayancenter/mel/lewis.pdf ''Iran in history''] {{Wayback| url = http://www.tau.ac.il/dayancenter/mel/lewis.pdf | date = 20090205005839 }}, Bernard Lewis, Moshe Dayan Center for Middle Eastern and African Studies, Sveučilište u Tel Avivu, 2001. godine</ref>
 
[[Датотека:Persia_circa_1000AD.svg|мини|десно|300п|Карта Ирана око 1000. године.]]
=== Настанак модерне иранске државе ===
[[Датотека:Map Safavid persia.png|мини|десно|300п|Карта сафавидске државе, 16., 17. и 18. стољеће.]]
Иранско становништво се преобратило на [[дванаестници|имамитски]] [[шиизам|шиитизам]] у 16. веку, за време [[Исмаил I|шаха Исмаила I]], првог [[Сафавиди|сафавидског]] владара. Ово преобраћење извршено је ради супростављања доминацији сунитских [[Османско царство|османских]] [[Турци|Турака]] и како би се створио јединствен ирански идентитет. Преобраћење је било обавезно, под претњом смрћу.<ref>{{en icon}} Ehsan Yarshater, [http://www.iranica.com/newsite/articles/v13f3/v13f3001d.html « Iran - The Safavids »] {{Wayback| url = http://www.iranica.com/newsite/articles/v13f3/v13f3001d.html | date = 20090116041047 }}, ''[[Encyclopædia Iranica]]'', 2006</ref>
 
Врхунац сафавидске владавине био је за вријеме шаха [[Абас I Велики|Абаса I Великог]], за чијег се времена догодила централизација и општи напредак земље. Ово је било златно доба и за умјетност и трговину. Инвазијом афганских племена у Иран [[1722]]. године започела је силазна путања сафавидског раздобља. Након пада задњег сафавидског владара [[1735]], годину послије Тахмасп Коли из племена Афшар истјерује Авганистанце и преузима власт под именом [[Надир Шах]]. За време његове владавине враћена је цела територија Ирана те су кренули војни походи у Индију. Његова владавина није дуго трајала и [[1747]]. године је убијен.
Теолози су били први који су успоставили ред у земљи уз помоћ локалних одбора. Познати под именом [[Бранитељи револуције]] од маја 1979, ове скупине су брзо добиле моћ на локалном нивоу по целом Ирану, те тиме и највећи дио моћи на свеукупном нивоу. Уз помоћ револуционарних судова који су успостављени, елиминисане су кључне личности из старог режима, као и противници из других скупина. Крајем 1979. организован је [[референдум]], на којем је успостављена [[исламска република]] по Хомеинијевом нацрту, с [[врховни вођа|врховним вођом]] на челу.
 
Због [[Иранска талачка криза|иранске талачке кризе]] (окупације амбасаде Сједињених Америчких Држава у Техерану између [[4. новембар|4. новембра]] 1979. и [[20. јануар]]а [[1981]]. и узимање особља за таоце) [[Џими Картер|Картерова]] администрација је прекинула дипломатске везе с Ираном и [[7. април]]а [[1980]]. наметнула економске санкције. Дана [[22. септембар|22. септембра]] 1980, користећи слабост иранских оружаних снага под новим исламским режимом,<ref>{{en icon}} [http://www.cmc.sandia.gov/links/cmc-papers/mcnair48.pdf « Khomeini’s Incorporation of the Iranian Military »] {{Wayback| url = http://www.cmc.sandia.gov/links/cmc-papers/mcnair48.pdf | date = 20060923193704 }}, Mark Roberts, ''McNair Paper 48'', Institute for National Strategic Studies, siječanj 1996.</ref> [[Ирачко-ирански рат|Ирак је напао Иран]]. Службена политика [[Сједињене Америчке Државе|САД]] тражила је изолацију Ирана. САД и њени савезници пружили су оружје и технологију режиму [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] који је хтео да освоји нафтна поља у [[Хузестан]]у.<ref>{{en icon}} [http://www.twq.com/07winter/docs/07winter_bradley.pdf « Iran’s Ethnic Tinderbox »], John R. Bradley, ''The Washington Quarterly'', hiver 2006-2007</ref> Чланови [[Роналд Реган|Реганове]] администрације у тајности су продавали оружје и делове Ирану, што је познато под називом [[афера Иран-Контра]]. Иран је пристао на поштовање прекида ватре на основу резолуције 598 [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]] [[20. јул]]а [[1987]]. године. Дана [[15. август]]а [[1990]]. Садам Хусеин је пристао да се врати на договоре из Алжира из 1975, тј. ''[[status quo ante bellum]]''.
 
Након Хомеинијеве смрти [[3. јун]]а [[1989]], [[Савет стручњака]] прихватило је [[Али Хамнеј|Алија Хаменејија]] као [[Врховни вођа|врховног вођу]]. Његовим доласком на власт устав је промењен.
{{главни|Врховни вођа|Председник Исламске Републике Иран}}
 
[[Врховни вођа]] (зван и „вођа револуције”) одговоран је за надгледање опште политике Исламске Републике Ирана.<ref name="iran constit">{{fr}} [http://www.jurispolis.com/dt/mat/dr_ir_constit1979/dt_ir_constit1979_index.htm Iranski ustav iz 1979.] {{Wayback| url = http://www.jurispolis.com/dt/mat/dr_ir_constit1979/dt_ir_constit1979_index.htm | date = 20110713125433 }}</ref> Вођу Револуције бира [[Скупштина стручњака]] на неодређено трајање мандата. Вођа је врховни заповедник оружаних снага и контролише војне операције и задатке везане за безбедност, и само он има могућност прогласити рат. Ову државну функцију може вршити само верска особа. Има могућност сменити председника републике од своје функције, након што га врховни суд прогласи кривим за кршење устава или након што му парламент прогласи неспособност по члану 89 устава. Скупштина стручњака одговорна је за надгледање врховног вође у извршавању својих дужности. Тренутни врховни вођа Ирана је [[ајатолах]] [[Али Хамнеј]], који врши ту дужност од [[1989]]. године.
 
Устав дефинише председника као највећи државни ауторитет након вође револуције.<ref name="iran constit" /> Председник се бира на свеопштим изборима на мандат од четири године, који је могуће још једном обновити. Председничке кандидате мора одобрити [[Савет чувара]]. Председник је одговоран за извршавање извршне власти, осим оних које су везане уз врховног вођу.
[[Датотека:Foreign Ministers of Germany, the US, Great Britain, France, Russia and China in Berlin discussing Iran nuclear program March 2006.jpg|мини|Министарства спољној послова Француске, Немачке, САД, Уједињеног Краљевства, Русије и Кине током састанка о иранском нуклеарном програму у марту 2006.]]
{{главни|Ирански нуклеарни програм}}
Ирански нуклеарни програм постао је предмет велике расправе између Ирана и западних земаља. Узрок је био велики јаз у политичким погледима на програм између Ирана и западних земаља. Иранска јавност гледа на нуклеарни програм као на начин којим би се увела разноликост у иранске изворе енергије, те као начин којим би се појачала иранска међународна улога<ref name="Barzin" />. Иранска јавност, практично сви политичари и влада уједињени су у томе да Иран мора развити своју нуклеарну индустрију, јер не може прихватити чињеницу да друге земље, као [[Израел]], [[Индија]] или [[Пакистан]] имају атомску енергију, а Иран је не може имати.<ref>{{fr}} [http://www.caucaz.com/home/breve_contenu.php?id=221 Les dessous du programme nucléaire iranien, Dossier Iran 9/10], Thierry Coville i François Gremy</ref> Владе западних земаља имају мишљење да овај нуклеарни програм у цивилне сврхе има скривене намере, те да ће можда бити искоришћен за производњу нуклеарног оружја.<ref name="Barzin">{{fr}}[http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf L'économie politique de développement de l'énergie nucléaire en Iran] {{Wayback| url = http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf | date = 20060523182718 }}, Nader Barzin, 2004. [[EHESS]] socio-ekonomska teza o razvoju. стр. 216–218.</ref><sup>,</sup><ref>[http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/iran_420/question-nucleaire_4050/index.html Nucléaire iranien : réunion des directeurs politiques des ministères des Affaires étrangères des Six] 05/09/2006. Francusko ministarstvo vanjskih poslova</ref> Иран је ратификовао споразум о неширењу нуклеарног оружја [[1970]]. године, према којем је обвезан да не производи и не покушава набавити нуклеарно оружје. Ипак, [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] верује да је због иранске несарадње немогуће спровести инспекције технологије и утврдити користи ли се технологија у војне сврхе, што стоји у извештају директора агенције од 31. августа 2006.<ref>{{en icon}} [http://www.iaea.org/Publications/Documents/Board/2006/gov2006-53.pdf Izvještaj glavnog direktora IAEA-e o provođenu sporazuma o nuklearnom naoružanju u Iranu], [Međunarodna agencija za atomsku energiju. стр. 5.</ref>
 
== Административна подела ==
Свака покрајина подељена је у подпокрајине зване [[шахрестан]], а сваки шахрестан је подељен у округе зване ''бахш''.
 
Административна структура у Ирану врло често се мијења. [[2005]]. године, у Ирану је постојало 324 шахрестана, 865 бахша, 982 града и 2378 села.<ref>{{en icon}} ''Number of shahrestans, bakhshes, cities and dehestans according to the administrative divisions'', [http://www.sci.org.ir/portal/faces/public/sci_en/ Statistical Center of Iran] {{Wayback| url = http://www.sci.org.ir/portal/faces/public/sci_en/ | date = 20070601160436 }}, 1383/2005</ref>
 
== Привреда ==
Иранска класична музика (''Musiqi Асил'') је снажно утемељена на теоријама естетике. Овај музички жанр сачувао је елементе још из [[сасаниди]]ског раздобља. Популарна и фолкфлорна музика игра важну улогу у свакодневном животу Иранаца, поготово у руралним подручјима, као нпр. фолкфлорне пјесме у [[Курдистан]]у и [[Велики Хорасан|Хорасану]].
 
Иранска поп музика је развијена [[1970е|1970-их]], а користила је аутохтоне облике и инструменте уз додатак електричне гитаре и неки других карактеристика. Вероватно најпознатија музичарка тог раздобља је пјевачица [[Гугуш]]. [[Поп музика]] није се дуго одржала у Ирану, јер је забрањена након исламске револуције 1979.<ref name="yadegari">{{en icon}} Shahrokh Yadegari, [http://www.internews.org/visavis/BTVPagesInews/Persian_trad_music.html Introduction to Persian Traditional Music] {{Wayback| url = http://www.internews.org/visavis/BTVPagesInews/Persian_trad_music.html | date = 20080114011146 }}, Internews</ref>
 
Након револуције следила је ренесанса у класичној персијског музици, из које су се истакнули многи познати национални и међународни извођачи као [[Мохамад Реза Лотфи]], [[Хосеин Ализадех]], [[Шахрам Назери]] и [[Мохамад-Реза Шајаријан]]. Иако је након револуције нагло нарасла популарност класичне музике, религија и музика су често биле у сукобу у овом раздобљу. Такође је након револуције смањена и присутност жена у музици; забрањено им је певање у јавности, али не и свирање инструмената.<ref name="yadegari" />
[[Скијање]] је такође популарно међу одређеним друштвеним класама. Иран има бројна уређена скијалишта, од којих су најпопуларнија она на [[Елбрус]]у. Будући да је велики део територија државе брдовито, популарно је и планинарење и пењање.
 
[[2002]]. године, најпрактикованији спортови међу становништвом били су фудбал, [[бодибилдинг]], [[одбојка]], [[борилачке вјештине]], [[пливање човека|пливање]], планински спортови ([[планинарење|алпинизам]], скијање, [[трекинг]]) и [[рвање]]. [[Тенис]], [[голф]], [[кошарка]], [[гимнастика]] и варзеш-е пахлавани су мање практиковани.<ref>{{fr}}[http://www.ivry.cnrs.fr/iran/Archives/archiveRecherche/statistique/Tableaux-pdf/Tab50.pdf Истраживање о социоекономским карактеристикама иранских домаћинстава (2002)]{{Мртва веза| date =08 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Ирански центар за статистику, 2003.</ref>
 
{{clear}}
1.506.851

измена