Квебек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Измена ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Спашавам 12 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
||
Ред 33:
== Географија ==
Територија ове највеће покрајине у [[Канада|Канади]] је слабо насељена. У регији [[Норд ди Кебек]], која чини 43 % њене укупне површине, живи само 40.637 становника.<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/societe/demographie/dons_regnl/regional/203.htm -{Évolution et distribution de la population par région administrative, superficie et densité, Québec, 1971-2006}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/societe/demographie/dons_regnl/regional/203.htm |date=20071012210039 }}''.</ref> Више од 90 % површине Квебека чини део [[Канадски штит|Канадског штита]]. Од времена француске колонизације и оснивања Нове Француске, територија Квебека је нарасла од насеља које се простирало на неколико десетина километара на обалама реке [[Сен Лорен]] до области која заузима више од половине [[Северна Америка|северноамеричког]] континента, колика је некада била колонија. Данашња површина покрајине отприлике одговара величини [[Иран]]а, који је, у тој категорији, 18. држава на свету. Квебек је отприлике три пута већа од [[Француска|Француске]] или око 17,5 пута већа од [[Србија|Србије]].
Квебек се налази на географски разноликом подручју. Подељен је у три велика геолошка подручја, од севера према југу. Лаурентински плато чини око 95 % површине Квебека и део је Канадског штита, једне од најстаријих геолошких формација на свету. Највиша тачка Квебека је на планини [[Мон Дибервил]] која се налази близу границе са [[Њуфаундленд и Лабрадор|Њуфаундлендом и Лабрадором]] на североистоку покрајине. Територија Квебека је изразито богата рудама и зимзеленим шумама.
Квебек располаже једном од највећих резерви слатке воде на свету: претпоставља се да се у покрајини налази око 3 % светских залиха слатке воде<ref name="boisclair">Québec . ''[http://www.menv.gouv.qc.ca/eau/politique/politique-integral.pdf -{L'eau. La vie. L'avenir. Politique nationale de l'eau}-] {{Wayback|url=http://www.menv.gouv.qc.ca/eau/politique/politique-integral.pdf |date=20050128054045 }}''. {{page|year=2002|isbn=978-2-550-40074-5|pages=5}}<br />Sa 990 km³/годишње обновљивих вода, изузимајући језера и подводне воде, Квебек располаже с 3 % укупне светске количине овог ресурса.</ref> која заузима око 12 % њене укупне територије.<ref name="L'interatlas">{{harvnb|Babin|1986|p=39}}</ref> У покрајини постоји око пола милиона језера,<ref name="boisclair"/> од којих 30 имају површину већу од 250 -{km²}-, као и 4.500 река.<ref name="boisclair"/>
=== Клима ===
Ред 207:
=== Аутохтоно становништво ===
Амерички [[Индијанци]] живе на простору Квебека већ хиљадама година. Тренутно представљају око 2% становништва покрајине, али су историјски и културно врло важна група. Већ неколико деценија трају покушаји оживљавања и очувања њихове културе и њихових права. Десет племена америчких Индијанаца у Квебеку деле се у две језичке групе: [[Хјурон Индијанци|Хјурони-Вендати]] и [[Мохоци]] су део [[Ирокези|ирокешке породице]], док осталих осам племена припадају [[Алгонквински народи и језици|алгонквинској групи]]. [[2003]]. године, индијанско становништво у Квебеку је бројало 159.905 припадника.<ref>-{Institut de la statistique du Québec}- (12. август 2003.) ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/TSC/pdf/chap1.pdf] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/TSC/pdf/chap1.pdf |date=20081206155719 }}''.</ref>
== Језик ==
Квебек је као канадска покрајина посебан по томе што је [[француски језик]] једини службени језик на свим нивоима.<ref>-{Québec. Éditeur officiel du Québec}- (1. август 2007). ''[http://www2.publicationsduquebec.gouv.qc.ca/dynamicSearch/telecharge.php?type=2&file=/C_11/C11.htm -{Charte de la langue française}-]''. -{L.R.Q.}-, глава -{C-11}-.</ref> Француски је такође и језик заједнице, те га разуме и говори (барем на минималном нивоу) 94,6% становништва.<ref>-{Institut de la statistique du Québec}- (10. јун 2004.) ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/TSC/pdf/chap3.pdf] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/TSC/pdf/chap3.pdf |date=20031003191239 }}''.</ref>
Квебечани штите француски језик од федералне надмоћи енглеског језика, а чувају и квебечки језички стандард ({{јез-фр|norme québécoise}}), чији је регулатор Квебечка канцеларија за француски језик ({{јез-фр|Office québécois de la langue française}}). [[Квебек (град)|Град Квебек]] се сматра колевком француске Америке, будући да је то најстарији франкофонски град у Северној Америци.
Ред 237:
=== Енглески језик ===
[[Датотека:Montreal-Place Vauquelin, Viger, Note.jpg|200п|мини|десно|Двојезични натпис у Монтреалу]]
[[Енглески језик]] је други по важности језик у покрајини, и матерњи језик 572 085 становника (7,9% становништва). Говорници овог језика су већином британског и келтског порекла, тј. из [[Ирска|Ирске]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] ([[Енглеска]], [[Шкотска]], [[Велс]]). 50 060 особа (0,7%) сматра и енглески и француски матерњим језицима.<ref name=autogenerated1>-{Institut de la statistique du Québec}- (2. април 2003.) ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/regions/lequebec/langue_que/materuni20.htm] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/regions/lequebec/langue_que/materuni20.htm |date=20070323164043 }}''.</ref>
Почетком 20. века је у урбаним квебечким срединама, после француског и енглеског, највише се говорио [[келтски језици|келтски језик]]. Иако су многи имигранти дошли из келтских земаља на [[Британска острва|Британским острвима]], већином Ирци и Шкоти који су дошли у 18. и 19. веку, многи никада нису научили енглески, те су са келтских језика временом прешли на француски. Данас келтски језици више нису говорни језици у покрајини, осим мање групе потомака Шкота у граду [[Комптон (Квебек)|Комптону]] који говоре шкотским језиком. Постоји још једна заједница говорника ових језика на [[Иј-де-ла-Мадлен|Мадлениним острвима]].
Ред 294:
Квебек има разноврсну постиндустријску привреду. Упркос огромним количинама природних ресурса, његов привредни раст се већином темељи на новим технологијама. Посебно је важна ваздухопловна индустрија, нарочито у Монтреалу, где делују произвођачи као [[Бомбардије]], Прат & Витни Канада и [[ЦАЕ (предузеће)|ЦАЕ]]. Монтреал се сматра другим светским центром у овој грани индустрије, након [[Сијетл]]а и испред [[Тулуза]]. Тиме је Квебек четврти на свету према свом уделу у овом тржишту. Индустрија [[видеоигра|видеоигара]] се снажно развила последњих година, уз присуство великих предузећа као што су [[Електроник артс]], [[Убисофт]], [[Софтимиџ]] и [[Еидос]]. У овој области запослено је око 10.000 људи, а инвестиције које су уложене последњих година броје неколико стотина милиона долара.
С обзиром да се енергија производи у великим количинама и по ниској цени, покрајина има удео од око 10 % светске производње [[алуминијум]]а захваљујући канадском [[Алкани|Алкану]] и његовом америчком конкуренту [[Алкоа|Алкои]]. У скорије време, привреда покрајине нашла се пред великим кочницама развоја: неповољан курс канадског долара, дивља страна конкуренција (већином из Азије), висина цена енергије, криза у шумском сектору, те опадање америчке привреде. Раст од 2,2 % [[2006]]. године је мањи од канадског просека од 3 %. У [[2007]]. се предвиђао раст од 2 %, док је за [[2008]]. предвиђан опоравак. Укупан БДП покрајине је 230,6 милијарди [[Амерички долар|америчких долара]] по [[Паритет куповне моћи|ПКМ]]-у, што је по становнику 30 143 УСД,<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (5. април 2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/salle-presse/communiq/2007/avril/avril0705a.htm -{Le Québec est 22e au monde quant à son produit intérieur brut par habitant}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/salle-presse/communiq/2007/avril/avril0705a.htm |date=20090104183140 }}''.</ref> што је упоредиво с Француском<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/france.pdf -{Profil économique - France}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/france.pdf |date=20081207120038 }}.</ref> или Италијом.<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/italie.pdf -{Profil économique - Italie}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/donstat/econm_finnc/conjn_econm/compr_inter/pdf_portrait/italie.pdf |date=20081207115956 }}.</ref>
70 % покрајинског БДП-а ствара услужни сектор. Стопа [[незапосленост]]и у мају 2007. била је 7,2 %, што је више од националног просека од 6 %. У Квебеку делују многа међународна предузећа као што су: [[Алкани|Алкан]], Бомбардије, [[Серк ди солеј]], [[Кебекор]], [[Куш-рад]], [[Сапуто]] итд.
Ред 307:
[[Датотека:Casino de Montréal.JPG|мини|десно|200п|Казино у Монтреалу]]
[[Туризам]] је снажан привредни стуб Квебека. Године 2005. је у туристичким делатностима било директно запослено 133.271 радника.<ref>-{Québec. Ministère du Tourisme}- . [https://web.archive.org/web/20070926212553/http://www.bonjourquebec.com/mto/publications/pdf/etudes/IndustrieImportante2006.pdf -{Le tourisme, une industrie importante pour le Québec Édition}- 2006]''. {{page|year=2006|isbn=978-2-550-48481-3|pages=11}}</ref>
Ови радници раде у око 29.000 квебечких туристичких предузећа.<ref>''ibid''. стр. 3.</ref> Процењује се да је 2005. у Квебеку било 28,3 милиона туриста,<ref name="isq-tourisme">-{Québec. Institut de la statistique du Québec}-. ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_eco_tou.htm -{Le Québec chiffres en main, édition 2007 - Tourisme}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_eco_tou.htm |date=20110515090525 }}''.</ref> сд којих су 75,7% из Квебека, 13% из остатка Канаде, 7,6% из Сједињених држава и 3,7% из осталих земаља<ref name="isq-tourisme"/>. Годишње туристи оставе 7,5 милијарди долара у различитим сферама квебечког туризма<ref name="isq-tourisme"/>.
Квебечки туризам са 21 туристичком регијом нуди разнолику понуду. Покрајина је богата природним атракцијама, те је популарна и лети и зими. У туристичке атракције спадају и многи музеји, казина, цркве, паркови и резервати. Врло је популаран и гастрономски туризам због разноликости понуде. Годишње се у покрајини одвија око 400 догађања, што фестивала, што прослава.
Ред 313:
=== Саобраћај ===
[[Датотека:Montreal-metro.jpg|мини|десно|200п|Метро у Монтреалу]]
Путна мрежа укључује око 185 000 [[км]] ауто-путева, националних и регионалних путева и локалних путева, те око 12 000 мостова, тунела и других конструкција.<ref>-{Québec. Ministère des Transports}- (2007). ''[http://www.mtq.gouv.qc.ca/portal/page/portal/grand_public/vehicules_promenade/reseau_routier -{Réseau routier}-] {{Wayback|url=http://www.mtq.gouv.qc.ca/portal/page/portal/grand_public/vehicules_promenade/reseau_routier |date=20081113234955 }}''</ref>
У Квебеку се налази осам великих лука намењених превозу робе. Године [[2003]], преко квебечких лука је прошло 3 886 бродских товара и 9,7 милиона тона робе, већином саобраћајном везом реке [[Сен Лорен]].<ref name="transport-qc">Québec (2007). ''[http://www.gouv.qc.ca/portail/quebec/pgs/commun/portrait?lang=fr&id=pgs.portrait.economie.transport&location=pgs%2Fportrait%2Feconomie%2Ftransport#transferroviaires -{Portail Québec : Transport}-]''.</ref>
Покрајина располаже и са 6.678 -{km}- [[железница|железничке]] пруге<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec}- (2007). ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_eco_tra.htm -{Le Québec, chiffres en main : Transport}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_eco_tra.htm |date=20071012210055 }}''.</ref> која је повезана са великом северноамеричком железничком мрежом. Иако је већином намењена робном превозу, квебечка железничка мрежа игра важну улогу и у путничком превозу.
Постоје два типа ваздушног превоза: шира мрежа и локална мрежа. У ширу мрежу спадају 43 аеродрома који нуде свакодневне услуге ваздушног превоза<ref name="transport-qc"/>.
Ред 327:
Велика привредна предност Квебека је обиље природних ресурса, што покрајини даје примат у односу на друге. Квебек се истиче у рударском сектору, где је један од десет највећих светских произвођача. Шумски потенцијали се веома интензивно искоришћавају. Велики део покрајине који обилује разним природним богатствима још није довољно истражен. У покрајини се налази око 30 рудника и 158 предузећа која се баве експлоатацијом природних ресурса. Од свих најважнији су: злато, гвожђе, титанијум, азбест, бакар, цинк и сребро.<ref>-{Québec. Ministère des Ressources naturelles et de la Faune.}- ''[http://www.mrnf.gouv.qc.ca/mines/industrie/industrie-substances.jsp -{Substances exploitées au Québec}-]''.</ref>
Тренутно (2009) је познато око 40 % минералног потенцијала покрајине. Године [[2003]], вредност ове индустрије достизала је 3,656 милијарде долара.<ref>-{Québec. Banque de données des statistiques officielles}- (17. мај 2006). ''[http://www.bdso.gouv.qc.ca/pls/ken/p_afch_tabl_clie?p_no_client_cie=FR&p_param_id_raprt=843 -{Industrie minière : valeur des expéditions, selon les principales substances minérales, Québec}-]''.</ref> Највећи део (90,5 %) квебечких [[шума]] су у јавном власништву. Шуме покривају више од половине територије покрајине, тј. 761 100 [[km²]].<ref>-{Québec. Institut de la statistique du Québec.}- ''[http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_ter_veg.htm -{Le Québec chiffres en main, édition 2007 - Végétation}-] {{Wayback|url=http://www.stat.gouv.qc.ca/publications/referenc/qcem/qcem_ter_veg.htm |date=20090105084331 }}''</ref> Шумовито подручје Квебека простире се на седам степени географске ширине.
У енергетском билансу покрајине су се у последњих 20 година догодиле велике промене. [[Електрична енергија]] је тренутно на првом месту по уделу у производњи у покрајини, а следе је [[нафта]] и [[природни гас]]. Електричну енергију готово у потпуности производи покрајинско крунско предузеће Хидро-Квебек, које управља са 83 електроенергетске централе на подручју Квебека. Године [[2000]], Квебек је био четврти светски произвођач хидроелектричне енергије, одмах после [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Бразил]]а и [[Русија|Русије]].
| |||