Манастир Ђипша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
Предање каже да је [[Манастир]] Ђипшу сазидао [[деспот]] [[Јован Бранковић]] крајем [[15. век]]а.<ref>"Данас", Београд 2006. године</ref> Први поуздани подаци о овом манастиру у [[Турци|турским]] изворима потичу из друге половине [[16. век]]а. Црква је највероватније саграђена у 16. веку. Почетком [[18. век]]а Дивша је забележена као [[метох]] манастира [[Кувеждин]]а, удаљеног око 5{{nbsp}}km источно од Ђипше. У зависном положају Ђипша ће остати у наредном раздобљу.
Стара манастирска црква крстообразне основе, обновљена је [[1744]]. године покровитељством Петра Јовановића, житеља [[Нови Сад|Новога Сада]]. Била је посвећена празнику Преносу моштију Св. Николе. Године [[1764]]. године, покровитељством „пустиножитеља“ Матеја, изграђена је нова [[припрата]] са [[звоник]]ом, над којом је основана [[Капела (грађевина)|капела]] посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]]. [[Иконостас]] је резан [[1751]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], а сликао га је [[1753]]-[[1754]]. године живописац [[Теодор Стефановић Гологлавац]]. У исто време започета је изградња [[Конак (манастир)|конака]]. [[Црква (грађевина)|Црква]] и конаци били су скромне градње, у складу са положајем Ђипше као првобитног манастирског метоха. И поред тога [[монаштво]] Ђипше поседовало је више стотина јутара земље, па се уз манастир образовао и омањи [[прњавор (тип насеља)|прњавор]] истог имена, чији су становници радили на манастирским пољима.
Од почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] до [[1922]]. године Ђипша је била напуштена. Дуже времена је био под управом [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждина]] (1706-1923). Проглашен је за самосталан манастир тек [[1923]]. године, када је [[Манастир Кувеждин|Кувеждин]] постао женски манастир. Како је Кувеждин имао велики број [[монаштво|монахиња]] (око 50), то је Ђипша [[1933]]. године враћена [[Манастир Кувеждин|манастиру Кувеждину]], и као такав и он је постао женски манастир. Пред [[Други светски рат]] у њему је живело пет монахиња.
| |||