Отворите главни мени

Промене

5 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Исправљање ситне грешке
Ливно се убрзано урбанизује, мада у поређењу са осталим сличним градовима у Југославији јако заостаје. У послијератном раздобљу Ливно је [[срез]], од 1974. [[општина]], а од 2016. и [[град]]. Из Ливна је каснији предсједник Владе СРБиХ [[Хасан Бркић]], а ливањске корене има и [[Бранко Микулић]], предсједник Савезне владе СФРЈ. Поред њих, истиче се и [[Бранко Докић]], министар у Влади БиХ ([[2006]]). Током шездесетих година долази до градње акумулације [[Бушко блато]], чиме се [[Ливањско поље]] исушује и спасава од целогодишњих поплава, а вода са наплавина усмерује у правцу [[Бушко блато|Бушког језера]]. Упркос побољшавању економских услова у односу на вријеме између два светска рата, становништво се махом сеоских подручја и даље исељава у земље [[западне Европе]], пре свега у [[Немачка|Њемачку]] и [[Аустрија|Аустрију]].
 
[[Рат у Босни и Херцеговини|Сукоб у бившој Југославији]] не заобилази ни Ливно, гдје службено почиње почетком прољећа [[1992]]. Град је под контролом Хрватске војске и [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]], и неколико је пута перманентно гранатиран, са брежуљка Барјак и из правца Гламоча[[Гламоч]]а од стране [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]{{чињеница|date=09. 2009.}}. [[29. новембар|29. новембра]] [[1994]]. хрватска војска изводи [[Операција Зима '94.|операцију Зима '94]], улази у српска села на западу Ливањског поља и потпуно их спаљује.
 
После [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]], Ливно је средиште [[Кантон 10|Кантона 10]] у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији БиХ]]. Разне невладине организације финансирају обнову порушених кућа и подстичу повратак протераних становника.