Увац — разлика између измена

'''Увац''' је рекаријека у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу [[Златибор]]а. На њему су изграђене [[ХЕ Кокин Брод]] (20 MW) и [[ХЕ Увац]] (31 MW) и три [[вештачко језеро|вештачкавјештачка]] [[акумулационо језеро|акумулациона]] [[језеро|језера]]: [[Сјеничко језеро|Увачко]], [[Златарско језеро|Златарско]] и [[Радоињско језеро|Радоињско]].<ref>[http://www.uvac.org.rs/sr/uvacka-jezera Специјални резерват природе Увац: Увачка језера], Приступљено 9. 1. 2013.</ref>

Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села [[Ојковица|Ојковице]], гдегдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у [[Негбина|Негбини]]), Раснички поток (улива се у [[Драглица|Драглици]]) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]]). Због својих углавном неприступачних [[кањон]]а, у селу [[Увац (Сјеница)|Увцу]] се налазе многи [[манастир]]и. Ту су недавно обновљени [[манастир Увац]] и [[манастир Дубрава]], али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опеванопјеван у народној песмипјесми [[s:Милош у Латинима|''Милош у Латинима'']]<ref>[http://sr.wikisource.org/wiki/Милош_у_Латинима Викиизворник: Милош у Латинима], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> као једна од најважнијих [[Немањићи|немањићких]] задужбина. ВерујеВјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином местумјесту.

На самом Увцу се налазе и села [[Штрпци]], насеље [[Увац (Сјеница)|Увац]] у близини граничног прелаза Увац. У народу је од давнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] постављени „удути“ који ће остати до завршетка [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] и [[1912]]. године. Историјски је познато да су збегови [[1690]]. године прелазили преко [[Бања (Прибој)|Прибојске Бање]], затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и северусјеверу. Много времена су шуме биле пуне [[хајдуци|хајдука]] „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама [[сердар]]а [[Јован Мићић|Јована Мићића]] и народне власти.