Манастир Рударе — разлика између измена

| Име = Манастир Рударе

| Слика = Manastir Rudare.jpg

| Место = [[Рударе]]

| Општина = [[Лесковац]]

| ДРЖ = СРБ

| Врста = [[Споменик културе од великог значаја]]

| Време = [[13. век]]

| Оснивач = [[Стефан Урош II Милутин|Краљ Милутин]]

| Тип =

| Степен =

| Власник = Република Србија

| Установа = Завод за заштиту споменика културе

| Седиште = Ниш

| Позивни = 018

| Пошта = 18000

| Адреса = Добричка 2.

| Телефон = 513 278

| Факс = 513 277

| Веб = www.ni.rs

| longd = 21 | longm = 57 | longs = 52 | longEW = E

| Емајл =

| Остава = Category:

[[Црква (грађевина)|Црква]] [[манастир]]а, посвећена [[параскева Римска|преподобномученици Параскеви]] - [[Света Петка|Светој Петки]], смештена је на огранку планине [[Кукавица (планина)|Кукавице]], на Рударској коси која се испред самог града утапа у широку [[Лесковачка котлина|Лесковачку котлину]]. Подигнута је на темељима ранохришћанске базилике из [[5. век]]а, када је подизан и чувени [[Царичин Град|Царичин град]] – [[Царичин Град|Јустинијана Прима]]. <ref>[http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/crkva-svete-paraskeve-u-rudaru Глас Србије/Црква Свете Параскеве у Рудару]</ref> Ова базилика вероватно је порушена најездама Словена у 6. и 7. веку, а прву обнову је доживела за време Немањића. У средњем веку се овде налазио манастир, који је био духовни центар Лесковца и околине за време Турака. Храм је делимично страдао 1814. године, али је убрзо обновљен, када су постављене данашње камене плоче на поду. Феликс Каниц, путописац и историчар који је у 19. веку обилазио ове крајеве, записао је да је овај храм „белих зидова, некадашњи манастир, омиљено место окупљања и омиљено излетиште Лесковчана.”<ref name="Kanic1999">{{cite book| author = Feliks Kanic| title = Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka| url = http://books.google.com/books?id=8xZcPwAACAAJ| year = 1999| publisher = BMG| isbn = 978-86-7330-093-1| pages = }}</ref> Такође је навео да је у то време црква била средиште парохије којој су припадала 14 околна села и која има два свештеника.<ref name="Kanic1999"/>

Данашњи изглед цркве је последица велике обнове из [[1799]]. године, о којој сведочи натпис уклесан над улазом. Једнобродне је основе, са припратом на западној, полукружном апсидом на источној страни и полуобличастим сводом. Мирних и малтерисаних фасада, црква је зидни украс у ентеријеру добила на размеђу [[18. век|18.]] и [[19. век]]а. Испитивачким радовима установљено је да испод ових зидних слика у олтару постоје остаци старијег фреско-слоја који потиче из немањићког периода, али је трајно уништен и није га могуће видети. Након Првог светског рата, намазан је слој малтера преко фреско-слоја у намери да се исти заштити, али је посао нестручно одрађен, тако да су неке фреске оштећене.<ref>{{Cite web | url = http://eparhijaniska.rs/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/139-%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/4096-%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5 | title = Епархија нишка, рударска парохија |access-date accessdate =07 7. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160506221835/http://eparhijaniska.rs/%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0/139-%D0%B0-%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE/4096-%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5 |archive-date = 06. 05. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>

Конак манастира подигнут је око 1815. године од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата, импозантних димензија, складним компоновањем елемената представља репрезентативно дело балканског стила градње и један је од најлепших у овом делу Србије.<ref name="Trajković1977">{{cite book| last = Trajković| first = Dragoljub| title = Iz prošlosti Leskovca i okoline: studije i članci| url = http://books.google.com/books?id=UXcSAQAAIAAJ| year = 1977| publisher = Narodni muzej}}</ref> Основа конака је у облику слова „Т”, приземље се састоји из хола и дрвених степеница које воде на спрат. На спрату се такође налази велики хол и из њега се излази на доксат који је смештен тачно изнад улаза у конак. Доксат је од нивоа спрата уздигнут два спрата и чини екстеријер конака нарочито интересантним. Сачуван је и велики димњак, као и дрвени капци на спрату, који су састављени из два дела, од којих се један спушта, а други води навише.<ref name="ЛесковациОколина">{{cite book|editor1-last=Милетић|editor1-first=Михаило|editor2-last=Јовановић|editor2-first=Миодраг| title = Лесковац и околина|date year = 1961| publisher = Књижевне новине| location = Београд| language = српски}}</ref>